Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Можда и није, застрепе, пође да растребљује софру, па се од нагло надошлог умора спусти на троножац. Гледа трошке, угриске, разбацане мокре кашике, прљаве и празне чиније. Они ће причати... Уживљава се у онај тренутак. Само је грануло из ње.