Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
говорећи својој жени да се од његове матере чува и крије, да је ненадно чудо не снађе „јер је“ вели „она некака жена удесне руке тако да су моја сва браћа и сестре па и сам отац на пречац помрли, или их је она потровала или замађијала.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
избљува погану зверску му душу; Трупина лежа у праху, и једва у кршје је свучем, Светла скинувши јој ватрена ножа и удесне пушке. Крв су заметнуле свиње, а коња сам пратио натраг, Кријућ оружје у шупљем деблу, а тајну у грудма.
Тако се воља испунила свеца и божија прва, Срца и мишце ми удесне снага се јавила скоро. Ићи ми стоји сад тамо где кажу да живе јошт Србљи, Свете остатке и поштују Мајке Анђелије