Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Од Моране до Колубаре, јербо је ваљевска Посавина, што није могло уграбити преко Саве, то је побегло у планине, а села и куће празне остале и горе у ватри која су близу друма.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
с' надесило, Ал' је једном Туре припазило, Једном само, али доста беше, Све му мисли за њом се отеше, И давно је уграбити шћаше, Ма с' никако згода не даваше.
Неће, неће, ох, не бој се, оче, Ваљда срећа сву већ злобу доче, Ваљда неће тако страшна бити, Па и њега теби уграбити, Њега, њега, материну слику, И за мало једину ти дику, А једини спомен бољег века — Неће, неће, још ти има лека,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
куцкајући по зупцима, тапкао је ногама да их згрије, вртио је главом да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Слијепа му смјелост показује да ће ваше силе поб'једити, мене силом престол уграбити, прекинути миродржни ланац под мојијем привезани троном, све у мраке утопит мирове.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се — догодити се припушити — притиснути пришуће — прећута прова — горњи део крова пудар — чувар радовати — уграбити, прогутати („све земља радова”) разбијати — (значи и) одвраћати, задржавати, спречавати разговарати (кога) —
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Хоциш ли што, Јоване? — Носим један проштац. — А што, болан, само један? — Не могадо' више уграбити. Наиђосмо амо на ограду некога јадника, па кад навали војник, ви'ш, ка' и виор диже све за тили часак.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, донесе га и метне на ограду, која се од њега сруши, и она дође до својих јаја. Али тешко ко може уграбити р., јер га она прогута чим сруши ограду (СЕЗ, 72, 1958, 204). У причама из околине Зајечара до р.