Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим... Срце му залупа од бола. — Баш смо ти уде среће! — рече. Она ништа не одговори... Али он виде како јој поигравају румене уснице. — Не да нам бог!...
Теодосије - ЖИТИЈА
И као неким лекарским помазањем раслабљене му уде многим својим врелим сузама и молитвама растварајући помаза, и довољно их одаждив и умом као на небесима да је, и увис
мном раслабљенога од болести што га држи ослободи, пошаљи Духа твога светога и обнови створење твоје, сабери разнесене уде његове и завежи жилама тела његова твојом неизрецивом влашћу и силом невидљивом!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Одскора је како дође, Одма дворе градит пође. Ма зашто и гради туде, Заш на стене удри уде? Тамо де се дола вије, Не би л' било угодније?
Да задуго ти мртва лежаше! Зар не видиш: ритине су луде Чим се чворци по градини плаше! Гледај само те шалваре уде, Зар не видиш да се подераше?... Устај, пирни, не почаси часа — Па Турчину ни трага, ни гласа!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мени је жао да људи који не мисле, не суде и не поступају следујући правилу здравога разума, себи [х]уде и вреде. О, колико би сви људи на земљи с[а] стране божије благополучни могли бити кад не би сами своје злополучије
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде, врлетне земље: све то потајно и подмукло режи! Наједном се ненадано задрмаше у врховима јеле и оморике јаче,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
девојка саслушала речи, проли сузе низ бијело лице, она оде свом бијелу двору кукајући из бијела грла: „Јао, јадна, уде ти сам среће! Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио!