Употреба речи удам у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

је он умро, па кажем: »А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, совјетујеш!« А он ми каже: »Е, моја Савка, није мени до жене!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Ниси то смела да му кажеш! – А шта би са тим временом'? – Могла бих да се удам. – Па, што се не удаш'? – Реци то још једанпут и стварно ћу се удати!

Свирала сам на клавиру. – Јао, опет стари Черни! – Растерао си ми другарице. Могла сам да се удам за кога сам хтела! И како сам завршила?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА: Па да покваримо. Волим бити милостива госпођа, него да се за трговца удам. ТЕТКА: То и ја кажем. ДЕВОЈКА: Зашто овом не јавите да нема ништа од свадбе?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Хоћеш ли? — ’Оћу, ’оћу — а ’оћеш ли и тад да ме волиш? — Те још како Димитријо! Тада, кад се удам, купићу Ти нове чакшире, минтан, шајкачу и црвене опанке... — Еј, еј!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Чујеш, Максо, ти имаш деце; морамо живити с људма. Да како мислиш девојку удати? МАКСИМ: С баловима да ју удам! СОФИЈА: Балови нису ни измишљени за егаве људе, него да се момци с девојкама упознају. Тако је у свету, па шта ћемо.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Лакше ми је. — Ви? — Ја? О, ја! Има шест година од тада, и више и не бих, може бити, желела да се удам за њега, да је слободан! Само још не могу да пођем за другога.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СПИРИНИЦА: Ех, шта има да ти се смеје свет кад се удаш у Београду? ДАНИЦА: Не тражим ја да се удам у Београду, нити да идем у Београд. И ако одем, ићи ћу са својим мужем. СПИРИНИЦА: Ал' друго је то...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

је некаква ђевојка сједећи сама у кући угледала више себе на тавану крушац соли па стала у себи говорити: „Да се ја удам, па да родим сина, па да му нађену име Јован, па да се он овуда стане играти, а да падне онај крушац соли с тавана и

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

су нешто мало пара те ми је остануло од, покојне мајке, па на њему носила дрва у чаршију доклен ми се деси срећа да се удам? Баба се насмије па јој крњезубачки рече: — Људа љи си, моље диљете!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

И заклетву одржати; Ал’ ако се ипак згоди Те се како избезумим, Ил’ се удам преко воље, И ти ми се онда јавиш У по прве моје ноћи, Ево тврду реч ти дајем Да ћ’ оставит младожењу И куд хоћеш

Јошт ти имам једну рећи: Ја сам рекла Сабља-момку Под заклетвом на самрти Да се нећу удавати, А ако се кад и удам, Да ћу за њим свуда поћи Кад се мени он пријави К’о што ми је обрекао.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Морам ићи, зато што овде не могу остати. Прилика ми је да се удам сад или никад. Ко би ме од наших момака узео, овакву људесину! И још, ти стариш полако, и све си више под влашћу жене.

Међутим се у кући госпа Нолиној поновила стара сцена: — Или да идем у Трст, или да се удам за Милушића. — Госпа Нола, решена да поправи своју грешку, остала је опет будни пријатељ Јуличин, бар колико је у онај

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...“ (А и Гена њој вели да се и она неће удавати. И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...

Кој ће те такву, без курјуци узне?!— А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — ја ли ћу се зар удам?! Ба! Мени ми стига и овако!“ — „Леле“, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш!?

Мени ми стига и овако!“ — „Леле“, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш!?“ — „Ама, па може да се и удам“, одговара Зона, „теке неје зорт! Има време, нане! Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре? За мираз, нане!

Има време, нане! Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре? За мираз, нане! Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућега друства...

Има време, нане! Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре? За мираз, нане! Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућега друства... а може ласно да си останем и девојка..

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности