Матавуљ, Симо - УСКОК
Милица побјеже у колибу. — Нека, жено! — викну кнез. — Зар од њечијег страха да је удајемо. Рако се умијеша: — Не мисли то Крстиња, но једно, што је дјевојка одавно приспјела за удају и што, ето, на очи
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Баш и јуче долаз...“ „Прекини баба!“ викну сердар срдито. „Да је удајемо од нечијега страха! Нема ли она педесет брата!