Употреба речи угрејан у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— А, јеси ли, а?... Јеси ли се волео с којом? Он је једнако брисао уста, окретао се од њих али, већ угрејан ракијом, и муцао је. — Па... имао сам... Али даље ништа није хтео више.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати. Баш су сами били. — Јесте л', господине, добили од мене писмо?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Био је то човек набијен месом, као општински брав, и толико утегнут, и угрејан, да није могао да дише, него је као роктао. Међутим, Ђурђе је био славна јуначина и такав, а најмлађи. Леп као Циганче.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Посвећен камен храма Марковог, Кô салик воштан, жаром угрејан, Од уздаха је наших одмекô... ЈЕЛИСАВЕТА: Па сад ме ваљда отац преклиње Да уздасима туге ледене Маркова храма

И није ’наку нико спевао, — Нит’ икад брижна мајка подиже На белим груд’ма ’наке дражести, Кô што их синоћ, винцем угрејан, Уз сетне струне изви капетан. — Бадава — севдалија си, Ђурашко! КАП. ЂУРАШКО: Ха! ха! ха!

Ћипико, Иво - Пауци

Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности