Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као да удишем паучину. Ако се окренем само мало, можда неће приметити? Три... четири... седам... Само пет сантиметара? Осам...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Свеједно што их милујем, они не умеју, па не умеју! Удишем због тога дубоко мирис штале да га запамтим, да ми што дуже потраје кад се вратим међу радијаторе, а све нешто мислим
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ко ми спржи траву: њен зелени смисо? Ко ми спласну воде па стојим сред муља И удишем ваздух који сам већ дисо? Ноћ је тако дуга, скоро с бојом гроба, У њој моја глава ево већ се љуља: Ја укочен стојим с
ПРИЧИНА Будим се као сред причине: Удишем ваздух пун магије. На рукама ми лисичине. А на ногама букагије. Из пространога казамата Са авлијама и кулама Не чујем
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ево ме већ и на обали реке Таја која са три стране обгрљава Толедо. Удишем ваздух, освежен таласима те кривудаве реке и посматрам издалека варош обасјану сунцем.
„Преко тих развалина“, узвикну он, „струји дух антике, ја га удишем, он ми даје џиновску снагу, он ће и мене учинити бесмртним“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
!) Простор што се нуди мојим ноздрвама нешто је што усукавам у се, што плућима удишем. Провео сам неко вријеме, за минулог рата, у једном избјегличком карантину.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То је Доротеј. Устајем. Излазим на терасу. Удишем пуним плућима влажни ноћни ваздух. Замрли су сви звуци. На истоку се лагано диже зора.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја седим, загреван топлим Сунчевим зрацима, под високим храстом на узвишици поред мога стана, удишем пуним грудима свежи ваздух, посматрам по хиљадити пут предео у којем су природа и људска рука изложиле своја дела, а
Гостионичар ми донесе чашу вина, ја запалим своју лулу и, уз њен снажни дим, удишем свежи ваздух који струји као хладна река из горњега дела поточићеве долине.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Оде.) САРОШ (узме ракију и пије): Ох тамо, код ње, могао сам данима да лежим, да удишем онај чист светао ваздух што мирише на босиљак и испајане ћилимове.