Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Опет те је сачекало оно исто осветљење од двадесет и пет свећа, па си са чежњом мислила на своју удобну кућу која личи на разгажену папучу, на драге углове и прашњави абажур са ресама, на подгрејана јела своје мајке и
Ухваћен у невидљиву паучину, једно време се безуспешно батргао, а онда се препусти судбини и паукову мрежу претвори у удобну љуљашку за поподневни дремеж. И тако су се тромо вукли поспани дани...