Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Рίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν: Баци ли реч ко, не поврати је опет”. — „Да сам знала, — вели — не бих се удала”, и: „Ко би се томе надао!” — ово се сваки дан чује, а мало ко паметнији бива. „Проклет час кад сам то рекао!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Па како, како?... — поче познаник даље распитивати. — Хеј, хеј, ала лепо беше живети у Београду!... А знаш да се удала шћер оног твог комшије?
— Ја још нисам била ни проходала — настави баба — кад се Мирјана удала у Овчину. Ако она не зна, не зна нико. — Па да зовнемо Мирјану — рећи ће Пурко. — Нек отпадне ко часом у Овчину.
Поп Мића није више никад говорио о Вујиној женидби. Кад се Стамена удала, онда је тек отишао Бошку у Лајковце. Вуја се опет крпио под оном липом, укоричавао књиге, звонио у цркви, певао
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети да је кадгод чула да се нека тако из поповске куће удала за бербера. Утом јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса. — Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида.
— Ја, наравно, дâбоме, што се мене тиче, што оно кажу: »како сам се надала, добро сам се још и удала«; мени и није било баш тако тешко. Ћутим, па у себи велим: фала богу кад је само до тога дошло!... Е, ал’ њему, њему...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство. — Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако
Каже да је могао још девојком узети. Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео. После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало. Имање је око педесет хиљада.
би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, тојест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Забога, мамице, како га можете сад вређати, а знате каква му је нарав. ЈУЦА: Шта? Зар сам се ја удала да му гледим ове зидове и да ме с бурази рани? Моја драга, кад немам мужа по вољи, бар да се по вољи носим.
Забога, девојко, ево ти већ деветнаест година! КАТИЦА: Ах! Мица се јошт јесенас удала! ЈУЦА: Ако овако устраје, ти се нећеш ни удати. Ко ће тебе без новаца да узме? Ниси јошт ни оправљена као што ваља.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је лом официра у Петроварадину, док се није удала, а сад је, поред лепог и младог мужа, показивала неку чудновату наклоност према Павлу, коју није крила и у којој није
Тако је то било. Јединица капамаџије Гроздина, удала се за тог официра радо, а једва је преживела време, док јој је муж био у рату.
Она се удала за њега и живели су, тако сретно, тако лепо. Послуга је, међутим, у трпезарији, разместила шпилтише за игру, али је
Она се удала за тог лепог, младог, официра, кад није ни знала шта удадба значи. Понела је била и своју лутку у кревет брачни.
Само би мртвог могла да пољуби Трифуна. Није то више онај човек, иако је то исти онај његов братучед, за кога се удала. Она га види сад као неког маторог коња. Није то онај исти човек за кога се удала.
Она га види сад као неког маторог коња. Није то онај исти човек за кога се удала. Павле виде, како госпожа Кумрија, једном ногом, уђе у своју спалу папучу, и како му прстом показује у зид, иза којег
Боже ме прости, рече, помислила је да је он сигурно не би срамотио, да је са њим имала шесторо деце. Да се случајно удала за њега, не би она данас била и без мужа и без куће.
Ако би се икад удавала, после одласка Трифуновог у Росију, удала би се за човека истих година, као она, или млађег од себе. То што јој се десило, отворило је и њој очи.
За њега се, каже, удала, у Кијеву. Она, коју је Вишњевски представљао као своју сваст – а која нимало није личила на своју сестру – била је
Дизали су се и спуштали, на њеном врату. Вишњевски је причао, кад би мало више пио, да ће та госпожица, кад се буде удала, моћи да замори читав један полк. Да има снажно тело, а још јачу вољу.
Курвар, иако је отац њеног детета, иако је и њену сестру имао. Сестра јој се сад удала. Нашла врећа закрпу. Нека се дакле узме на ум. Нека се чува Вишњевског.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Али има једна ствар преко које не можемо прећи, а то је: шта сте ви урадили када сте остали удовица? РИНА: Удала сам се. АНТА: Ех, то је оно, видите, што сте погрешили; нисте се требали удавати.
АНТА: И разуме се, други брак је одмах пао, јер Савета није била удовица када се удала за другог мужа. И она је морала да се врати првом мужу. РИНА (узбуђена, бледа): Господине, да ли вас ја разумем?
АНТА: На основу Савете Томић. СПАСОЈЕ: Ето ти га сад, каква ти је сад та Савета Томић? АНТА: То је она што се удала мислећи да је удовица, а кад се вратио муж, њу суд, по потреби службе, без путних и селидбених трошкова преместио из
ВУКИЦА: Па? Јесам ли јој ја крива? Што се није удала кад је требала? СПАСОЈЕ: Не знам, али она је богата. Додуше, она се носи мишљу да све своје имање остави некој
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кад би то била, бар понекад би спремила доручак да не идем гладан у школу и не би се удала за оног грозног човека кога сад морам да називам оцем, иако је он мени отац колико сам и ја брат нашој мачки.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока. Није ни чудо. Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Профита. Профит је другу узео. Таквог зета неће добити.
Таквог зета неће добити. Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је. Катица се још није удала, а прешла јој прва младост. Избира, неће да се уда.
Отац му дâ новаца и отпутује. Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала. Бавио се ту две недеље, па се врати. Сад поче бајати око својих варошанака.
Сад настави. Лице озбиљно, канда велики испит полаже. — Видите, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала. Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.
И Шамикине очи сузне. Продужи. — Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати. Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. Шамика замишљен. — Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? — Би’.
— Знам, и скоро ћу умрети. — Па каква је то удаја? — Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. — Ал’ су здраве биле кад су се удале. — И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.
Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела. Он и ту, све око девојака, а девојке око њега. Уда се и Мимика. Удала се за Јуциног брата. Шамика је ту био проводаџија. Не траје по године, уда се и Матилдина кћи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“³⁸ Али крајњи смисао магијског опчињавања момка и удаје јесте — пород. Чак и девојка која се удала није у потпуности остварила свој циљ, односно није добила признање своје друштвене заједнице све до оног тренутка када
Девојчици, међутим, пупак не чувају, да не би остала „везана за породицу“, односно да би се удала и отишла из куће! ПРВИХ ЧЕТРДЕСЕТ ДАНА ПО РОЂЕЊУ ДЕТЕТА После порођаја дете и породиља су „нечисти“ и зато „опасни“
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И појавила се, и то где — у биоскопу »Дрина«, после осамнаест месеци чекања. Из новина сазнадох да се удала за неког типа који се звао Мел Ферер, мислим.
Имала је, јадница, и својих брига. Читао сам да је најзад оставила оног ћелавка Мел Ферера и да се удала за неког другог типа, исто тако несимпатичног. Патили смо обоје.
У Београду му је Вана казала једном заувек неопозиво не и удала се преко ноћи за првог који јој је понудио брак. Речју, Београд му је дао све што може да послужи као погонско гориво
— Ове наше из брда много су укусније! Стварно, шта је са Тап-Тапиком? —Удала се... Има двоје деце. —Још је онако лепа? —Не. Угојила се. —Штета за Тап-Тапику! —Увек је волела да једе...
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Ваши су зуби бели као снег. (Извуче.) „Милујете ли белило и руменило?“ ДЕВОЈКА (извуче): „Ја би се за апотекара удала.“ МЛАДОЖЕЊА: Е, да! (Извуче једну карту.) „Колико година имате?“ ДЕВОЈКА: „Лепа је ствар тајну чувати.
ЖЕНА: Ти кад си мислио тако, да се ниси ни женио. МУЖ: Гле јако! А како би се ти удала? ЖЕНА: О, мислиш ти да тебе није било, ја би плела седе косе? Мој драги, имала сам ја просиоца, те још какви!
Милићевић, Вук - Беспуће
иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти, удала за некаквог канцелисту у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око насљедства.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
То је било све. Ниси се удала. Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали. И ја сам знао, али сам ћутао.
И после, мајка јој са женама из комшилука, ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад изићу на чардак онда царевић стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели — удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро
онда царевић стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели — удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао
у арове, а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: — За кога си се — вели удала?
А она му одговори: — Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће довече доћи; него да те добро ђегод сакријем, јер он браћи мојој прети.
Брат је пита: — За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек? Она му одговори: — Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала.
Она му одговори: — Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала. Кад цар дође увече кући, жена га дочека а он ни речи, него вели: — Ко је овдје у двор од људи дошао, казуј одмах!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Јошт би боље тај Перкић погодио, да је одредио ти сто дуката за девојку, која је најбоља, те би се бар удала. КУМ: Девојка не би могла ниједна добити награду. НИКОЛА: Зашто? КУМ: Јер су све добре.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Систем — неутрална Швајцарска! — И ти то називаш животом? Други мужеви ... — Твоја је грешка што се ниси удала за неког смрдљивог малограђанина који ће да танца око тебе целог живота! Ја морам да радим! — Да радиш?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Виш, Јелице, овај није из румана, ал је зато опет красан дечко. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, кад би се удала у Бечу! МАРКО: Опет она. А не мислиш ли ти колико треба имати новаца за Беч?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— О, оно је и уистину лепо. Само ја нисам са острва. Моја мати је била али се затим удала у Сарагоси. Ја само проводим лето код ујака и ујне. — Ваша ујна је из Сарагосе? — Да, то је јединствена ујна.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Е, па онда, ја бих могао да узмем ову девојку за жену? СИМКА: Ију, зар ову ванбрачну? МИЋА: Па кад би се удала, она би била брачна. АГАТОН: Па је л' малопре донесмо резолуцију да је пљунемо?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Немам те коме тргати. Ако б’ те мајци тргала, У мене мајке не има. Ако б’ те сеји тргала, Сеја се моја удала. Ако б’ те брату тргала, Брат ми је ошô на војску.
“ “Прођи ме се, остарјела мајко: Удала се моја јауклија! Зато кујем коња од мејдана Не би л’ могле ноге алатове Достигнути Златине сватове!“ 134.
“ “Иди ти кажи мом драгом, Да му ја доћи не могу: Ја сам се давно удала; Мушко сам чедо родила; И танку пређу навила, Мушко ми чедо плачљиво, А танка пређа кидљива.“ 173.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Мора бити нека врло лепа прича?! — Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и бог помаже”, завршује се прича.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: Ех, већ свет... ПАВКА: Свет, дабоме! ДАНИЦА: А Мица Антићева, је л' имала оволики реп, па шта? Опет се удала! ПАВКА: Нећу ја тебе с репом да удајем, разумеш ли? И не нађе другу да ми кажеш него Мицу Антићеву.
ДАНИЦА: А откад си ти то у очевој партији? ПАВКА: Откад сам се удала, синко. ДАНИЦА: Е, па и ја откад сам се испросила.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.
тиме што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога свеједно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп;
| Али после се видело шта је. Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нађоше да му много сличи. Стадоше га даље запиткивати — Стана највише — и колико јој је година, и је ли се удала и све остало. С ње пређоше на осталу његову родбину, премда већ прилично подробно знадијаху све то.
“ Јока избуљила очи и зинула. „А што је то тако чудно, чудно јали грешно? Што си зинула? Зашто се Милица не би удала? А, зашто? Милун ће имати мајку. А, зашто је не би тај Приморац узео, а?
Друге јесени удаде се Стана за неког постаријег човјека из Приморја. Удала се толико да се усиђелицом не назове. Домаћин јој умрије послије три године, а она се врну с једнијем мушкијем
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— куне се непознат кривац кад се „чине амини“. Дабогда се станио ђе се море кукама до’ваћало! Дабогда се удала где се трном врата затварала! — (клетва девојци). Заклала га пушка црногорска! Згрчио се као срп у планину!
Какво гниздо, таква тица, Какав отац, таква дица. Како сам се надала, Добро сам се удала. Киша пада капљицама. Пак напада локвицама. Која воћка пада земљи сама, Не треба се ни бацати на њу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад изиђу на чардак, онда царевић стане питати | сестру своју, ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: „Ја сам се“ вели „удала за цара, змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем,
онда царевић стане питати | сестру своју, ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: „Ја сам се“ вели „удала за цара, змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао
у јарове а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: „3а кога си се“ вели „удала?
“ а она му одговори: „Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће до вече доћи; него да те добро ђегођ сакријем, јер он браћи мојој прети.
Брат је пита: „За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?“ Она му одговори: „Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала.
“ Она му одговори: „Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала.“ Кад цар дође у вече кући, жена га дочека а он ни речи, него вели: „Ко је овдје у двор од људи дошао, казуј одмах!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: И двапут шкембиће! Толике су се поудавале, па је л их огрејало? ЦМИЉА: Само ја кад би се удала, видела би! ИКОНИЈА: Нема ко да те бије и да те гази, немаш коме да ринташ и да рмбачиш!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори. Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
До удаје нисам више ништа згрешила. Једино што сам кудила моју комшику код оца њеног момка да је јектичава. Није се удала. То је мој највећи грех. Велики грех, света славо и цркво. Зашто не плаче? Грешни не могу да плачу.
Чим су слуге вечерале, шапатом је позвала Ђорђа на спавање. Тога дана, први пут откако се удала, није Аћима сачекала да се врати с пута, помисли. Скинули су се у мраку, стидљивије него прве њихове вечери.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Видећете да имам право. Кад му Еуристенес одговори да се Демариста у међувремену удала за једног старијег господина, Архимедес побледе и побеле као ова слонова кост овде“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Знаш ти добро, вели, да сам се ја за тебе у инат удала и никога слушала нисам, него сам веровала да си ти исправан патриота и био и остао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Само, он је то био својом кривицом, док је некад витка трговачка кћи која се против воље родитеља за њ удала била посредна, и тим невинија, жртва умјетности. Мој је учитељ имао једну ситну недаћу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Идем, дођем, радим, све како ја хоћу... Па онда... Што, зар не бих могао наћи себи друга ?... Већ Станка би се дотле удала... Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« »Ала ме издаде онда крвнички!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад изиђу на чардак, онда царевић стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели — удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро
онда царевић стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели — удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао
у арове, а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: — За кога си се — вели — удала?
А она му одговори: — Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће довече доћи; него да те добро ђегођ сакријем, јер он браћи мојој прети.
Брат је пита: — За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек? Она му одговори: — Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала.
Она му одговори: — Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала. Кад цар дође увече кући, жена га дочека, а он ни речи, него вели: — Ко је овдје у двор од људи дошао, казуј одмах!
Они вечерају и почну лијегати, а жена леже са онијем момком заједно. Сад он помисли да је се његова жена удала, па узме нож да закоље оног момка, док му паде на ум како му је старац говорио: немој ништа радити већ најприје смисли
Ћипико, Иво - Приповетке
За њу не пита! Ко зна зна ли да се удала за Марка!... А бродови по пучини, уз пријатан лахор, једва миле, а не свраћају.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако се удала. ЧЕДА: Нисам је видела откако се удала, а овамо затвара нам врата испред носа. Па онда... она... јуче...
ЧЕДА: Нисам је видела откако се удала, а овамо затвара нам врата испред носа. Па онда... она... јуче... је л' и она није видела госпа-Живкину ћерку откако
Па онда... она... јуче... је л' и она није видела госпа-Живкину ћерку откако се удала? ДАРА: Е, немој тако. Она одиста није била код куће, видели смо је после на фијакеру. ЖИВКА: Ето видиш!
ЖИВКА: Па ето то... ако би се десило да отац постане министар, да ниси пошла за тога, како би се лепо удала као министарска ћерка. ДАРА (увређено): Боже, мајка, какав је то разговор! ЖИВКА: Па не, ал' кажем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ћурковић и да је песма млого певана, а написана је Јелени Костић, „која се удала за Васу Ћирковића у Ковин 11. фебруара 1843. У њу се загледао Ж.
Једино је, према М. Ћурчину, у ст. 3. строфе ИВ м. вриском штампано с вриском. — Фемка, о којој песма говори, удала се за Николу Бибића, сина меленачког пароха Павла Бибића, а Никола је био „један од најбољих пријатеља Живковићевих;
Онде је ст. 2 строфе ВИИ: Ја протрну: „Биће Л....!” — што сам ја попунио; о тој Ленки, која се као удовица 1859. год. удала за Стеријина брата, в. подробније код М. Ћурчина, 194—5. У Ћурчинову издању ст. 1.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: А по чему га опет мора волети? Ниси ни ти мене волела кад си се удала, па шта ти фали? Него реци, ниси ни ти много наваљивала на њу? АНЂА: Па и нисам. Отежем ствар због оне његове кривице.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
СЕЗ, 16, 353; БВ, 10, 1895, 28; 16, 1901, 364: »Да Бог даде те се не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем
Ј. који рађа јабуке спада у типична αδννατα ‹= што не може бити› у српској народној поезији (»Да Бог даде, ти се не удала: Док не вид̓ла три на небу Сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем!
У Херцеговини за изумрлу кућу кажу: »та су врата затворена црним трном«, а девојку куну: »удала се гдје се не кајала, гдје се трном врата затварала« (СЕЗ, 80, 1967, 274), а као утук (»сутук«) против вештица
Ћипико, Иво - Пауци
Досада нигда је још није виђао у планини, а ријетко је виђа и у селу, откада је одбјегла и за другог се удала. Иако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА И чим је видех, ја је нападох: зашто да ми бар она то никад не спомене, ако не доцније, кад сам се већ удала, а оно док сам била девојка, док смо ја и она готово сваки дан биле заједно. (Себи, узбуђено.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јесмо ли у младе наше године толико пута слушали да се Станојла Перчинова, тамо однекуд с границе Србије и Босне, удала за човека више но тридесет година старија од себе. — Имаш право.
После сам се још — наставља госпа Нола — удала у ову ситу и масну земљу, и за матора мужа, па, шта ће друго, заволела сам јести, и потхранила снагу да бих каруце
По Јулицу још не беше дошао официр. Место ње удала се Паула за авлијара Љубу. По годинама, на њу је био ред. Љуба и Паула молили су да пређу у млин, а по потреби ће
Стали би на ноге у послу свом. А због посла неког смо се сви и родили. И ја сам се удала за посао, и да њега није, реците сами, ко би била госпа Нола!... И сад да свршим.
А Милушић је одмах затим силуетирао госпа Нолу: како избацује госте из куће, и како је удала Јулицу не по рецепту докторову, него по рецепту своме. Разговори се дакле подгрејаше.
Јулица није отишла у Трст, јер би то била сигурна пропаст. Удала се за Милушића. Причало се да је уочи самог венчања Срба био необично дрзак према Милушићу, и да је госпа Нола дала
Или она, госпа Нола, која ју је довела к себи да доживи оно што би за сав живот подрило и јака човека; која ју је удала како је она мислила да ће бити добро; и напослетку, што је није онако слабу и стаклену послала некуда у свет и
На срећу, једна се кћи удала, за „Турчина”, трговца из Солуна, једнога од трговачких пријатеља оца њезина. Кућу су морали продати, и онда је госпа
И докле само то! — Па одједном плану с презиром и са срџбом. — Дакле и ти сад нож под грло: дај и одма'!... Она се удала за болницу и лудницу; онај ми је до пре годину дана слао свака два месеца срамну депешу; а ти, отмени господин,
Лик: као покојна мати, лепа девојка која се удала од шеснаест година. Милан је гарав, блед, детиње младолик. На једном образу има знак: повећи младеж непријатне
Заборави, па тек окрене енглески, али да видите ђавола, господин Јоксиме, ја разумем све. Причала ми је како се удала за Павла: из љубави и из рачуна.
Мија, с трима другарицама, са експертима, поседаше по сандуку на којем је стојао учитељев сто. — Удала се за надзорника страже и апсана. у Полицији.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
нашу Дулчинеу час Бифоновим, час математичним очима, и по дугом оваковом испитивању и мерењу запита је би ли се она удала.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Није то лако ни објаснити! Ал' ето, на пример, моја жена... рецимо, моја жена; док се није удала за мене, била је нико и ништа, је ли, а кад је стала уз мене, она је госпођа учитељица. Је ли тако? — Тако је!
Дошла нам је била у госте нека стрина, једна зрела девојка од четрдесет година, која се није удала јер „није смела да се одважи на то“.
— Па ја и покојник смо се израније познавали и, кад сам ушла у седми месец нашега познанства ја сам се без размишљања удала. — Лепо, то је одиста врло могуће на тај начин.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
сликање Друга Марина поза Звала се „Слатка нервоза” Мара на прозору чека Драгана из далека За сликање Откад се удала Мара За Ђуру сластичара Ради на точењу бозе Па јој и није до позе За сликање БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ Бегунци од куће Не
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица, која се силно пролепшала откако се удала..