Јакшић, Ђура - ПРОЗА
отумара, богзна, у друго неко село, онда је Стојна повазда жалостива, нити гледа свекра ни свекрве, а Зола само што не угуши... Е, па какви су људи били, онаки и судови и путови... А школа? Школа у оно време једва је где и било...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене. Она само махну руком и уздахну: — Девојка сам... не ваља се!... Па поче брисати сузе...
Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... Али Станко стеже срце. Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.
Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... И та грмљавина угуши онај шапат. То га мало разведри. Он готово гласно говораше са собом: — Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! Ја сам се руковао то знам.
Боже, кад она дође! Поп ван себе од радости. Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку. Жèнâ пуна кућа, па се само вајкају: „Леле мене, како је дијете ислабило!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он се трудио и све чинио да оне на смрт болне муње двоумица и сумњи силом угуши; и са једном искиданошћу и јадом, који унакажују душу, носио оне слутње и све оно тужно искуство у некој мутној нади:
Али нова, махнита., безумна, луда експлозија радости угуши последње његове речи. — Живео, живео, живео! Онда сви појурише, па шашаво кидисаше на њега и опколише га.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Симу хоће понекад осећање да угуши. Он не може да дође до речи. Кад је осећање на највишем врху, онда обично усахне поток од речи.
Милићевић, Вук - Беспуће
И застаде, хтијући да доврши мисао која му се наметала, настојећи да је одјурне, заборави, угуши. Али она је била јача од њега. Она је казала сухо: „Ти си као други“ . И његове се усне презриво развукоше. Као други!
и благим очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање против којега се буни.
у њега сву његову борбу са мислима узбурканих дана кад се отимаше од једног осјећања које, у часу кад мишљаше да га угуши и поништи, јављаше се још јаче изречено и одређено у њему, са много више пријекора него до тада.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
То теби милост, то ти Стојан пречи...“ — И она мучи и угуши муку Те пусти њему ону белу руку, Са врата скиде неке амајлије, Те проговори ове речи тије: „А оно узми бар то од
' 58. „И тако је отишао И узео себи другу... Жâ ми беше, здраво жао, Ал' угуши своју тугу, Та што знадо чинит млада? Заш да с мене момак страда? 59.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Срце јој хтеде пући, али јака природа и вечит, тежак, свакодневни рад победише... Угуши све што беше. Али ето сад, од неко доба, опет он, тај исти Стојан, гледа, вреба згоде да се с њом нађе, види и
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега. С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.
свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га засад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место. Само тихи, лагани уздаси по кадшто одају његово немо присуство.
Да се све то угуши, заборави, па да се живи кô и досад!... Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво
али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна. То јој најзад пође за руком...
Како би било да... ах, шта ја радим!... Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку. — Трчи, трчи за доктора ! одговори Стојану, па га стаде сама журити.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
заталасана осећања тражила су излаза, и она не беше у стању да их угуши... — Што плачеш, мамо? — Ништа, душо... спавај, чедо моје...
Та се навала морала одлевати, да је не потопи као поводањ, да је не угуши... А »мало маче« пред њом. Ето згоде! И тета је волела искрено. држала је да се нигда неће растати од своје љубимице.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује: — Ћути! Ко зна зашта долази!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер свако зло, најзад, себе једе, суши; И за њега неће бити лека друга Док се, ипак, у свом калу не угуши, И не прође као бура, помор, куга... Ја бар немам више времена ни воље (То је одвећ штуро и глупо — не могу!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Лакше је бити паметан, него поштен! МИЛЕ: Није се могло маћи од девијација, вербализам је претио да нас угуши! Ааа! Саћемо ми то друкчије, енергичније, саће то да се промени из корена!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Злато суво зашкрипа и Ту шкрипу крв разнесе по свим жилама. Стиште кесу да угуши глас жутих наполеона, да их не чује ноћ. Он се још више смањи, толико да се могао увући у кесу.
Никада то није учинио. Неће ни сада — умуче, душник се прекинуо. Ракија подстакну храброст и угуши страх. Да би им показао да је у свему раван њима и скрио росу у очима, Аћим сиђе низ општинске степенице, умеша се у
Ђорђе клону. — Пијаног те чувам и кријем... Кад сам луда. Лези ту и ћути! — Као да хоће да га угуши, брзо набаца сено на отвор и сјури се низ стубе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„И саслушање оптужених била је проста формалност. Председник суда Кофенал угуши у његовом почетку сваки покушај одбране. Оптужени су смели да на свако постављено питање одговоре само са „да“ и „не“.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.
»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(скочи као опарена и, како је била већ прихватила из Поповићеве руке цилиндер, она га натуче Раки на главу да му тако угуши глас): Куш, проклето штене! Убио га бог, да га убије, и кад га родих овако проклета!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
глас о турском повлачењу допро је у варош и становништво је мало дануло слободније; карика која се стезала да га угуши, мало је попустила. У кафани це нађох с капетаном Ј. Велимировићем.
У том пристигнем и ја: — Што је г. докторе? — упитам га, а смех да ме угуши. — Та ништа, знаш, коњ ми се мало спотакао.
Смрад да те угуши... Улево стоје гомиле меса, раздробљених костију, комади подеране одеће, сва се гомила запекла у крв и увелико прелази
Растерав скупштину, чича Данило предузе да »рашчисти терен.« Прво угуши радикалне опозиционе листове: твој »Рад« у Београду и »Ослобођење« у Крагујевцу, а чини ми се и Урошеву је »Будућност«
Тим је покушано да се угуши наш радикалски уплив на народ и да остане широко поље полицијским агитацијама, а веле да је тај »мудри« распис
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али неко пусто камење, као бедеми. Сручисмо се са неког бедема и падосмо на гомилу мртвих војника. Смрад да угуши. Готово бесвесно батргам по оним мртвим. Хоћу да повраћам... Мука ми. „Вуци ме!“ — довикнух једноме војнику.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
мирном деру утробу; Када се злочин мраком праћени Постељи краде жртве невине, Да једним тиском вичне деснице Живот угуши...
Ћипико, Иво - Пауци
је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји. Раде чека.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Један се ипак нагнуо и шакама захвата воду, те је пије. Објашњава да му је у грлу застао пексимит и замало да га угуши. А на брежуљку, између мртвих, леже и живи костури, и чекају последњи час.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ови примери довољно јасно показују да чак и један утврђени образац по коме се ствара цела песма није у стању да угуши праву поезију.