Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Покупи ми тридест Цетињана по избору добрих коњаника, поведи их мени на Удбину у суботу која прва дође“. А Алија не рече ријечи, већ од земље на ноге скочио, па посједе дебела дората, оћера га
Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође! Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Па је другу књигу накитио, те је
Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође! Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Па је трећу књигу накитио, те је
да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође! Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Па четврту књигу накитио, те је
да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође! Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Па је пету књигу накитио, те је
Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође! Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Таке књиге Осман растурио, па
гуја, љута гуја са Кладуше Мујо с својим братом Гојеним Алилом; хоће Мујо цуру и кочије, да он с њоме бјежи на Удбину, али не да од Сења Тадија, већ се туку дрвљем и камењем, најпотље се с Мујом уфатио, уфатио у кости јуначке, па се
А четврту књигу оправио, посла књигу у турску Удбину, на сестрића Танковић-Османа: „О сестрићу, Танковић-Османе, покупи ми по вашој Удбини удбинскијех на гласу јунака на
А преврће како ластавица, тј. цвили (преврће гласом). И кукаће до суђена дача, тј. до смрти. 66 У ријечи пали под Удбину, тј. говорећи (разговарајући се) дошли су под Удбину. И без ране и без мртве главе, тј.
И кукаће до суђена дача, тј. до смрти. 66 У ријечи пали под Удбину, тј. говорећи (разговарајући се) дошли су под Удбину. И без ране и без мртве главе, тј. да нико од њих није ни рањен ни убијен. Ко ме виче са тавнице б’јеле?