Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. — Јест, јест!... Хоће Турчин!... Хоће да нам ћери удаје и синове жени!... Још ће се нешто њему прохтети!... Зажелеће да нема наших глава!... И оне ће падати као гњиле крушке!.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јуца нам се удаје; Удаје се за бербера, Момка брез фелера, еј! То је та песма коју је Тима шрајбер спевао, а коју је и поп Спира једне
Јуца нам се удаје; Удаје се за бербера, Момка брез фелера, еј! То је та песма коју је Тима шрајбер спевао, а коју је и поп Спира једне вечери
»Ту на гробу Јул — Драгињином приповедиће вам тужни отац како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.
— Ај? — Јесте — одговарају му — спремамо за сватове? — А ко се то удаје? — Та... не удаје се још нико... ал’ може бити — вели бáба. — Ето, фала богу, — две девојке.
— Ај? — Јесте — одговарају му — спремамо за сватове? — А ко се то удаје? — Та... не удаје се још нико... ал’ може бити — вели бáба. — Ето, фала богу, — две девојке.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје. Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.
Оваквих партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје. Штавише, свуда говори да се никад удавати неће. С тим је интересантнија.
А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се! Зато се слабо и удаје таква фрајла, јер нема за њу младожење. Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог.
Африка
Не говорим о шминци коју усвајају од белаца. Црнкиња која близу обале ставља бели пудер удаје се за црнца који носи оковратник од целулоида, и њихов порок са Запада остаје у породици.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бог нека му плати. Он је, каже, стар човек, да још једном удаје ћер, коју је отхранио, са својом покојном Анђом, као што ласте свој пород подижу.
То су му, чак и Митрополија и општенародни секретар наш, Ненадович, признали. Али, ето, све је то та ћерка изменила. Удаје ћерку, последњу своју радост у животу.
Исаковичи су били чули да се у Кијеву налази шеф росијске мисије из Токаја и да удаје сваст, за једног, досељеног, официра.
Да проводаџише и својој послуги. Да сваког, у својој околини, удаје и жени. Све то, нимало, није утицало на судбину Исаковича у Росији.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
остале носе заједнички венчани тепелук: породице се здруже и купе ову капу, коју после редом носе невесте како се која удаје. Најкарактеристичнији је део женске ношње накит или реп.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сањао је да удаје кћер, што имађаше дивни лик и стас Принцезе Александра Виртембершкога, али из онога доба када беше млада и не оваква
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“³⁸ Али крајњи смисао магијског опчињавања момка и удаје јесте — пород. Чак и девојка која се удала није у потпуности остварила свој циљ, односно није добила признање своје
“⁴⁷ У Црној Гори, када се девојка удаје, треба да јој „мушка глава обуче кошуљу и да јој из десне руке да зобат шипка, па ће дјетиће рађати“⁴⁸.
„Кад се једно од једномјесечића жени или удаје, онда други не смије бити код куће... нити смије јести од онијех јела што се готове за свадбу“, пише Вук.
Све ово завијено је у чист убрус. Женском детету носи се још и кита цвећа (удаје ради).⁴⁰ Дарује се још и метални новац, да би дете било снажно.
), па ако се утврди да није — накнадно јој се, одраслој, доноси јер је у њој тајна удаје.“⁴⁴ Зато се у српском народу сматра великим грехом ако се некоме не однесе повојница.
“²⁴ Овим обредима иницијације подстицана је плодност девојака и младића. Девојка тек чином удаје добија звање и статус „жене“.
(Вук, бр. 157) — Од зла рода нек није порода. (Вук, бр. 3962) — Сестра сестру удаје, а бачва бачву продаје (ако је удата сестра поштена и врсна, мисли се да је таква и неудата; тако кад ко види у кога
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Шта је, бабовићу? Куда ћеш ти по ноћи без вечере? — запита владика зачућен. — Дома, господару. Прекосутра ми се удаје сестра, па сам рад осванути онамо! — Рођена ти сестра?
Започе: — Ваистину, треба да знаш како се у нас жени и удаје! Ево да ти испричам. Већ си дознао да често Црногорац вјерива сина или кћер још у колијевци.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Шта наклоност! Момак оће да се жени, девојка треба да се удаје, то је све. Кад се венчаду, онда ће доћи наклоност, ако су паметни, то јест. Није ли тако? МЛАДОЖЕЊА: Ви имате право.
Знам да си забуњена. ДЕВОЈКА: Е, забуњена да! КУМАЧА: Море, чудно је кад се девојка удаје. Мене је једанпут један просио, па нисам могла три ноћи да спавам. ДЕВОЈКА: А мени није ништа.
ДЕВОЈКА: Опростите, богами нисам била спремљена; мама је мислила да ме јошт не удаје. ПРОВОДАЏИЈА: Али кад се појави овакова, то јест, прилика! Онда би гриота била пропуштати.
Човек је казао, као што сви обично фале девојку кад се удаје, а ви то држите за готове новце. МАТИ: Он је човек поштен, неће да лаже. ОТАЦ: Па шта је обећао?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
8. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је то? Каква је то вика? ГАВРИЛОВИЋ: Ето шта је: господин Жутилов удаје кћер за Маџара, а господин Лепршић постао је чиновник изван војводине, па се сад препиру који је већи родољубац.
ЛЕПРШИЋ: То значи бесовјесно издати свој народ. ГАВРИЛОВИЋ: Видите, господо! Господин Жутилов удаје кћер за Маџара; господин Лепршић примио је службу изван војводине; госпођа Зеленићка добија писма од свог пријатеља
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Закити се! Кад је већ неће, што да јој стаје на пут? Нека се удаје, ако хоће. И то ти је све! Квит! Чиста посла! Штета само опаке жене! Ко да се на месечини сунчала...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
га и виђевши ово троје ђечице у њему, обрадује се и зачуди, добави дојиљу и подхрани их до оружја браћу а сестру до удаје.
ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци да се другом никаком ђевојком неће оженити до кћери говедара из тога и тога села!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НЕША: Немој тако, мајка. Ако су мало слободни, опет нису покварени. СТАНИЈА: Ама зашто да се не удаје ка девојка, да има образ, и да се стиди. НЕША: Сад је тако, па бађава.
Ко не уме говорити, преврће своју кесу и дукати најумилније гласове дају. Девојку накит удаје. И кад се мудрице с највећом ватром о чему препиру, богатица се задовољно за ћемер вата, у себи говорећи: злато је
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
и декне, и дуне, да ти плати рачуне, ако се преједеш гљива, и шљива, и какве бундеве лудаје кад ти се тетка удаје — за све ти Јоца прибави лека. Живела апотека! Каква је само шарена леја Јоцина фармакопеја!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И што се Пипу чини да је ту окован а девојка која је желела да пође за њега више уопште не жели да се удаје. О, она мора да има ипак једно осећање среће што се његова кћи зове њеним именом, и што се барка, којом он плови, зове
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Овој девојци, видиш, ја сам већ дао благослов. САРКА: Ију, какав благослов? АГАТОН: Тако, верила се, удаје се! СВИ: А!!!... МИЋА: То не може бити; то не сме бити. АГАТОН: Тебе ћемо ваљда да питамо!
ПРОКА: Ама, оставите га људи да нам објасни. Па добро, Агатоне, ако се она верила и ако се она удаје, ниси се ти верио и не удајеш се ти. Ми питамо: откуд ти овде? АГАТОН: А што не питате за кога се удаје?
Ми питамо: откуд ти овде? АГАТОН: А што не питате за кога се удаје? СВЕ ЖЕНЕ: Па за кога? АГАТОН: За адвоката, за оног њеног адвоката! СВИ: Шта???!!!... МИЋА: Па то је ужасно!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро устала, За Лазом тешко уздахла.“ 213. Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој
Трећу дајте мојој милој секи, Нек купује свилу и кадифу, Нек с’ удаје куда јој је драго, Јер је братац удавати неће, Јер је братац погубио главу! 230.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
!... Тета се удаје... оде у другу кућу. Дете отвори јако очи, па их тек крете у страну... А тамо иза стола гледају је она иста два
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Да ли од јада, бола, или од среће и радости што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје? Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два, три дана склања се у
А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје. Свака ју је предусретала: — О, срећно, срећно, баба Симка!
А све то стога што се сутра удаје, иде мужу. За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна. Али када виде да се све свукле,
Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче: Јао, јао, јел’те, дико, жао, Јел’те жао, што се растајемо. — Тето, хајде! Софка се диже.
Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.
Па ето и сада, он, своју Софку — зар је удаје од свег срца? — него што мора!... И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Боји га се кô наковањ чекића. Боји га се кô свећа помрчине. Боји се као девојка од удаје. Весели као на даћи. Весели се кâ и мати мртву сину. Весео као да му кућа гори. Вјешт као магарац у кантару.
О ИЗГЛЕДУ — Какав изглед, така и прилика. — Добар изглед добру дворбу твори. — Дјевојку лице удаје. — Одјећа не чини човјека човјеком. — Тица по перју, човек по оделу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом никаком ђевојком не ће оженити, до кћери говедара из тога и из тога села!
ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци да се другом никаком ђевојком не ће оженити до кћери говедара из тога и из тога села!
га и виђевши ово троје ђечице у њему, обрадује се и зачуди, добави дојиљу и похрани их до оружја браћу а сестру до удаје.
Кад дорасте до удаје, рекне оцу, да не ће ни за кога поћи који њене белеге не погоди, а који погоди, за онога ће поћи, да би био највећи
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Рекла сам два пива, али ладна! Колики пљусак, срећа што сам прекрила терпапиром! ЦМИЉА: Јеси чула, удаје се за профисора, а радница! Дако једаред и мене сунце огреје! ИКОНИЈА: И двапут шкембиће!
ЈАГОДА: Одринглавај! Помагај! Ако Бога знаш! ЦМИЉА: Ма ко је то? ЈАГОДА: Ја сам! Она! Од вечерас! Она што се удаје! За профисора! ЦМИЉА: Што одма не кажете! (Отвара врата. Улази Јагода, покисла, преплашена): Куку, кака си!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На пример, стара баба, која већ није за рађање деце, нек се не удаје ни први ред, некамоли трећи и четврти; а чловек и жена јоште при младости и снаги, који могу чада рађати и [х]ранити,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје... — Шта? Удаје се Антица? За кога? Па шта то одма не кажеш? — рече Бакоња сједајући поново.
Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје... — Шта? Удаје се Антица? За кога? Па шта то одма не кажеш? — рече Бакоња сједајући поново.
“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим! Бакоња се замисли. Како се брзо све мијења у свијету! Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам година, али кога је он, више одједном, каменицама
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Знам да сам грешна, смилуј ми се, Богородице. Шта је крала?... Грожђе и неколико пута тикве за свиње. До удаје ништа више. Још нешто, још... Чула је како восак са свећа капље у пепео.
Од страха је зауставила дах. Чула је срце, њега није могла да утиша. ...До удаје нисам више ништа згрешила. Једино што сам кудила моју комшику код оца њеног момка да је јектичава. Није се удала.
Онда је из камена ужасан страх бризнуо у њу. Није све рекла. Најтеже грехе није исповедила. ...После удаје... Шта је све згрешила? Неколико пута наумила је да буде с другим човеком. Нисам наумила!
Попа, Васко - КОРА
облак длана И киша лаже Боде ужарене језике Мазги и сунца И небо ножевима љуби Сенку своју не удаје И ветар лепотом даљина вара Боде податна бедра Искусних ноћи и невиних таласа Смех свој зелени не жени И ваздух
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све ми, вели, морамо да памтимо, и кад Марко слави, и кад ће Јанко да жени сина Ратка, трећи да удаје ћерку Иванку, а четврти да крсти дете.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Оженио се танком и лепушкастом кћерју мјесног трговца, која се ускоро послије удаје неочекивано нагло раздебљала. Ублиједјела, неуредна плавуша вукла је безвољно своје обилато и млитаво тијело, у коме
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сјутрадан завика телал да се удаје царска кћи и да ће свијет пролазити испред ње, па на кога се она насмије, да ће онога узети.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Зар не видиш да је направила лудницу од куће? Остави то што тебе удаје крај живог мужа, али и она се распалила, и она има љубавника. ДАРА: То није истина!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
изредна лепота, чак ни њено раскошно а толико чулно тело, што ће све скупа нагло усахнути, ишчилети врло брзо после удаје. Наиме јесте то, али није само то.
је отац ефенди Мита из крајева под турском управом - куда је био пребегао - послао Арнаутина, првог весника њене кобне удаје.
најближе асоцијације: да би нас вратио до давног предускршњег дана када је отац послао гласника као најаву јунакињине удаје, писац у приповедној садашњости бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму;
до просидбе и - а ту се већ време згушњава, успорава, као да је на тренутке закочено - до свадбених свечаности, до удаје Софкине за малолетног Томчу, сина сеоског газде Марка, одскора досељеног из Горње Пчиње.
У В глави - композиционо важној, јер од ње почиње најава очевог доласка из Турске и тиме најава удаје - јунакињу често затичемо на горњем спрату, крај прозора, али и доле, у кујни и дворишту.
Види се то доста јасно управо у протицању приповедног времена, које Лазаревић и има у виду. Јер оно пре најаве удаје - пре В главе, са већ познатом нам реченицом „Било је то пред Ускрс” - знатно брже тече.
према свекру Марку има приметнога двојства и двосмислености: да би пред другима умањила своју несрећу (због недостојне удаје) и паказала се јаком, она је с „новим татом” помало намештено присна и помало усиљено срдачна, па на махове, као
И као Јовча „то”, тако и Софка у младости, пре удаје, има своје „оно”. Немир који је с времена на време преплављује нешто је, додуше, одређенији.
су те слике покренуте у време прошевине и свадбе, то није као код неких других јунакиња због растављања од драгог или удаје за недрагог, него је „због другог нечег, што је веће, горе. Сада се све свршава [. . . ].
190 Нама, напротив, изгледа да тај „читав одређени ред ствари” (тј. социокултурни поредак) у коме затичемо Софку пре удаје, па Ташану, тетка-Злату, газда-Младена или Јовчу припада не само старој (традиционалној балканској) него и високо
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сад можеш бити мој зет. ФЕМА: Шта, твој зет, а мене нико не пита кад се моја кћи удаје. МИТАР: Е, ти си од велике фамилије, ко се сме с тобом мешати. Само филозофи се могу с тобом разговарати, други нико.
Петровић, Растко - АФРИКА
Не говорим о шминци коју усвајају од белаца. Црнкиња која близу обале ставља бели пудер удаје се за црнца који носи оковратник од целулоида, и њихов порок са Запада остаје у породици.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Грозан си! ГЛАВАШ: Од грознице си много грознија! Или те стара памет издаде, Те се не сећаш своје удаје, Своје младости, своје радости — Та гозбе славне, сватова дивних?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„Чујеш мене, Цвет-девојче, Ја сам чит’о старе књиге И слушао мудре људе, Књиге пишу, људи веле: Што се жени и удаје, То се жени и удаје На овоме белом свету, Кад се легне у гроб црни, Не мисли се на сватове.
Ја сам чит’о старе књиге И слушао мудре људе, Књиге пишу, људи веле: Што се жени и удаје, То се жени и удаје На овоме белом свету, Кад се легне у гроб црни, Не мисли се на сватове.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— О свадби месе се и употребљавају разни к. или погаче почев од просидбе па до невестиног првог доласка у род после удаје: на пример, у Врањском Поморављу просиоци мећу своје погаче једну преко друге испред свекра, а он своју поврх њих (за
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И тако се све добро сврши, венчаше се, и Сека оде „далеко” — уздисала је мајсторица. Прво писмо после Секине удаје била је вест да су Ристу затворили. Због увреде мађарског народа. Зачудо, мајстор Коста се у први мах држао присебно.
стид, можда први пут у животу Станојле Перчинове, што је ружна и незграпна, што се није могла удати како се удаје, и имати деце. Па неко кајање и самоосуђивање, што се кроз безазленост и доброту Тодорову провукла у ову кућу.
Трећи пут се ваљда удавати нећеш. Једаред те ја несрећно удомих, други пут ти сама. Немаш среће за удају, и остави се удаје, па да те сами бели голуб запроси. Имаш дете, предај се њему.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Узајмићу и какав леп ланац, да се мисли да сам из добре куће. Ево овако се код нас жени; сад да видимо како се удаје. »Није шала, ја имам 15.000. Ја морам особиту прилику да нађем. Тко је тај? — Трговац? Ја нисам за трговчића: моји 15.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Нисам. — Ви сте удовица, према томе сте били удати. Е па зар приликом удаје, кад сте се имали одлучити хоћете ли поћи за покојника, зар нисте онда размишљали? — Нисам. — Како то?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А после удаје њен је живот потпуно зависио од мужевље ћуди: могао ју је злостављати на разне начине, могао ју је чак и отерати.
од цара Косово закупи, и наметну зулум на Косово: Косово га и поји и рани; па је други зулум наметнуо: ко с’ удаје — тридесет дуката, ко се жени — тридест и четири; који има те толико даде, тај се јунак може оженити и девојка млада
“ Арап лепо Марку проговара: „Та ти за то и одавно знадеш: ко с’ удаје — тридесет дуката, ко се жени — тридест и четири; ти се видиш јунак од мејдана, није квара да стотину дадеш!
и на четири стране, те телале по Косову слуге: „Гди девојка има за удају, нека тражи себи господара, нек с’удаје док је за младости; а гди јунак има за женидбу, нек се жени, нека љубу тражи; одсад више нема свадбарине, Марко за све
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Девојка је први започетак венчању и она ваља да се прстенује и удаје. Девојка је од женидбе рођена и корен је она женидби и сватовска дика.