Употреба речи уграби у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

По мало дана пастири су пекли на пољу месо, от којега орао уграби парче с прилепљеним на њему угљеном. По случају тааа ветар дуваше: упали се орлово гњиздо, спадну доле орлићи, полак

Падне месо доле, уграби га лисица и прождере, говорећи и посмејавајући му се: „Е, мој врану, имаш свашта, ал' памети нејмаш!

Упази у реци сен своју, и помисли да је то други пас с месом. Учини му се они комат мало већи, залети се да га уграби, упусти свој комат, те му га однесе вода, пак остане чудећи се како у један мах оба комада пропадоше.

Чавка је најпоштенија кад се показује као чавка. | 68 Чавка и орао Чавка види орла гди слети на једно јагње, уграби га и однесе. Онда и ова залети се на овна, замрси нокше у овнову вуну, пак не може да одлети.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Црни Ђорђе са оно момака тукући се с муком у планину измакне, а Кучук Алија уграби црвени ћурак Црнога Ђорђа, однесе у Крагујевац и каже: „Рајо, ја сам Црнога Ђорђа погубио, и ево му ћурка”.

Теодосије - ЖИТИЈА

безакоњем, не сагради недостојношћу трудна заповедања, то јест на правила, не украде власти митом, ни разбојнички, не уграби је слично силницима, не гонећи част него чашћу гоњен и једва умољен, не примивши људску него божаствену од Бога

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

»Овај пут сам се извукла, али од сада заиста морам бити на опрезу. Они мотре.« — Треба ли ти шта? — уграби мало касније тренутак да му прошапће, док су човек и жена били заузети кљукањем своје наследнице.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Трећи Никшић, што је извлачио Мушовића, из мале пушке обори Јанка, уграби Мушовићеву главу и наже бјежати преко рудине. Али из засједе просу се нов грозд пушака, те тај паде.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Радио је грозничаво брзо и без пажње, нарочито последњих година болести, када је хтео да што више уграби од смрти. План му није био јасан, оскудевала му је влада над својим пером, и зато је негде претерано развучен, а негде

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— вели полаженик. — Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... — Хладне руке... ама врела љубав — уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче. — Чуће се!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

И тако ће док је века бити, Једно грабит, друго доносити, Ал' што зима уграби менека Не поврну нико ни довека. Даничићу!

Побисмо се и Турке узбисмо, Што могосмо, оно одбранисмо, Али Цвету, али злато твоје, Уграби нам пусти Радивоје, Проклет да је, догод света траје, Ова љута рана од њега је.

га Стојан на коњицу, Женску главу добро распознаје, Сећа с' љубе, мисли Српкиња је, Чија можда љуба вереница Што уграби негде потурица, Па га тера, а вако кликује: „Пуштај роба, ол' т' заклаше гује.“ Већ га стиже, већ — ох љутих јада!

Јуриш чини Усеин Стојану, Ал' га шчека Стојан на шешану, Сред прсију прозор му отвара, Уграби му срце из недара, Ал' и турска једна пушка кресну, Па Стојана те у сису десну, Те кроз прси удари укриво, Поквари

“ Сви се Турци маом обазреше, Па на ону страну полетеше. „Сложно, Турци, глете у менена, Нико нама не уграби плена!“ Селим крабри Турадију младу, Па на дочек тура у параду.

Али викну јунак из горице: „Држ' те, браћо, Турке изелице!“ Вељко беше онај витез пусти, Да уграби јање из чељусти, Та ономе, брате, турску вуку. — Ал' сад амо, да му видиш муку.

Побисмо се и Турке узбисмо И својштину своју одбранисмо, Само Цвету, само злато твоје Уграби нам клети Радивоје... Проклет био, куда год одио, Он нам Турке у срце пустио“...

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш-Челиком страшно побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет уграби жену и утече.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ми се посагињасмо, али се истога тренутка разлеже пуцањ од врљика, и преко самих глава наших просвира куршум. Љубиша уграби ту прилику, те му се примаче за пет шест корака, па се опет заклони у прелом чатала, а ми одовуд продужисмо исти

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Зар обадва нијесмо хајдуци? Он је хајдук робља свезанога, он је бољи е више уграби; ја сам хајдук те гоним хајдуке, гласнија је моја хајдучина.

КАКО СЕ САСТАШЕ С ЊИМА, ЗНАДОШЕ ШТО ЈЕ. СЕСТРА СЕ БАТРИЋЕВА ЗАГРЛИ С ЂЕДОМ БАЈКОМ (КНЕЗОМ), УГРАБИ МУ НОЖ ИЗА ПАСА И УБИ САМА СЕБЕ; БАЈКО СЕ ПРЕНЕМОГНЕ И ПАДЕ СПОРЕД УНУКЕ МРТВЕ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И тако свака. Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће. Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна што ето њој, због њене

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

руком, пак сам тајао и никад никому казао, па ни попу на исповијести, него сам мислио исповиђети при смрти, али ме уграби прије него поп приспје.” — „А вама шта је?” упита калуђер она три сина.

а он падне у несвијест и почне бљувати те и оно срце избаци; у тај мах дође некака рука бијела као на гори снијег те уграби срце и зачу се глас ђе завика: „Ово је моје било, а сад да ви је просто.

соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш-Челиком страшно | побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет уграби жену и утече.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

10, 15) јер никада у твоје дане вук не уграби овцу од Бога преданог ти стада пастве! И у свих тридесет осам година твојих сачувани бисмо и отхрањени и другог

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!

Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби. Хајде сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем или да растоварава и на плећима носи вреће угља што би

Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе одигавши Букара, пак се, два-три пута заособ, баци ногама.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

соколовима и цар орлујски са орловима, па се с БашЧеликом страшно побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет уграби жену и утече.

Ћипико, Иво - Приповетке

Марко са женама уграби место испод врела, у прошарици; ни бриге га што сунце пече. Наручио печене овновине с ражња и скленицу вина — вина што

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Остаде сам чистац. Ја једва уграби' овај проштац, па и то умало ти се не поби' око њега с једним буразером. Уватио он за један крај па вуче и виче: »мој

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

л. носи са собом угледаће [на првом белом волу кога сретне] ђавола са [црним] штапчетом; он треба да уграби ђаволу тај штап (само при том да пази да га ђаво не предухитри, па или убије, или штапчетом поцепа одело, које се

Која девојка такву ј. уграби, прва ће се удати, ЛМС, 122, 112). Кад се појаве први момци — весници да је венчање свршено, младожењина мајка износи

, и они се за њу грабе [ко је уграби, тај ће се први оженити] — н најзад је заједнички поједу (СЕ3, 19, 161). Сватови се не пуштају у девојачку кућу пре но

изломе над главама младенаца, и тада се девојке грабе око гранчица и јабука, јер верују да ће се прва удати која прва уграби (ГЕМ, 34, 1971, 91 идд). — За славски к.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Кроз наоко свакидашњу сцену игре детета и птице која се грубо прекида вишом силом/сплетом околности (мачка уграби птицу пред очима детета) песник слика прву спознају о тамној страни живота која, представљена кроз симболичко обличје

Сунце грану па засветли По дворишту поје петли. Па и голуб већ полеће Да уграби зрнце веће! И пилићи и петлићи – Лаки тићи крилатићи Потркују и певају, чекају те, изгледају.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

у Негошеву Горском вијенцу направио разлику између везира и себе: Он је хајдук робља свезанога, он је бољи е више уграби; ја сам хајдук те гоним хајдуке, гласнија је моја хајдучина.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

чува; Давиду пророку нисам внимао о томе што нам вели: Увавестите се за ово који се Бога заборављате: да вас кадгод не уграби пакостник, а не узбуде вам ко би вас преотео! За ту заборавну памет о Богу и спомен му погибе, разиђе се у холуј!

Зло се са злом протерује. Зло му знаш, а о добру си му невешт. Ко пре уграби, његово је. Докле је гвожђе вруће, дотле се кује.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби прилику да се искраде од очију укућана... Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.

— и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле“, како су је сви звали, а која је, по оном да „медвед најбољу крушку уграби“, имала цмољу мужа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности