Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кроз ноћну тишину слушао је како диреци прште; чуо је јаук и писку жена и деце. — Нек се угуше, — рече у дивљој јарости, — нека изгину!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И онда је ишло све као по лојy. Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих. Најмање се успротиви - оде глава!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад су, међутим – после сто година, године 1849, росијске трупе улазиле у Мађарску, да угуше мађарску револуцију, улазиле су, преко Карпата и силазиле до Арада, тачно по Штербином картографском материјалу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У другим областима су, напротив, школе стојећи под туђинском управом покушавале, истина без успеха, да угуше ова предања. Они имају, дакле, врло јасну националну свест, националну душу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
у наш стан у огромним количинама, кликћући попут Команча, најбоље је навући на лице гас-маску, јер могу да вас начисто угуше својим парфемима. Још с врата почињу да избацују љубазности: — Боже, душо, што си се лепо поправила!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Заоравај, каже, дубље земљу ако хоћеш да ти буде чиста и да ти племените биљке не угуше штир и коровина.“ Старац заврши говор, а кад Агатон хтеде још нешто да га запита, њега нестаде.
Ћипико, Иво - Приповетке
Те утиске, који се беху дубоко уврежили у његову душу, ни настали велики светски догађаји нису могли да угуше: они су му се током тих догађаја наметљиво јављали и тада када се на њих није хтео да сећа.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
дечице Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке шушкају, Од којих живе разум оставља; Или у бољи ил’ трзавици Угуше живот заљубљенима! Пасторче тражећ, ту је јурила!... Радаче!... Вуче!... (Узима једну троногу столицу и седа на њу.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
разбију моје груди Из пакости саме; Где се пламен распламтео, — Искра твоје душе — Да нагрну, да навале, Па да га угуше, — Ту да крену тркалиште Беси и авети, А јакрепи да пропиште По мојој памети.
Ћипико, Иво - Пауци
славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју се надвиле црне облачине да је угуше... Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд се трудили да га угуше: јечало је као уклето, а звоњава је и из земље и из неба извирала и обрушавала се на село. Узалуд су дани летели!