Употреба речи удварао у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

интенданта испод руке и повјерљиво се нагну над његово уво: — Знаш ли ти, друшкане мој, да се њој, преко писама, удварао сам Наполеон? — Ма не може бити! — трже се Џакан, па се окрену и ждракну очима на бабу. — Гле ти ње!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Баш хоћеш да знаш? — Хоћу, да. — Некога кога не волим, онога, ти знаш, што ти се некад удварао, пре него што сам те познао. — Кога, кога, брзо! — Сањао сам Сашу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности