Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ништа!... Живан се разгоропадио и, као што је већ рчин, умало се није побио са Средојем. — Е, нуто ти угурсуза једног! А, само док му одем тамо — изрезилићу га да ће све отресати ушима!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Убити га не смете пошто је главе на вама!... Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!... Ама да му влас с главе не полети!... Ногићу!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Благоје истрча наврат-нанос напоље. Мало после врати се покуњен: — Мора бити да је неко вабио вашке. А има и угурсуза, па дувају и у кључ.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У томе се и смркне, а Ћоса чекај и чекај Угурсуза да дође с воловима — аја, нема га никако. Ћоса се крене те на њиву, кад тамо има шта и видјети: волови поубијани; па
и то све да потрпају у једну велику кацу, па на саонице, и тако да одвуку у воденицу, а пре тога да секиром убију Угурсуза, па онда да запрече кућу и да запале нека изгори и он и кућа, а нико се неће ништа сетити.
Кад сване сви поустају и оду сваки на свој посао, а увече се искупе сви на вечеру. Ту Ћоса навали пиће на Угурсуза, не би ли га опио да брже и јаче заспи, али Угурсуз завара очи Ћоси, па проспе пиће. И тако вечерају, па онда полежу.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Ви сте казали да се упрегну коњи. СУЛТАНА: Вози се ти с твојим дедом сад под ноћ. Друга би везала угурсуза за овај поступак у клупче, пак би га бацила коњма под ноге, да га свега изгазе. СТЕВАН: Е добро! (Пође.
Чекај, курјачко семе. (Шчепа је, па је веже.) Дед, сад? СУЛТАНА (цичи, отимајући се): Што не могу угурсуза да уморим? СРЕТА: Угурсуза? Јесам ли ја твој муж или угурсуз, а? (Туче је.
(Шчепа је, па је веже.) Дед, сад? СУЛТАНА (цичи, отимајући се): Што не могу угурсуза да уморим? СРЕТА: Угурсуза? Јесам ли ја твој муж или угурсуз, а? (Туче је.) СУЛТАНА: Помагајте, помагајте, оће да ме убије!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Ал’ царица продера се: „Гле угурсуза! И он смеде амо доћи. Таки на поље!“ А господа поскочила на царичин миг, Гурају га, турају га рукам’, ногама.