Африка
За сваку сигурност он одмах удваја дозу кинина, ставља влажне облоге на главу и око груди, и остаје непомично лежећи да се не би даље умарао.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
При томе је мање важно што се он удваја, а више што изнутра, у себи спаја удаљена времена, што кроз душу и тело понире у словенску старину, што је кроз њих
]. Поступак удвајања горњег у доњем, као што се у два последња стиха линија удваја у сенци, или уопште поступак обртања положаја, налазили смо доста често у Петровићевој поезији.
ненормалан спој, у коме нам изгледа да се средњи елеменат, због двеју функција која мора да обавља у два стиха, стално удваја, а ипак остаје један јединствен.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
узрок овој појави може бити Софкино потискивање објекта еротске жудње: пошто се искључује „други”, јунакињино се „ја” удваја тако што се према сопственоме телу односи као према телу „другога.
ми махом гледамо из Софкине свести, јер се по правилу у овој другој одражава она прва; често се, међутим, одражавање удваја, што оставља утисак као да се ћерка и мајка међусобно проверавају, испитују.
Само што се Коста (или Миле) у приповеткама функционално удваја на приповедача и јунака, а Софка не, будући да улогу приповедача у роману преузима аутор.
И пре и после тога јединствен, приповедач се овде удваја показујући тиме да су у њему садржана два испреплетена лика, да се у његовоме гласу налази још један глас, и да се у
Требало је ћутати. 364 Јасно је, према томе, сасвим да у Сеобама сенка служи за мотивисање удвајања. Но, не удваја се Аранђел ни тако често, ни на тако очигледан начин као његов брат Вук.
У томе није тешко препознати књижевни поступак помоћу ког се у исти мах затвара и удваја свет романа. А бескрајни плави круг са звездом који се на оба поменута места привиђа Вуку Исаковичу између сна и
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
најлепшим баштама дух ми валовљу сличан ал истрошен на бизарне цветове што цветају у нашем оскудном знању Дан се удваја где се рађа време будуће ноћи велики водени душе над горама кад гром ми снујеш у слуху кад ми просторе помешаш реко
Петровић, Растко - АФРИКА
За сваку сигурност он одмах удваја дозу кинина, ставља влажне облоге на главу и око груди, и остаје непомично лежећи да се не би даље умарао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Труди пута, слаба храна И даљина сродног стана, Сећај мајке, муке њене, Пропаст брата — све га једе, Удваја му пута беде, Ал’ он иде, ал’ и вене!...