Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То му напиши; а додај му да смо ухватили паликућу и да му га по Лази бирову пратимо да га донде на муке удара, докле не призна. Учитељ је дрхтао. — Ја га нисам никад ни кљуцнуо, а, гле, сад да га капетани мећу на страшне муке!.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Да војска на војску и на градове удара, то има свој разлог, али над невооружаним свирјепствовати, неповину децу од родитеља растављати и у ропство продавати,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
својски распалио, пуца нам кожа, лете мрвице меса; бије сат, бије два, бије три, откуд му толико штапова и беса? Удара богато, удара од свег срца, већ му се лице од напора криви, губи дах, застаје, предише, више не може, и пада мртав
Удара богато, удара од свег срца, већ му се лице од напора криви, губи дах, застаје, предише, више не може, и пада мртав уморан, а ми
(А шта ако је ово цео свет?) Ко то толико, ногама, песницама, удара ноћас по овом поклопцу? Ми изгибосмо не бисмо ли изашли, а нека будала погибе да уђе!
псе, пакост и завист, мржњу убилачку, потвору, похлепу и намере зле, руски логор, тамницу немачку, брата што удара а не гледа где, мацке у Ваљеву, вешала у Чачку, метак за да, конопац за не, све сам преживео, загледан у тачку, у
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
000 глава ожењени̓ по 20 гроша, а Хаџи-Муста-паша скоро јошт толико почео да удара. (Тај су хатишериф сви кнезови договорно били дали београдском митрополиту Методију, као глави наше цркве и закона, на
„Него да нам дадеш хатишериф — рекну кнезови — да однесемо нека види везир, и по хатишерифу нека удара порезу како је цар одредио.” — „Кала, кала, сутра хоћем да вам дам фермав”, одговори Методије.
град везиру, и каже му како кнезови хоће да узму од њега хатишериф, и да њему (везиру) донесу, да по хатишерифу порез удара а не више, зато нека се приправи шта ће им одговорити и прочаја.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја збиља! И ја то хтедох рећи — потврди Сима. — Зато су је ђаци и ударили учитељеву ћурану... Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући?
— 1/400 од оке (2,5 г) дромбуља — врста малог металног инструмента који се једном руком наслони на зубе а другом удара у њега, те тако звучи Ђа...ђа — час...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. Али снага га поче издавати. Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...
И он јурну Турчину. Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи. Није знао где главом удара... И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. — А, гле Лазе?... Откуд ти?
— И Турци баш ћуте? — Ћуте. Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... — Зато ти и хтедох рећи! Како би било да се овај народ врати својим кућама?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све дрхти, осећа, дише, и пружа руке према сунцу. Гробови као да имају срце, неко велико тамно срце, које удара нестрпљиво, заљубљено. Колико живота, младости и снаге тај дан међу гробовима! Изгледа то као празник гробова.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У њој увијек удара на прашину и људски зној. Прозори су били хартијом подлијепљени. На зиду је висила једна стара дрвена икона светога
Ту смо сви као у својој соби. Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, забавља се с Аном, добује прстима у прозор или се прислони уз пећ.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима. Или удара у тамбуру, или преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (ујесен хвата штиглице), или, напослетку, оде
мило што зна да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто што је сигурна да стара тетка Макра не удара у тамбуру.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— То нам је баш мило. Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чистије на ствар да удара. — Женске приправљају вечеру. — У почетку све један другог хвата, напипавају ко шта има.
Африка
Прва гола црнкиња. Кад види да их гледам, она застаје, и нагло, машући расклиматано, удара равномерно руком своје дете по леђима, а онда безбрижно наставља да ради.
Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га
„Кажу да се белеге које носе губавци по телу отварају од најмање позледе или удара, и да се после више не могу залечити.“ „Мислите да је тај деран био губавац?
Ништа милозвучније и нежније. Нема тешког удара у бубањ, ни писка у рог. Свирка је долазила бескрајно моћна својом лепотом и слаба својом чујношћу.
је велики балофон о рамену; нека врста клавијатуре од дрвених плочица, под којима резонирају калбаси, а у које се удара палицама. На његовим прстима исплетени су једва чујни ланчићи са прапорцима.
Најзад га налазим; у апарату видим његову руку како хвата за тигањ; окидам, и скачем у страну. Тигањ удара право у зид.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је видела да ће јој муж понова да заспи, она поче да га удара, јастуком, и да се кикоће. Груди су јој се тресле. Њен муж се онда прену, устаде, и, у својој дугачкој кошуљи, бос,
Тек кад се на његовим вратима почеше скидати локоти, он се трже и чу како неко удара метлом, по мишевима, и како шкрипи брава на спољним, гвозденим, вратима.
Образи, лица, уста, његова и њена, додиривали су се. Божич је личио на матору тицу, грабљивицу, која удара крилима јагње, а млада девојка се бранила, док Божич није напустио игру и пао, као онесвешћен, на један цхаисе‑лонгуе,
према плану грофа Мерци, потрчаше, и окупише се, сви, око Гарсулија, који се видео како стоји у својим колима, и удара бичем по Махалчанима, који се беху стрчали, са очигледном намером да изврну кола.
То је створење лудо! У фамилији Деспотович се зна да је Евдокија готова на све. Кад нешто науми, удара главом о зид. Њена тетка Ракичка, у Вуковару, где гуске гачу на улици, каже да је Евдокија ајмана!
Павле се тако сећао и тог одласка из Вијене, и од Божичке, само као неког преноћишта у трактиру, тупог удара копита пред вратима, пред колима, која чекају.
Уплашене од људског бата, непознатих путника, и тупог удара копита пред кућама, кучке су се сакривале под кола, међу точковима. Њихов лавеж није престајао, све до одласка.
гужве, међутим, која је око Трифуна настала, Павле виде како се Трифун отима, како му се коњ пропе, и како га Трифун удара, песницом, па одјаха. Слуге су нешто довикивале Павлу, млатарале рукама, а затим одјурише, и оне, за Трифуном.
Ударајући на ђенерала Хорвата, прота Булич, из свог Миргорода, поче онда да удара и по њима. Папежници се, ни криви ни дужни, нађоше у Росији у небраном грожђу.
А ето сад, њен отмени мајор, сав у сребру, удара је, ногом. У трбух. Као кобилу. То јутро, кад саоне, из штапсквартере бригадира Витковича, дођоше по Исаковиче, Павле
се десило, међутим, као и толиким младим људима, да је и после такве слутње блиске смрти, дуго живео, а да се и од удара копитом у главу, брзо опоравио.
згранути кад видеше како јој тесно, гадно, стеже, жвале, а кад узјаха, и она поче да показује зубе, како је кнутом удара, по њушци, како клизи са седла и понова узјахује. Неколико пута је, мучки, изударао животињу, која је дрхтала.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Већ у другом нараштају они су се потпуно изједначили са Дубровчанима. Дубровчани су се почели опорављати од удара које су им причинили најпре земљотрес 1667.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ко зна чему се он тамо научио; ко зна какве су му све идеје замаглиле здрав разум? Зар не видите на шта он удара? На све што је светиња. Зар не видите да он прети да поруши управо оно на чему друштво почива?
Пођите, молим вас, редом, па гледајте на шта он удара? Хоће да поруши оном човеку брак... СПАСОЈЕ: И то један срећан брак!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Зар је и он у овој околини? — Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.
Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон! Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од
Гледа на сат, броји тренутке. Већ је три четврти на пет. Сад ће доћи Шамика. Чека, сваки минут година. Удара пет сати. Како откуцне, а неко капију отвара. Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала.
дома Пегаз (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће пер шнас — из
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Жена узме чанак с водом, и стане под какву греду, или под кутње рогове, где пада црвоточина, а муж њезин чим тешким удара у греду или у рог, те истерује црвоточину; она пак, кад у чанак макар најмања трунка црвоточине падне, попије у води.
Тако, на пример, у ђевђелијској кази, кад свекар с колом уђе у кућу, онда онај што удара у бубањ баци увис палицу и каже: „Ваја гудина винчајне —дугудина крштејне!
!“ Дете од годину дана, па чак и млађе, после ове игре и само удара дланом о длан, тражећи на тај начин да му мајка пева ову песму.
него су превасходно људски догађаји захваљујући томе што преко обичаја, магијских обреда и поступака, култура на њих удара свој неизбрисив жиг.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дванаест сати удара, Тамница се отвара, У тамници никог нема, Само један попа дрема; Хајмо, попо, напоље, Да видимо како је, Како војска
) удара по дивном, ишараном контрабасу који је личио на лицидерско срце. Контрабас је уместо правих жица имао лажне, од канапа.
по потребама службе, добио је на растанку жуту ташну од свињске коже, упаљач »ронсон« и серију од три узастопна срчана удара. Од ташне се није одвајао. Са упаљачем није знао шта да ради — био је, наиме, непушач!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А-ну обиди се још једном с њим, па да он тебе удара како он хоће! — рече Крцун. — То нећемо — рече Јанко. — За данас је доста. Лабуд, може бити, право има!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ЖЕНА: Макар ако се на мене срдиш, опет ћу да те пољубим. (Љуби га.) МУЖ (удара је лагано прстима): Ајде, ајд’, ајд’? (Жена одлази.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Жестока рима удара као чекић у главу; њоме песник исувише успешно влада односима у свету да бисмо могли да му се препуштамо до краја.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
положај према световној државној власти, труди се да у новим идејама васпита млађе свештенство, нарочито свом силом удара на калуђерство, које је сматрао као »мртав капитал људски«. За осам година укинуо је 700 манастира и растерао 36.
У својој верској критици Обрадовић пре свега удара на верску заслепљеност и тражи, заједно са својим добом, да у духове и у нарави уђе модерно начело верске
Он не удара у неку високу филозофију, но насмејано прича шта му се на путу дешавало, онако као што пријатељ пише пријатељу у интимн
својих руских учитеља, са жељом да у српском друштву ради оно што су они изводили и извели у руском друштву, он снажно удара на сувремену српску књижевност. Његов мали али знаменити чланак Певање и мишљење, који се појавио у Матици за 1868.
Задахнут идејама Чернишевскога, Доброљубова и Писарева, Марковић, са рушилачком безобзирношћу младога човека, удара на идеализам у филозофији, на романтичку сентименталност у књижевности, на празну и вербалну »естетику«, проповеда
Мисао народнога јединства као да удара назад. Услед укрштених династичких интереса, односи између Србије и Црне Горе су хладни, каткада сасвим рђави.
Милићевић, Вук - Беспуће
и вижљиво стабље дјетињски трепеће младим лишћем, угледао испод себе, доље у котлини, између бијелог стијења у које удара сунце, — живу, свјежу, зелену пругу Уне.
Старински сат шета и избија. И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.
Мала, блиједа свјетлост расипа се по соби; млаз свјежине и хладноће удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске кућице; бљескутају звијезде.
С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.
Вратио се тада кући сав мокар и љут. Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лагано опијена, спушта се
препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лагано опијена, спушта се поново, удара о стијење, зашуми, налијеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мисли која ју прати и коју вода у себи заноси и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
без престанка, Све од јутра до мрклога мрака Звека ножа и цика пушака, Низа кланце Црногорац врви, Јô Турчину што удара први!
Сунце грану — ох јад тек је сада. Пламте њима браде на све стране, А полећу тикве обријане, Срб удара и тамо и амо — Но да махнем кад је игра само, Скоро свуд их Срби већ сломише — Ма ће сутра бити муке више.
Отимљу се, ама неће дуго, Сваки час им носи муке грђе, Све их Србаљ опасује тврђе, Удара им са стране свакоје, Понајљуће где је Радивоје, Ту је покољ, ту без нада мука, Дршће Турком и срце и рука, Сваки
Свуд су дивни, и опет их нигдје, Како муња што удара с неба, Сине, пане, спржи па је није, Тако хајдук у злотворе бије.
Скупише се веће збори, И реч мучна зажубори: Она змија — помоз', Боже! Ко противо тебе може! Свак удара крста на се, Да и Вишњи од зла спасе.
Шта сад стоји као какав камен? Пре ко крпа, заш' је сад ко пламен? Нешто види... Зашто не удара?... Сан је и то, мисли он, зацело, Чини му се, е бити не море, Да на јави таке има створе.
скаче, Оштри оне пламените маче, Јатагане, убојите ноже, Огледа и о овнујске коже: Гвожђем ману мишица његова Па удара руна та сирова; Гвожђе љуто кроз руно пролеће, Ни се миче, ни се руње креће, Само оно де гвожђе удара Ко збријано
његова Па удара руна та сирова; Гвожђе љуто кроз руно пролеће, Ни се миче, ни се руње креће, Само оно де гвожђе удара Ко збријано о тле се обара.
Глава мисли, срце се осмева, Па од пусте милине попева. Момче ити својему коњицу, Удара му тврду потковицу, Бије, кује, наоколо с' ори, Плочу кује а уз потков збори: „Тврдо гвожђе, буди тврде вере,
Аох брацо, сан је чудна беда, Де се лупа, ту се спати не да: Када лупа, удара у уво, Не помаже ту ни доба глуво. Још је горе, када сред недара Срце јадно тугом заудара, Кад укрсте мисли
Али јако дође најстрашније! Боже мили, ко да те не фали? Ал' кад Турад бесна се распали, Бакрачлијом коњица удара; На освету свога господара Лете Турци кâно мрки вуци, Голе ноже у десници руци.
Све пресекô ка десноме куку; Не би гвожђу одолело љуту, Да Толико још беше на путу: Тако Србин бије ваистину, Кад удара на освету сину. Пушке циче а крвца се лије... Али ево Србу погибије!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Није још ни ујахо у господство, а већ удара по нама, овим, да кажемо, простим људима. Читав рат му сељак надура и на својим леђима изнесе, а кад све буде готово,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Појаси му се распасали; опанак спао па га удара по нози и саплиће; чакшире му се смакле, минтани разлелујали те се виђаху црвене, космате, никад не опране, груди.
Она опет ћути. — Цвето, чујеш ли? — И наже се, напреже слух и очи, али виде само њу како се згурила, па удара силно мотиком, из које понекад, кад наиђе на камен, одсевне светлац. — Цвето, дођи, или...
оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот женски...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ја подиђох том удару, ал' од жешћег од удара, од очију, од недара, оста рана без видара! — ох ал' ево што је вида, што је скида!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
досад се звао император Аустрије. ДОКТОР: Шкода што аустријска држава само о Јадарско море удара, иначе, како је на производима благословена, и како има вредне житеље, као Чесе, Словаце, Пољаце, Русњаце, Србље,
читава градила луда? Побогу, имаш ли памет? Еј, Београде, оћеш да поцрниш, какве се џгадије улегоше у тебе. (Опет удара сат.) Колико то изби? ЉУБА: Дванаест, мајка. СТАНИЈА: Како дванаест? Зар до акшама да има дванаест сати?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Каква лимунада, кад удара из ње вино као из бурета. Показаће њојзи Срета од чега се укрутила, не брини се ти.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
виски, а онда то почиње да вам точи виски у чашу, док у тишини лепо чујете како му дрхте ручице, а сироти грлић удара као шлогиран о руб чаше. Добро, чекате шта ће даље бити.
Осећам да сам ту сувишна и излазим из собе на врховима прстију. ГЛАВА XВИИИ Историја неколико удара који су потресли Анину породицу.
коцкицама шећера и флашицом валеријана, мислећи да је бакута добила један од својих свакодневних фолирантских срчаних удара, кад тамо — а оно она у белој балској хаљини, местимично изједеној од стране мољаца, стоји са шеширом на глави и белим
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко млину дође у сутон сив, отуд се више не врати жив. Удара вода из бадња уска и силном снагом у точак лупа, врти се коло, зујећи пљуска, под њим се дуга шарена купа.
Жито се вуче, кукуруз круни, подземни амбар ципом се пуни. Ко се због ове лепоте буни! МАЧАК: Јесен у златне удара жице: дебели миши, још дебље птице, а месец-буца по небу плови, жеља ти дође њега да ловиш, читаве ноћи на крову
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Моја мисао такође више не ради. Само да закључи да живи и да је ту једина. С времена на време она покушава да полети. Удара се о све око себе као слепа птица. Затим остаје мирна и задихана.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече. Он је ник'о поврх гроба удовице неке
Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече — Срце ми је узимала горка срџба, тешка
Она грли сина свога, И обоје славе Бога. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Неко удара на врата, не баш на врата моје собе у Карејском конаку, нити на врата терасе којом се долази овамо, али неко сву ноћ
и лова и провода са женским Србљем носе скакавце око врата као накит и нуде помоћ уз мало наше крви наш човек им удара шамар преко шлема решен да погине за државу-курву и да независан дочека уништење туристи му ломе ребра затим кичму
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
на насипу, изнад наших глава, људи су као обезнањени, грчевито се држе за точкове да не падну од силног ваздушног удара. Лево неко јаукну.
се пешаци или искачу из ровова и скривају се у дубоким јамама, где су експлодирала зрна, јер верују да зрно никад не удара на исто место. И ми преврћемо њихове ровове.
Александар је ухвати за руку као да броји пулс. Али у часовник није гледао. — Богами, Јело, срце ти јако удара... Него, да те прегледам, дигни се... — Како? — Па тако, дигни се. Не могу ја да видим шта ти „фали“ кад лежиш.
Војници га одмах раскопчаше. На телу не беше ране, а међутим крв му непрестано иде из уста. Сигурно је контузован од удара земле. — И мене нешто бапну у раме! — вели нишанџија пипајући се по десном рамену. — Ја!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
текелија - вода која тече, жива вода терзија - кројач који шије одела од чохе терзијан - трзало за тамбуру којим се удара по жицама товар - овде: количина робе или материјала која се одједном понесе, натовари трг - пазар, пијаца турдан,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
наредника аустријске ратне морнарице, чије сам име заборавио, али чији горостасни стас нисам заборавио, како удара држаљем, као Тале у народној песми, и брани своју заставу. И ја сам се тукао за ту заставу.
Ти слушаш свог срца лупу, у дубини, што удара, ко стеном, у мрачни Калемегдан. Теби су наши боли ситни мрави. Ти бисер суза наших бацаш у прах.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Мени је стотину година, и живео сам без тога... Па зар сада да ми се на ову седу изнемоглу главу удара жиг ропски... — Доле с том матором рђом! — дрекну председник. — Доле с њим! — вичу једни. — Матора кукавица!
Жигове удара нарочити чиновник у белом, свечаном оделу, и благо укорева народ: — Полако, забога, доћи ће сваки на ред, нисте ваљда
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Срце удара као бесно, и на темену ври читав пакао од убрзане радње мозга и живаца. Зенице се рашириле и приковале се у једном прав
— вели Митар. — Хе—хе—хе... дабогме!... званично!... — вели капетан и удара гласом на последњу реч тако, да она објашњава целу садржину писма.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА (сад му је јасно): Ја, ја, ја, ја, ја!... (Удара језиком о непце.) Сад, дакле, можемо да поставимо сваку ствар на своје место. ЈЕВРЕМ: Ја велим... а то што кажеш...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Поваздан згурен, никад да се опрући, Крпа удара ђонове подераној обући, Цело поподне, до мрака — понекад и претера!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што ће слабо раскршће липово пред остротом витога челика? Светац прави махне ли топузом, од удара заигра му земља како празна поврх воде тиква. Мало људство, што си засл'јепило?
А ђê био Драшко Поповићу? СЕРДАР ВУКОТА Ходио је до у Млетке Драшко. Када Шенђер на Котор удара, ста град бити топом буковијем. Поп Шћепан се тад у Котор нагна.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На капији звекну алка. — Домаћини! Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласком. — Софке, удара неко! — довикну одоздо мати. Софка остави чишћење и поче силазити. — Па што ти, нано, не отвориш?
Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ташуњаљке су такве дечје песмице које се казују детету, док му се ручицама удара длан о длан. Обично почињу са „ташун, ташун, ташана“, по чему их и називамо „ташуњаљке“, али могу да започну и са:
— Ко ради, не боји се глади. — Како тко ради, онако и има. — Лако по лако, иде се далеко. — Од једног удара дуб не пада. — Капља камен дуби. — Тиха вода брег рони. — Вредне су руке најбоља алатка.
ГРОМ Кад гром удара, онда кажу да свети Илија, по заповијести божјој, гађа ђавола; зато говоре да се не ваља крстити кад гром пуца, да не
Сељаци нису хтели никад да пију воде са овог извора, јер су говорили: „Нечиста је, удара на сумпор“, па видевши да Ковиљка пије са овог извора воду, прозову га „Ковиљача“.
“ С ПОЛАЖАЈНИКОМ 1 (Кад уђе у кућу, полажајник скреше бадњаке, тј. узме ватраљ, па удара њиме бадњаке гдје горе (да скачу вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца,
коло таласано окреће, она се левом руком која држи мараму ухватила за бок, а десном руком с китом каранфила отпочне да удара по образу, час мушко, час женско.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
уобичајених молитава и коленопоклоњења по вишереченом закону, то јест шест псалама са трећим и шестим часом, када удара било по обичају три пута.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МЛАДЕН Па? ЈОВАН Ништа. МЛАДЕН Што су ти очи вреле? ЈОВАН Чујеш, иди, мичи се, јер сад ћу те... МЛАДЕН (удара га, изгура га и затвори врата): Одмах се враћај тамо, у виноград, на бербу; носи шта треба да те не чекају!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Хајде сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем или да растоварава и на плећима носи вреће угља што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да се брзо не измаче и не пође да изврши његову наредбу, он би је ударио по устима. Жеља да је тресне, да је удара по лицу, тако је јака, јесте, поверова, једина жела због које се он мучи ове ноћи.
викнуо је, сви су чули, лисице су Преровци, сви ће побећи; Аћим је рекао разбијајте, разбијали су сви, сви, сви, звоно удара у греду, он има ситну децу, он је сиромах, ако га убију, ако убију, убију, хукће по звонари, пробудиће му се деца, сва
Никад му није била тако лепа: лице, очи, стас, груди. Њим је јурнула дрхтавица, па му одједном дође жеља да је удара по лицу, да јој смрска очи, да је удара, свуда, док је не унакази, уништи „Излудећу! Бежи!
Њим је јурнула дрхтавица, па му одједном дође жеља да је удара по лицу, да јој смрска очи, да је удара, свуда, док је не унакази, уништи „Излудећу! Бежи!
“ А онда се у очајању припи уз Цигане, моли их да престану и започну његову песму, прети им, мумла псовке, штипа их, удара коленима и гази ципелама. Свирачи га гледају исколачених очију и показују на Ђорђа. А Ђорђе их не гледа и не слуша.
Ваљају се магле, тешке, густе. На дрвећу шушти иње. Чађевић застајкује, заноси се и саплиће, удара коленима о обале целца.
Теби се, председниче, обраћам: где је општински печат? — Овде је општински печат! — Чађевић се песницом удара по прсима. — И то ћу да ти узмем! — прошкргута официр и опали у Чађевића.
Жена секиром удара коње по сапима и трбуху, зину месо и лину крв, коњи вриште, туку копитима, кидају дизгине и галопом јуре низ пут, где
— Једњак си ми прекинуо. Сав ми је врат модар — једна изговори војник, па из све снаге поче да га удара кундаком у ребра, терајући га ка Аћиму. Тек касније, у сутон, поче да се разбистрава Аћимово бунило.
Исто тако и крава, па се трже од грешне помисли и брзо закорачи у јабучар; у очима му крвав клобук, а грање га удара по лицу. Осећа себе пред Богом, страшним ноћас, нешто се догађа, а он не зна шта ће се догодити.
Јурну. Онда се стварно стровали у ископан гроб. Падање је кратко трајало и трњење од удара остаде у њему. Не може да устане, песнице се зариле у гњецаву смоницу. — Ко си ти? — неко строго викну над њим.
И Адамов. Уплашен, стоји поред кревета, не зна шта ће, прсте не може да стегне у песницу и њоме да се удара по челу зато што је злотвор, најгрешнији отац на земљи, јер он јесте његов син, види сада, а толико га мучио и уједао
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Гле, како је Репати Рогатога зајахао! Држи му се за рогове и виче: — Ти ћеш се мени смејати? Ти! — удара Репати Рогатога, али ни овај не остаје дужан: — Добро је Поглавица рекао: сваком је своја кожа најближа!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
победа била важна и због тога што се, после ње, зачео онај шапат који се претворио у легенду: да Васу Чарапића тане не удара, а пораз обилази. Тај шапат је он чуо и није чуо; у ствари, није га се дотицао.
Једна истина му је била под кожом, светлуцава, нека удара тај силник, можда је то Хасанпаша који ће ослепети, јесте, бесни Хасан-паша, ако, ослепеће, Вишњић више не прихвата
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тако на врата суморног ми срца Сјећање једно удара и чека К'о друг и сабрат, као душа нека Што са мном плаче, и у болу грца.
Ово су часи великијех дјела Широм ораних, замагљених њива Виде се јаки родитељи села. Зној им са лица удара и лива; Полако крачу к'о да сваки ступа Ковчегу светом, гдје угодник снива. Полако крачу.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не
Од Господње стријеле удара потресе се осв'јетљено биће: непрегледна сва небесна кола; миријаде св'јетлијех мировах тајном судбом и страшнијем
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
а не крезуби студент који је стварно сукоб изазвао, да ошишана студенткиња, рекох, прими на себе сву тежину бесомучног удара, да она постаде мета, објекат или центар огорченог и обесног противнапада непријатеља, кога је у овом, посве жалосном
плаћа свога добошара, лице које ће лупањем прикупити грађанство, и друго, исто тако важно лице које ће, иза последњег удара маљице, том сакупљеном грађанству прочитати јасну и, с позивом на односне прописе законске, строгу општинску наредбу о
Шта да радим? Где ћу, Боже, где ћу? И умукнем, заћутим, мучим се, страдам до беснила, и слушам како ми удара, удара, удара срце и звони у ушима, како узбуњена крв у махнитом бесу бунтовничког бунила јуриша, бурља, кључа и
Шта да радим? Где ћу, Боже, где ћу? И умукнем, заћутим, мучим се, страдам до беснила, и слушам како ми удара, удара, удара срце и звони у ушима, како узбуњена крв у махнитом бесу бунтовничког бунила јуриша, бурља, кључа и раздире
Шта да радим? Где ћу, Боже, где ћу? И умукнем, заћутим, мучим се, страдам до беснила, и слушам како ми удара, удара, удара срце и звони у ушима, како узбуњена крв у махнитом бесу бунтовничког бунила јуриша, бурља, кључа и раздире јадни мој
сам цев једнога револвера управио према оном месту где се налази лептир, а другу уперио на срце, које, уверавам те, удара исто онако одмерено као кад сам с тобом последњи пут разговарао о томе како се у Београду више не може опстати, јер је
Ја претрнух и са мачијом опрезношћу остах да вребам, слушајући како ми удара срце које сам свом снагом стегао о камен.
рам да напуни, он осети као да га ушица секире удари у леву страну чела; затим се заљуља и падајући осети још четири удара у тело. Он затвори очи.
Грање ниских дрвета удара нас по очима, а бодљикаве лозе вију се око наших ногу, док нас чичкови боду кроз поцепану обућу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
реалне свјетлости и реалне сјене, и, у сукобу тих свјетлости и сјена, добивао се несумњив утисак да је сунце оно које удара погрешне сјене. Ето толика је, у својим крајњим степеновима, моћ умјетности!
Болна већ тако само по себи, без икаквог даљег дометка. Она удара црне наочњаке на наше очи, она спушта непробојну тмину око нас.
Знам је кад кликтава лијеће, црна преклана птица, и крилом скршено удара о стијенке своје тјескобе. Знам је кад, клонула, пуста, бије челом о хладни праг безнађа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта? — насмеја се она. — Коса... и сва миришеш... Како то? — А зар ваше девојке не миришу? — Зној удара од њих. Ал’ оне раде, а ви господујете. — Зар смо ми господа? — Ја што сте?... Варошке...
Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо
Само пролећу као искре, понесене бесним ветром.... У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари... У ушима шум ... и тамо шушти, удара, пишти... Срце се стегло, следило: окаменило се...
У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари... У ушима шум ... и тамо шушти, удара, пишти... Срце се стегло, следило: окаменило се...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Нијесам дошао — одговори садразан — да те бијем, него да те питам што сједиш овђе, па ти свијет удара шамаре, а ти му за то дајеш пара? — Удри ми и ти два шамара, — рече дедо — па ћу ти одговорити.
Нова војска, нова посада. Тко да још дуже крха вратове о те проклете зидине, тко да удара на та прождрла ждријела крајишких кремењача!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
) у Њујорку дошло до панике на ”црни петак” и да се Њујорк још није опоравио од тог удара. Било је на хиљаде незапослених, иако је било лето.
Ћипико, Иво - Приповетке
обоје гледа у силне валове што се дижу као огромне куле, прате их погледом док се дижу и падају, ослушкује фијук удара вјетра о јарболе и конопе и тешко дихање и цвиљење нападнутога брода.
Она се чини невјешта и мирно чека. А море јаче у хриди удара, и из отворенога продора долази шум и разлијега се голим кршем; по пучини валови, стижући се, бијеле се, па кад ударе
највишој равници устави се и сједе под стари, посрнуо морски бор што одавна пркоси времену и чије гране, свинуте од удара вјетра, окупљају се од стране затишја.
потраже; уоколо све гори, воњ просушене смоле из борова јако одјелито се осјећа, а жало и стијење пеку, из њих врућина удара и заслепљује очи, жеже, а она им пружа врч хладне воде да жеђу загасе.
слутњом коју олуја повећава, иде напријед, но доспјевши на крајњи рат школа, нема куд даље, — устави се; вјетар је удара са свих страна и замеће се с лаганим јој одијелом; двоје дјеце чврсто је држе за скут, а уоколо ње окупило се друштво.
су у тами; врх му је сур, одувијек го, само што између процијепа са оштрога стијења расте гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при земљи, крије се оштра, сува трава.
Бог зна што је то! Не знам, али чисто осјећам како ми пламен удара уз образе.. . Поганлук, па ето! — заврши. Преко пуне вучије вода се залева, а они још стоје. —Гледај тамо згоде!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
На стил се и овде и другде често удара гласом као на, како Бранко Лазаревић тврди, „најглавнији елеменат једнога књижевног дела”.
Занимљиво је да уз промену социјалног положаја иде и једна врста преименовања,197 на шта Станковић особито удара гласом: „она престаде да је удовица, већ постаде мајка Стојанова”, „она сада престала да је женска већ само мајка”,
страни, Аранђел посматра ништа мање језовит призор када јеромонах Пантелејмон, са одсеченим језиком, голим грудима удара у зашиљен багремов колац, што симболизује српска страдања под турским господством.
Краков, Станислав - КРИЛА
— А он се сећао само оне црне масе мрака и јуришне вике, удара и бодља. Но лекар је већ прегледао неку размрскану главу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Прва гола црнкиња. Кад види да их гледам, она застаје, и нагло, машући расклиматано, удара равномерно руком своје дете по леђима, а онда безбрижно наставља да ради.
Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га
„Кажу да се белеге које носе губавци по телу отварају од најмање позледе или удара, и да се после више не могу залечити.“ „Мислите да је тај деран био губавац?
Ништа милозвучније и нежније. Нема тешког удара у бубањ, ни писка у рог. Свирка је долазила бескрајно моћна својом лепотом и слаба својом чујношћу.
је велики балофон о рамену; нека врста клавијатуре од дрвених плочица, под којима резонирају калбаси, а у које се удара палицама. На његовим прстима исплетени су једва чујни ланчићи са прапорцима.
Најзад га налазим; у апарату видим његову руку како хвата за тигањ; окидам, и скачем у страну. Тигањ удара право у зид.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А мени, своме робу, поклања Два века бола, јада, чемера: На оштар колац поред Пајсија Братову главу бесно удара; Па да је гавран не би кљувао, Онде на стражу мене поставља! Рођеног брата!...
главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече љубав пламена Што га из сунца зраком удара... СУЛЕЈМАН: И опет кажем: Та бледа глава није сина твог!... СТАНА: Пашо, ти ниси бог! СУЛЕЈМАН: Алах ал алах!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А располаже ли он толиком силом, да може сам предузети продирање у моравску долину? Ко зна! тек он удара врло енергично и пук. Мил. Јовановић јавља да једва одолева турској навали и да се зорли држи у својим положајима.
Куршуми су у маси падали у шанац; сваки час су зврцали о дебеле шине топовских кола и пошто се ту од удара распљоште са зврком се зарију у земљу.
Помислим: »Но, сад ће бити шта ће бити; Комаров је енергичан човек, он неће дати Турцима да се опораве од јучерањих удара, он ће сад гледати да изазове чарку и тиме да нагна ђенерала да нападне Турке.« Па шта би?!
Гдекоме само фркне коњ на нос, и, поплашен од онога стрва, удара у страну, а он га нежно тапше по врату и ласкаво га умирује: »не бој се, не бој це, није ништа!
Или је можда вера?... Један Рус размахнуо руком колико игда може, па се тако енергично крсти, да му по челу, где удара са три прста, остаје црвен колут. Мој Црногорац Марко вели му: — Мотај, вала, Русо, мотај, ма ти ништа не помаже.
Али проклети Караџић! Он се још не чује, још не удара! У томе вајкању дођосмо на брежуљак више пруговачкога шанца, где је стајао Черњајев. Био је скоро сам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Осећао сам дах борбе. Неко јаукну. „Ћут!“ — викну други и онај замуче. Али жестина удара као да малаксава. На истоку је зарудела зора. Ишли смо сад живље, да нас не би захватио дан.
Имао сам утисак као када људи потерају животињу са свих страна, а она усплахирена не зна куда главом удара. Било их је који су почели да беже па им гранате препречиле пут.
— Оној?... Јаој — говорио је Пера кроза стиснуте зубе, па поче да рже као коњ и ногом да удара. Док се тек осуља камен испод његових ногу и он полете, вукући за собом још двојицу.
сада потрча поред стола, удари десно на неку децу која повикаше, у великом луку дође на старо место, поче да вришти и удара ногом о земљу. — Не могу „Ружу“ да умирим, господине капетане.
Уто се појави и Грк са печеним јагњетом на ражњу. Наслонио је јагње уз платан. Пера „Ђеврек“ задигао рукаве кошуље, удара ножем о сто и виче: — Вруће, вруће, врије! — онда одсеца парчад меса и даје из руке сваком по комад.
Фјодору је чисто криво, те нареди да и његовога коња доведу. Високи зекан подскакује, маше главом и удара зубима о ђем. Фјодор се залете. — „Оп!“ — и нађе се у седлу. Узјаха и Сергије. — Господа, давајће в гоњки!
Прибили смо се уза зид. Није била стопа земље на коју није ударила куглица. Земља је прпорила од удара. Ракетла сину. Пољана је била празна. — Прекини паљбу! Нема пустош...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А не брини се За скотску полу тела земљиног — Сахранићу је ја... кучко арбанска!... (Удара на њега.) КАТУНОВИЋ: Уклон’ се, Ђуро!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нијеси ти коњ, већ онај вејити, вејити магајац! — тепа му, и чује се како га милује и лагано удара по сапима. — Сад ће теби твој прото дати соли, па дати зоби, па те онда лијепо напојити и истимарити.
Вала им ђе чули и не чули!... Види га, господине, види како њуши: шуште ли оклен курузи. О, небо те (удара га по њушци) убило! (Врисне) Чувајте се, господини моји, измаче ми се! О, јадан ти сам, шта учини'!
Забркљачи-де, господине, мало на њег', да видим 'оће ли... Судац (смије се, говори нешто и удара јазавца по њушци). Давид: Види, господине, види како диже њушку, како те разумије!
Ш.), на двадесет година тешке тамнице у Зеници... Давид (скаче од радости и удара јазавца по њушци): О-о, јазо! Чуј-де, јазо! 'Оћеш још мало куруза, јазо? Јазо! Јазо, болан, што не говориш?!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И набрана уста још једном би хтела Да окусе младост разблудних младића, Да им срчу очи, док се чаше лију И удара задах ложнице и пића; Хтела би да руке још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у мушком недру очи
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
гром не удара, а ако би се баш десило и да удари, не може јој нашкодити«. У неким крајевима та забрана везана је за Ђурђевдан (Караџи
Иначе се о ж. в. верује да под њом станују нечастиви. Стога, кад грми, не ваља ићи под њу, јер је свети Илија удара громом, гађајући ђаволе под њом (ГЗМ, 6, 1894, 371).
У једној приповетки девојка избавља заклетог јелена на тај начин што га удара трима младицама од ј. и крушке (Строхал, ‹Хрват. нар. пріп., Загреб, 1923› ј, 46; в. Поливка у ЗНЖОЈС, 8, 169).
Леска; плод: лешник. Реч је заједничка словенска. Л. је и сигуран утук, нарочито од грома и града. У л. не удара гром (»јер ју је Исус благословио, а гром удара само у оно дрво под којим сједи ђаво«, ГЗМ, 6, 1894, 370); због тога,
Л. је и сигуран утук, нарочито од грома и града. У л. не удара гром (»јер ју је Исус благословио, а гром удара само у оно дрво под којим сједи ђаво«, ГЗМ, 6, 1894, 370); због тога, кад грми, људи, нарочито чобани, ките се л.
Тројановић, Ватра, 75; 79; 81; 105; 152; 237). Словенци верују да у л. не удара гром, »јер се под њом одмарала Богородица кад је бежала с Исусом« (Рад, 1. с., 156). Обратно, Срби кажу да под л.
с., 15—16, 1961, 215). У Неготинској крајини обред венчања завршава се на тај начин што младожења удара младу по глави ј. гранчицом (ГЕМ, 33, 1970, 143). У околини Бора под ј.
»ако кора није добро поткисла, онда усјечени прут дијете стави на колено и једном руком га држи и окреће, а другом удара дршком од ножа или од бритве по њему, и том приликом говори као да пјева: ,Кисни, горо, поткисни, Сви ти коњи корисни,
Ћипико, Иво - Пауци
тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће, па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву. — Чудо је, виђу и ја сада, — замисли се отац.
— Мене су осудили, — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима! .... Чине рачун он и писар, и, бајаги, пренемажу се од чуда...
Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека. Ово задњих дана долази неколико пута и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и
— Куд ће с њоме? — А што питаш за њу? — обрати се Ради. Раде рече цијену, али ковач вели: — Пуно је! — и наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати. —Имам и друге неке ствари да продам, — вели Раде. —Што друго?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
крлетке, натраг у висине, раздвојиће се на хват од земље од ове моје жалосне, ружне љуштуре која ће се распасти од удара на шиљатом камену. Можда је прави тренутак да то и учиним. Баш сада.
Соколар сјаха, сјаха и Дадара, његова сенка. Удара соколар на Сабориште, удара и Дадара. Кроз павитине, шушкор, преко врзина, граби хитроноги деран.
Соколар сјаха, сјаха и Дадара, његова сенка. Удара соколар на Сабориште, удара и Дадара. Кроз павитине, шушкор, преко врзина, граби хитроноги деран.
Гле, ја стојим под Лаушевим прозором. Ветар њише капак који цвили на шаркама и, с времена на време, удара у дрвену пречагу. Неко од њих двоје устаће да би га прикачио квачицом. Она. Вредна и лакосана, скочиће из кревета.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече. Он никô поврх гроба удовице неке младе, Што
Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у
пријатеља Кад јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се одјек захори у миру, Знај: то јече моје покидане струне, То удара прошлост у сребрну лиру.
1889. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира? „Већ је прошло тавно вече, и нема се
Ал' послови таки са нама се десе, Кад расејан човек удара адресе. 1891. РЕАЛИСТА Познавô сам стихотворца у сећању мом далеком, И та бедна амфибија волела се с праљом неком.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Узалуд се преслишавам, ја сам све сигурнији да права, повучена од Сириуса преко Канопуса, не удара ни на какву сјајну звезду. Није ли ово каква „нова“, која је изненада заблештала на небеском своду?
предавању: „Зенитско отстојање Сунца, то је онај угао што га затвара ова вертикална права која иде кроз моје теме и удара у зенит, и права која иде из мога ока ка Сунцу.
Констелација звезда у тренутку нашег раођења удара нам сваком свој жиг за цео наш живот.“ - „Аха!“ узвикну онај нацврцкани плавокоси брбљивко „сада ми је јасно да ме је
Станковић, Борисав - ТАШАНА
РЕШИД БЕГ Ако де, ако!... Цигани, бре, свирајте! Свирка и игра дуго. Зора свиће. На врањанској Саборној Цркви удара звоно јутрење. РЕШИД БЕГ (виче): Механџија! Мане утрча.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Из улице од реке испаде друштво. Напред Срба. Удара у живе, и игра. Заврти се као чигра, пође неки корак напред, па се заустави и изводи корак у месту.
Прамиња снег и пада киша. Ветар удара кишом о прозоре, и киша се чује ако се не види. Снег, нити се чује нити се види, јер је госпа Нола шалоне на својој
Канцеларија, у хору, много је жалила м л а д о г човека. — Све удара по младима! — Изван хора, она двојица кандидата помирили се, лакше им дошло без трећег конкурента.
Будућност сигурна, савез за будућност склопљен, ура! У соби Бранкова оца, старомодни зидни сат удара као да је у грозници, откуцава већ по други пут пет сата после подне.
Тај тренутак је настао између Бранка и његова оца. Гурди се надимају. Стари сат удара очајно. У господин Томи се борба одједаред обрну за 180 степени.
Продајемо што се не продаје, капу људи више пред Влаовићима не скидају, а у кући банда! Јосиф удара по оном пустом клавиру као да је помахнитао, а тата жмури и будан спава.
Он удара, она ћути. Он баци столицу за њом, она дигне столицу и сама се њоме немилостиво удари, да би се болесник задовољио и см
Енергично је одбијао да „удара флеке”. — Не замери, брате, ја и би', нисам душманин ни теби ни флеки, али ето жена не да, вели, зна се сад већ да сам
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
јест да се не труди бити списатељем кога су музе у гњеву јарости своје пољубиле; да не жели бити витез ком барут у нос удара; да не чезне возити се на каруца и име гавалера носити кад му је лака кеса; и да не жали што није онај или онај, и на
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
питање на које је немогуће одговорити, онако као кад би ме упитали: на који је начин могуће научити слона да удара у тамбурицу? На таква се питања обично не одговара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И он се дигао, да скочи у рупу где је експлодирала граната, јер он зна да топовско зрно никада не удара у исто место. Али, место у рупу, потпоручник Јовча скочио у море.
Застадосмо пред једном посластичарницом. Гледали смо усхићени оне шарене фигуре од шећера и вода нам удара на уста. Улазили смо један за другим и јели колаче од свих врста.
У бивак смо стигли када је већ пао мрак... ОСТРВО СМРТИ Док киша једноставно и сањиво удара о шаторска крила, поручник Лука и потпоручник Војин се препиру, да ли се грчке цигарете зову: „Варка“ или „Бапка“.
И музика засвира. Лука стао иза бубња па удара из све снаге. Капетан Бора диригује. Капетан Војко се зацрвенео у лицу, смеје се гласно и испија наискап са једним
од нестрпљивости што не можемо кренути напред, имали смо утисак као да нас звучни талас, којим се преноси шум пуцња, удара у главу. Новине су сутрадан заћутале. Вест се обистинила. Разни гласови струјали.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
- Толико сазнах: ГО, И час преображења неодложног да удара: Једном корњачом кором у дно мраморне лубање, А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.
Затим се пробуди, погођен од удара Место утроба да га обвија, ето судар: Тешка мисао, тек довршена у његовој глави, Стаде да, недоношљивошћу својом,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А ноћ дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу пали... Шта онда? (Одлучно): Ох, нећу! Убиј ме! Нећу! Ево, убиј! СТОЈАН (одбија је руком): А не!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тако на врата суморног ми срца Сјећање једно удара и чека Кô друг и сабрат, као душа нека Што са мном плаче и у болу грца.
Све је исто, старо... Само, као прије, Не чује се хитри точак да удара; Кô бол један што се у дну душе крије, Остављена ћути воденица стара...
стаблу ја чујем гдје бије По једно срце дубокијем билом — И ћутим како пуни извор лије Новог живота из сваког удара, Што корјен тресе, буди га и грије. Све цвјета, дише.
И њихову кобну пјесму: тика-така Ја слушам, и срце све удара тише; И ја видим јасно: све више и више Да постајем само црне земље шака. 1908. ПОГРЕБ Повија се жито.
Ово су часи великијех дјела: Широм ораних, замагљених њива Виде се јаки родитељи села. Зној им са лица удара и лива, Полако крачу кô да сваки ступа Ковчег светом гдје угодник снива. Полако крачу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И у песми он се храбро бори пред своју погибију: сам удара „војсци по сриједи“ и сабљом „крчи друма низ планину“. И у песми видимо га прво на коњу, а затим као пешака.
Сагнула се Јевросима мајка, сагнула се доле по трпези, и узима два мермер-камена, извадила беле дојке своје, па удара камен по камену и заклиње Краљевића Марка: „Сине Марко, моје чедо драго, тако ми те камен не убио, и тако ти ране
су вековима размишљали о томе како гавран и вук разликују људску од животињске крви: Ласно ти је крвцу познавати: ак' удара ђетелином травом, то је, вуче, од љељена крвца; ак' удара јечмом и сијеном, то је, вуче, од парипа крвца; ак' удара
људску од животињске крви: Ласно ти је крвцу познавати: ак' удара ђетелином травом, то је, вуче, од љељена крвца; ак' удара јечмом и сијеном, то је, вуче, од парипа крвца; ак' удара вином и дуваном, то је, вуче, од јунака крвца.
удара ђетелином травом, то је, вуче, од љељена крвца; ак' удара јечмом и сијеном, то је, вуче, од парипа крвца; ак' удара вином и дуваном, то је, вуче, од јунака крвца.
Костреш харамбаша је најизразитији тип неумољивог судије. Он пљачкашима удара срамотно обележје — да се издалека виде и свуда познају. Само његово име испуњава турска срца самртним страхом.
и Радивоје продају Грујицу): Уранила Џафербеговица, те износи дивно одијело, и облачи дијете Грујицу: на плећи му удара кошуљу до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи зелену доламу, на којој је тридесет
сагледа цару очи чарне, кулаш иде с коњма царевијем; он покупи дизгене кулашу, па ишћера њега из сватова, удара га оштром бакрачлијом: по три копља упријеко скаче, по четири небу у висине, унапредак ни броја се не зна; из уста му
устави својега кулајша, пружи руку испод међедине; они мисле бакрачлију скида, ал' он скида златна шестоперца, те удара Ђаковицу Вука: колико га лако ударио, три пута се Вуче преметнуо.
јунаку срце препукнуло од жалости за браћом рођеном, бијеле му малаксаше руке, те не може више да сијече, већ удара коња Јабучила, удара га чизмом и мамузом, да полети граду Пирлитору, ал' му коњиц полећет не може.
препукнуло од жалости за браћом рођеном, бијеле му малаксаше руке, те не може више да сијече, већ удара коња Јабучила, удара га чизмом и мамузом, да полети граду Пирлитору, ал' му коњиц полећет не може.
То зачула Јевросима мајка, па дозива свога сина Марка: „Сине Марко, моје чедо драго, тко удара звекиром на врата? Баш кâ да су бабови чауши“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
сав стресе од необичне слутње и нехотице се сјети почетка неке старе јуначке пјесме: „Или грми, ил се земља тресе, ил удара море о брегове...“ — Ех, или грми! — поче да мудрује чича. — Како ће грмјети кад је свуда ведро као сребро.
— поче да мудрује чича. — Како ће грмјети кад је свуда ведро као сребро. Да се земља тресе, неће ни то бити. Да удара море о брегове, откуд море око Дрвара? Биће то нешто друго.