Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Она се исплака, што никад дотле; изјада се Страхињи на Живана: рече да се можда неће ни удавати кад јој није било суђено да за њега пође; опрости се с њим, захити воде, па оде плачући навише кући...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!... Самац сам ти у свијету. Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Оваквих партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје. Штавише, свуда говори да се никад удавати неће. С тим је интересантнија.
Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница. Срце и душа јој је било женити и удавати. Она је тим себи кредит правила.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Удала сам се. АНТА: Ех, то је оно, видите, што сте погрешили; нисте се требали удавати. РИНА: То је моја ствар, господине, и не дозвољавам никоме да улази у оцену... АНТА: Па ипак, погрешили сте.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
А колико новорођенчету буде „свртака“ косе па глави, кажу, онолико ће се пута када одрасте женити, односно удавати. Ако се дете роди као ружно, биће касније, кад одрасте — лепо.
Тако жигосани, презрени људи нису могли ићи на славе, учествовати у друштвеном животу, а нису се могли чак ни удавати и женити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Ја сам одговорила да оћу. СТАНИЈА: Куку, кјерко, како си могла од срамоте! ЉУБА: Зар је срамота удавати се? СТАНИЈА: Ама то не иде тако. ЉУБА: Да како? СТАНИЈА: Мајка треба да обегенише девојку. ЉУБА: А кад нема мајку?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Трећу дајте мојој милој секи, Нек купује свилу и кадифу, Нек с’ удаје куда јој је драго, Јер је братац удавати неће, Јер је братац погубио главу! 230. Сунце ми се крајем вије, ладо ле, миле!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Многи су је просили и као удовицу, али се она не шће више удавати. Милица се уда за онога истог Приморца, што је Стану просио. Стана је и наговорила заову да то учини.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” „Не, честита царице, него сам чуо да се мислиш с добријем часом удавати, пак сам дошао да те питам јели ти потреба од каквијех хаљина за вјенчање.” „Какијех хаљина имаш?
Ћипико, Иво - Приповетке
— понавља Антица, кад се он с прага маче да је за руку ухвати. —Ти се још отимаш? Што ти је? Не бјеше се удавати... Знала си што те чека! — Удају се и друге! — рече она као за се. —Тако је у свијету... Ма пусти ме још мало овако!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Шта ћеш код адвоката? ЧЕДА: Ишао сам да га питам: постоји ЛИ какав закон по коме се удате жене могу удавати! ДАРА: То ниси морао ни да питаш. ЧЕДА: Како да нисам морао? Зар теби ништа није саопштила твоја мајка?
ЧЕДА: Ја сам му лепо рекао: „Али госпођа је удата!” а он вели: „Не смета ништа, данас се могу и удате жене удавати!” Говорио сам му затим: „Али то је поштена жена!” ЖИВКА (дрекне): Па и јесам!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Одговара Цвет-девојче: „Слушај мене, Сабља-момче: Ја с’ не мислим удавати, Па се могу и заклети. И заклетву одржати; Ал’ ако се ипак згоди Те се како избезумим, Ил’ се удам преко воље, И
„Послушај ме, младо момче, Јошт ти имам једну рећи: Ја сам рекла Сабља-момку Под заклетвом на самрти Да се нећу удавати, А ако се кад и удам, Да ћу за њим свуда поћи Кад се мени он пријави К’о што ми је обрекао.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Млада си, поправићеш се и бићеш опет лепа. И, опрости, бићеш ваљда и паметнија... Трећи пут се ваљда удавати нећеш. Једаред те ја несрећно удомих, други пут ти сама.
Фантазира даље: „Просци ће обијати врата, а ја — мало се поиграти с њима, а, богами, не мислим се скоро удавати... Још неко господар на моме добру?... Ако и оматорим, не мари, наживећу се, а кад хтеднем удаћу се, и квит пос'о.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па још за то не би ни жалила, што нам с’ не да младим удавати и јунаком младим оженити, него ево и веће невоље, још је већи зулум наметнуо: на ноћ иште младу и девојку, па девојку
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.
“ (А и Гена њој вели да се и она неће удавати. И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и
“ (А и Гена њој вели да се и она неће удавати. И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако да не знаш или се смеши или ће да