Употреба речи удахну у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

У ваздух. Од страха. Видев око себе то море избезумљених лица, разјапљених уста, закрвављених очију, и, кад удахну први мирис пиштоља, Гарсули, хитро, притрча својим колима, опкољен официрима, аудиторима, писарима. Сви су бежали.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Онда душмански погледа на дете, према којем је ипак морао имати извесног обзира. Најзад удахну дубоко па, онако нарогушен, зађе иза леђа девојке, стави јој леву шаку на врат и поче великим прстом десне руке

— наредник тресну налево-круг, и сав црвен излете из канцеларије. „Баш сад пред унапређење да ми се то деси!“ — Удахну снажно ваздух, ноздрве му се раширише, а мускули на вилицама одскочише. „Ах“ — испусти кроз зубе и стисну песнице.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Кад се сврши школски рад, Љубица изиђе за децом. Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух. Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

По жбуњу и по стази блештале су пахуљице јасније од звезда. Пуним грудима удахну девојчица ледени ваздух, решена да о Татагиној деци никоме не каже ни речи, али чим уђе у своју кућу, из уста јој само

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Дарвин га удахну дубоко. „Да, био сам један неуки жутокљунац, и све што на путу видех беше за мене ново. Али то ново чинило је на

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Прозор се лагано и опрезно отвори. Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. — Ђурица!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— пита га подсмешљиво Коста. Поручник Рајко широким замахом руке принесе цигарету устима. Онда хитро повуче руку и удахну. Испуштајући шумно дим, он се обрати Кости важним гласом: Бароне, примо: водили су рачуна о моме господству...

Јер позадина, та твоја позадина... лаже, измишља... невине људе тера на робију... стреља! Он се испрси, удахну ваздух и таман отвори уста да још нешто каже, али га Радослав дохвати и свали на столицу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Удахну, његова сурова гласина груну свом силином. Бес му се разли по лицу. Тело му се напе као струна на луку. „Отишао је они

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А он се навали на моје груди и заби прст у нос. Склоних Му руку. Онда Мића дубоко удахну ваздух, шиштећи кроз нос. Узех своју мараму да га обришем, па се почех чудити оволикој нежности својој.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Можда је некада била у горњем свету? Можда зна пут к њему? Лако је рибама: пливајући стижу до површине! Али, тек што удахну капљу ваздуха и повратак је неизбежан. Грана, сигурно, зна неки паметнији пут!

Још жалосније је било гледати старце и децу како се муче да удахну кап ваздуха. Птице, које су преостале, утучено су чучале на голим гранама дрвећа, не усуђујући се да отворе кљун, да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности