Употреба речи угодни у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Расудимо само: учтивост је да у опхожденију друг другу угодни и пријатни бивамо. Сад, онај који је свагда готов и рад сваком по сили својеј помоћи и добро учинити, је ли му могуће

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

ГЛАВА ВИИ Како је Ана чабрирала у школи. Разговори угодни са рођеним оцем. Жан Пол Сартр и Симон де Бувоар откривају малој Ани ужасну тајну њеног порекла.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Од оне клонулости која је у исти мах и умор и одмарање. А на концу свега тога смијеши се један исход, један мали угодни исход — уклањање оне зраке — који ће доћи сам од себе.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ах, љубезна чада, Сини первородни! Гдје пастир от стада, Гдје вожди угодни? Гдје же љубов вјерна, Опшча, неизмјена, В мојем сушчем родје?

сличноречности) Беч 1833, навео и Лука Милованов, и то двапут (стр. 41, 49), као „прекрасан приклад” да „јесу врло угодни” „сличноредци” (тј. сликови) „од седам дугократака” (тј. трохеја) „ако су с раставком” (тј. са цезуром.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1889. ПОМЕНАК У тавно зеленом саду угодни хладак се шири, Санљиво жубори поток и ружа пријатно мири И плави поменак цвета.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности