Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Овим би се и але и гује плашиле! Па зар си ово пио, Стефане Првовенчани? Зар ово, деспоте Угљеша? Ово, краљу Вукашине? Па зар је ово вино за патријарха? Ово амброзија? Ово златно пераје?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Уме управљати, али за дућан много не мари. Пера је сад у дућану и у механи газда. Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.
Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана. Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије појели све.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
). Урошеви такмаци за царски престо како песма каже били су Мрњавчевићи: Вукашин, Угљеша и Гојко. Последњи је непознат историји. Вукашин, који је око 1350.
Мрњавчевић Јован Угљеша „био се учврстио у источном делу Македоније са главним градом Сером. У једној својој повељи из 1368.
Уочавајући опасност од Турака, а стојећи им први на удару, деспот Угљеша се залагао да се против Турака, у циљу њиховог протеривања са Балканског полуострва, створи коалиција свих угрожених
Иако није постигао у свему позитиван резултат, Угљеша је од пролећа 1371. вршио припреме за борбу против Турака. Његовом позиву одазвао се Вукашин и прекинуо припремани
Његовом позиву одазвао се Вукашин и прекинуо припремани поход против Николе Алтомановића. Вукашин и Угљеша кренули су са својом војском према Адријанопољу, у чијој су се близини срели са Турцима.
Код места Черномена, на десној обали Марице, дошло је 26. септ. 1371. године до битке, у којој су Вукашин и Угљеша катастрофално поражени. Обојица су изгубили живот, а велики део њихове војске настрадао је у борби“.
У песмама у вези с маричком битком помиње се само Вукашин; иначе, и Вукашин и Угљеша представљени су као негативни ликови (вероватно, због тога што су се држали као самостални владари за Урошева живота).
СКАДРА Град градила три брата рођена, до три брата, три Мрљавчевића: једно бјеше Вукашине краље, друго бјеше Угљеша војвода, треће бјеше Мрљавчевић Гојко; град градили Скадар на Бојани, град градили три године дана, три године са
И Угљеша вјеру погазио, и он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се, вјерна моја љубо! Немој сјутра на Бојану доћи, ни дон
Пише књигу деспоте Угљеша, пише књигу и шиље чауша до Призрена, града бијелога, до онога протопоп-Недељка. Трећу пише војевода Гојко, и он шиље
Марко слуша, ништа не говори, на шатора не окреће главу. Кад га виђе Угљеша војвода, тад Угљеша ријеч говорио: „Благо мене, ето ми синовца! Он ће казат на мене је царство.
Марко слуша, ништа не говори, на шатора не окреће главу. Кад га виђе Угљеша војвода, тад Угљеша ријеч говорио: „Благо мене, ето ми синовца! Он ће казат на мене је царство.