Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Они који царскога намесника камењем у главу ударају; они који целомудрено и живо Ипатијино тело на парчета кидају, — шта су друго него, под лажним именем христјана,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
други од Београда у небу се састају, у ведру дану облак начинили, и за свакога Србина који чује и види канда га у срце ударају, или сам у огњу гори. Сад ми дођи, о витијо, слушај и гледај и опиши ако можеш ондање грозно позорије народа српскога!
Африка
Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по којој су нанизали перле. Седам крај њих.
Небо је пуно црних птица. Оне улећу слободно у моју собу која је ваљда до јуче била њина, ударају крилима о зидове, и излећу опет пут плавила.
Оне све заједно певају и ударају шаком о шаку, а по две и две наизменце весело скачу и врте се по ширини. Зато су ставиле на себе широке плаве огртаче,
Доносе ми троножац да седнем. Докле год краљ говори, остаци његових зуба ударају једни о друге. Он за време док разговара са мном издаје и друге заповести: управља својом краљевином.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За хришћанство. А сад су дочекали да их профози, ту, шамарају по образу и ударају ногом у стражњицу. Помисли, шта би било, да се одатле, пред капијом, продере, и завапи, оно, њихово, отегнуто: О... о..
Иако о њој, откад је из Вијене отишао, није често мислио, Исакович је осетио, при помисли да ту жену ударају, избацују, на улицу, као неке сузе, што под очним капцима, суво, горе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и познати рукав, да му угледају само једну страну лица, па да сви ударе у кукњаву и плач, бусајући се у груди, као да ударају у таламбасе. У кући је био страшан смрад свећа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Магијска снага додира користи се у следећем поступку: Породиљу која тешко рађа, у шабачком крају, лагано ударају по крстима штапом којим је отета жаба од гује.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
се изражава без фразе и помпе; његов јамб је жив и нервозан, метафоре засењују, епитети звече, боје блеште, као добоши ударају речи у којима је нагомилан глас р.
Милићевић, Вук - Беспуће
Обневиде очи и узаври крв, замахне проштац и одјекне негдје у пољу кубура кремењача. И ударају цестом по војнички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескају бајонети.
И почимају капље које се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи
су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо; једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се распрши у трен ока на све стране,
се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо. Ударају батови, виде се замахнуте и засукане мишице, мучно се забада челик у цијелац камењ И прилазећи ближе, они могу да виде
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
којих се једва виде деца која јашу; у скуту им бошче, за појасом „пиштољче“ од чаури це, а босе им ноге клате се и ударају коње по вратовима. У страни, поред зидова, иде женски свет.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
лежерно, баш као на филму, а овамо, момак који те довео на дочек не изилази из мрачне коморе док вам срчане преткоморе ударају и, ударају, као покварена пумпа за бицикл!
као на филму, а овамо, момак који те довео на дочек не изилази из мрачне коморе док вам срчане преткоморе ударају и, ударају, као покварена пумпа за бицикл!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
дани и ноћи Хладан ветар дува одозго са Атона Предзнак или прозрак У луци је синоћ било живље На брду ударају четири пута печат Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко
Безмесна искушења: сочиво као јато скакаваца, цвекла пада на теме, патлиџани ударају по образима, бамија, кромпир, спанаћ, зеља, роткве, ротквице избијају на нос, и све то засуто бибером, ловором,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Била је баш то вече плаховита и хладна киша. Згурени испод шатора, слушали смо како ударају кишне капи о шаторска крила, док су посилни опкопавали свуда унаоколо канал, да вода не подиђе у шаторе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди. Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Пучу пушке Љешанском нахијом. Мислим, иду Турци у хараче, па на рају страву ударају. Кад бој чујем у Прогоновиће¹, те ја потец' са оном дружином. А кад тамо, мука и невоља!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Када на њу пада снег) 315 — Каква песка у мору највише има? (Мокра) 316 — Ко бије а руку нема? (Сат) 317 — Кога ударају највише по глави? (Ексер) 318 — Ко жељезо једе? (Рђа) 319 — Ко има прсте без ноката?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају. 23. Двије горе упоредо расту; једна цвати, а не роди; друга роди, а не цвати. 24.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И свог корака се боји. Црвено око пећи гасне и плех ситно цвокоће. И мрака и плеханог цвокота се боји. Колена јој ударају о даске кревета. А онда више није видела ни Ђорђа ни себе: лепа је и још млада. Над њу се надноси лик... Шарене очи.
што пије, узе другу чашу да што пре угаси стид, да у слаткој, врелој ракији подави све те црвиће што гмижу по глави, ударају у зидове лобање, теку по жилама. Само, ракија није довољно слатка. — Ико, хоћу прсти да ми се лепе!
посматра, седећи у седлу, како Мијат шиба коње, коњи бацају пут под трбух, санке, лака црна љуска, заносе се и лете, ударају о обале пртине, а у њихово брзо пролажење уткивају се багремови, брестови и трње.
На пољском путу лежи тако нека сломљена грана и газе је свачија кола и опанци. ...Процветале јабуке гранама га ударају по лицу, младо лишће му мили по челу, јер је ноћ, па је и лишће црно, иако се не види, црно је, а ветар лако, као
Попа, Васко - КОРА
су поплочале Цео небески свод 7 Над мирним водама Зубате очи лете Око нас модре усне На гранама лепршају Крици ударају о плавет И падају на јастуке Куће нам се крију Иза уских леђа Шаке се хватају За нејаке облаке Вене нам ваљају
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
овог човека и да га загрли и да му каже: ето, равно четири ноћи шибају га да не спава, дрмусају, поливају га водом и ударају нечим у слабину и пеку му табане кад год им се чини да ће заспати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
трбуха под кордоном кућне хаљине, из које давно упијени мириси јелâ, кућевности, исхлапљела нафталина већ чудно ударају мирисом смрти. О, блажена „романсирана хисторијо”, о, плутарховска лектиро пубертетских година!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ја што сте?... Варошке... — Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... — Пријатан мирис...
Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' дуго срећна занела се она Уз мирис жеља! И дођоше луди; Сад плете венце, нико је не буди; Осмехом дише, ударају звона; Разгледа небо, спушта се опело; Сад броји звезде, узимају тело: Живи што сања, у раку је скрише, Кад за зло не
Без душе. Црни к'о подигнут гроб. Усне препукле од врелог даха. Над сваком главом надвила се коб. Уместо звона, ударају срца: Звоне на ужасе. У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца. Старост поцрне, човек поста сед.
Да је да зађе крвави дан, И смех крвави, крваво цвеће, И да је да се најзад јави она. ... Откуд, да баш сада ударају звона? Што л' је то тако?
Ћипико, Иво - Приповетке
Његови тешки корачаји обијају се о камени плочник. У луци непрекидимице нагањају се преломљени валови; срдито ударају у чврсти зид, па, разбијајући се, савладани, немоћно кркоћу и тихо, једнолично жаморе.
да јој вал, јурећи, не захвати ноге испружене прама мору; дуго би гледала какосе валови натискују, и, пјенушајући се, ударају о хриди, и у пусти простор, уз крику галебова, пуштају тугаљиве гласове.
и овај застарјео лав, зубом времена и посолицом нагрђене главе, што гледа некамо у море, загледао се и он у валове што ударају у утврђене насипе луке и, прштећи се, расипљу се у висину.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Коми фо, Анчицема, да купиш карте, то ћемо и ми играти. — Како се даље унтерлондрују? АНЧА: Ударају у фортепијано. ФЕМА: О, то је давно у моди. Штогод ново, по новом журналу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ се примакли оградама. Полегали су на ивици кукуруза. Чекају знак са стене. Земља је влажна. Пуна росе. Вилице ударају све јаче једна о другу. — Нагло су ме пробудили... Хладно је... Правда се себи.
Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак... — крушуми ударају о камен и прште. 3а гомилом камења мајор Милорад је опружен и дрхти. — Пси, опет ће да јуришају.
Ипак нико није говорио. Можда се бојали да говор не привуче гранате. То је као затварање прозора и врата кад громови ударају. А све је било лудо и пијано, и у оној страшној граји људи нису знали кад умиру.
Петровић, Растко - АФРИКА
Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по којој су нанизали перле. Седам крај њих.
Небо је пуно црних птица. Оне улећу слободно у моју собу која је ваљда до јуче била њина, ударају крилима о зидове, и излећу опет пут плавила.
Оне све заједно певају и ударају шаком о шаку, а по две и две наизменце весело скачу и врте се по ширини. Зато су ставиле на себе широке плаве огртаче,
Доносе ми троножац да седнем. Докле год краљ говори, остаци његових зуба ударају једни о друге. Он за време док разговара са мном издаје и друге заповести: управља својом краљевином.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Тај наједанпут пробуђен осећај правичности увек је најближи повод сваке револуције. Ратови ударају окове; револуције их кидају. Ратови су израз осиљене неправде, револуције израз пробуђених осећаја правичности...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и Кладова тутњи, А Морава предаје се горке судбе слутњи; Већ и Петки јављају се силна грома гласи, Београду ударају грозна рока часи. Сузе, ах, лије И прси бије Сербија.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. После ће у цркву. И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Србобран, 1896, 190). К. се о Ђурђевдану кити и ведрица (СЕЗ, 32, 109). Људи се о Ђурђевдану ките и међусобно ударају к.
Затим као истресају мотике од земље над њим и ударају ушицама једну о другу мотику, шалећи се и вичући: ,Толико кола кукуруза!̓« (СЕЗ, 16, 362).
Ћипико, Иво - Пауци
Иво поздрави и застаде пред посленицима. Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу. Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Искушења се степенују, док дечко више не црвени, после чега матори опет ударају у смеј, само увек другим и другим смејом. Но, у школи, Мија све бољи и бољи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако је он и за сва остала слова нашао упоређења: Б, на пример, била је буџа којом Цигани ударају у бубањ; Г вешала; О рупа; Ш плот којим је ограђен шљивак; Х ногаре за стругање дрва; У ракље за ражањ; Т чивилук за
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Противници се бесомучно даве, потмуло ударају, саплићу и по десетак их се ваља на гомили, док околна маса урла. Група војника посматра побеснеле играче и тад ће
Коњаници избијају на чело батерије и у трку ударају сабљама голоруке послужиоце, који се повијају, седећи на топовским предњацима и карама. „Уре! Уре!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Далеко отиче река Сава, Њени таласи ударају испод прозора. И младост прође журно као снежна одора: Далеко ће отећи река Сава.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
врбову грану, и гле чуда чудовита, гле чуда невиђена: листићи хладни и тешки, од чиста сребра исковани један о други ударају, као ђурђевска звона звоне.
Која присебност? Нико не зна, јер се нико с извора није вратио. Осети Варалица како му горњи зуби о доње ударају, а пред њим већ јасен златнога лишћа шуми. — Сад узмицања нема! — нареди себи, а ноге му дрхте. — Пропашћеш, будало!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
чауши, колико су силни од силнијех, те не кћеше коње одјахати, но у цркву коње нагонише, потегоше плетене канџије, ударају протопоп-Недељка: „Брже хајде, протопоп-Недељко, брже хајде на Косово равно, да ти кажеш на коме је царство; ти си
И узеше двадесет клинаца, ударају под ноктове Раду, — и ту Раде тврда срца био, ни се миче, ни душицом дише. Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’