Употреба речи удараш у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

А отац га је молио и говорио му: — Смилуј се на мене, чедо: камењем о које удараш своје ноге бијеш срце моје! А он поклонивши се оцу, не хтеде да га жалости па се одмах обу и узјаха коња.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' витешка не плаши се Цвета. „Луду л“, рече, „удараш ми страву; Кад је тако, донеси ми главу, Да целивам мртва злата свога, Кад га жива грлити не мога...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

А ја сам упалио само свом помоћнику, њему нема ко. Био је сироче, сеоски слуга. — Стево, Стево, сав си наш, а удараш у страну ко југ у планину. Шта ћемо с тобом? — Гледај ти друге, а за мене је лако.

Ћипико, Иво - Пауци

Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. Стигавши је у пољу, вели јој: — Врати се, Машо! Удараш у образ мени и Ради .... Куд си накастила? — Својој кући... Не могу даље издржати... Што ће ми лудо дијете.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Немојте да опет испадне нула више!... А ти, Максо, немој као онај твој сат на салашу, да једно показујеш, а друго удараш, јер ја видим шта показујеш. Из цркве идем, брајко, и прозирем те као стакло! Истину! Не врдај, не лажи!

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

чигра мала направа од дрвета, на дну зашиљена а у врху проширена, која се под ударцима бича дивно окреће, а ако је не удараш, клоне на земљу као пијан човек.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности