Употреба речи ударам у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Смејала је се. — Не, ви не знате да играте. Морате код мене учити. — Свака лекција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. — Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Из мене сјаји гљива лудара. Са чамов-даске пишу ми чавке. О тмурно подне лађом ударам и бродим, бродим без једне јавке.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али заповест је хитна и ја снажно ударам мамузама сироту животињу да бисмо што пре стигли. у позну ноћ нашли смо команданта дивизиона и саопштили му жељу

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Додај ми нешто да убијем курву! СИМКА: Гино, не буди луда! ГИНА: Додај ми нешто тешко, тако да не морам да је ударам двапут! (Са десне стране, са улице, долазе Дара и Томанија) ДАРА: Гино, смири се, знамо како ти је!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

снагом стежем чело; узалуд тражим једну једину мисао: не знам ништа, ништа не знам, само искрвављеним песницама ударам, ударам, ударам по збуњеној глави и вичем и ричем пиштавим и промуклим гласом звери: „Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо!

стежем чело; узалуд тражим једну једину мисао: не знам ништа, ништа не знам, само искрвављеним песницама ударам, ударам, ударам по збуњеној глави и вичем и ричем пиштавим и промуклим гласом звери: „Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо!

чело; узалуд тражим једну једину мисао: не знам ништа, ништа не знам, само искрвављеним песницама ударам, ударам, ударам по збуњеној глави и вичем и ричем пиштавим и промуклим гласом звери: „Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ближњи надгледају како то иде са мојим кажњавањем, да ли клечим, да ли сам скрушен и понизан, ударам ли себе довољно снажно по голим прсима, раменима и леђима житким брезовим прућем, пуца ли ми кожа од удараца или сам

умрем а не пристајем на смрт, опирем се смрти, и у несамерљивом очајању док се гушим и бесомучно раскрвављеним шакама ударам у поклопац, долазим на помисао да ћу тим пре умрети што се будем више копрцао, јер ће тако пре нестати ваздуха.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

као свога земљака тражили да баш ја будем свештеник, што сте мислили да ја, као син неког вашег чивчије, нећу смети да ударам на вас, прве, богате и највеће, и да ћете ви моћи да радите што год хоћете: и са мном, и са црквом, и са свима?

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Затварам очи, гризем доњу усну, ударам зубима о зубе, забадам нокте у дланове: и постепено падам у мистицизам, са нешто сумње и подсмеха.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности