Црњански, Милош - Сеобе 2
Триба Павлу неко, место покојне Катинке, ето то је! Павле је сам на свиту! То је зло, ето то је! Не смије тако удов ићи по свиту, али сте се уплашили да и вас не метну у гвожђа. Па сте га сама самцита оставили. Ето то је!
Ја ћу ти бити као сестра, место моје Катинке. Не ваља да идеш тако удов по свету, кажем ти. Зло је. Самоћа није добра, Павле! Жени се! Не би ти нас оставио да ниси без жене!
Бојим се, убит ће те! Невишт си, Павле, у животу, јер си удов. Тако ти Катинке, сриће теби триба. Пропашћеш самохран, удов, немиран у свиту. Не ваља самоћа.
Бојим се, убит ће те! Невишт си, Павле, у животу, јер си удов. Тако ти Катинке, сриће теби триба. Пропашћеш самохран, удов, немиран у свиту. Не ваља самоћа. Жене ти триба, није удовички живот срића.
Честита јој, каже, на срећи, на мужу, на деци, на кући. А што се тиче њега, он је, каже, несретан. Удов је већ годину дана, а имао је добру, и лепу, младу жену. Умрла је на порођају. Живот му је досадио.
Божичева кћи слушала га је са неверицом. То су, каже, заиста луде мисли: да човек, жив, млад, хоће да остане удов, навеки. Да неће да се жени. А што се тиче национа, нигде њихов национ не живи лепше, него у Вијени.
А све се и са њом свршавало на том: зашто се није понова оженио? Неће ваљда остати удов, вечно? Госпожа Евдокија, са своје стране, приликом сваке такве шетње, причала је, све више, све дуже, Исаковичу, о
Зато што је био стасит, а млад, и нарочито зато што је био удов, Исакович је, и пре, имао много успеха, и понуда, мећу женама, нарочито упаљеницама, и женама несретним у браку, али
А он се, каже, био тргао, па му каза да је удов, да му је прошле године умрла жена, на порођају, а са којом је био сретан, па на жене и не мисли, нити мари за њих.
Крију од ње, да је пун гада. Али, она то зна. Исакович је удовац, а пошто је удовац, не може живети удов, довека. Она је њега изабрала, од првог тренутка, кад им је ушао у кола, кад су пошли из Будима.
Да ће се икада удати, била је изгубила сваку наду. Зимински је то, више свега, желео. Знао је да је Исакович удов, па је мислио да би та млада, лепа девојка, иако је храмала, била добра прилика, том удовцу, кога је, као старијег,
Он је удов, каже, за њим не остаје, да проси, нико. Не жали умрети. А нашао би још деветорицу, у Енгелбирти, за ту авантуру.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ДВАНАЕСТ МРВА Био један цар, па кад му умрије жена остане удов с малешнијем дјететом мушкарцем, које је, као и свако мало дијете, много плакало.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„Добро кад не ћеш, и ја је гледати не могу.” Па скочи у бунар. 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА. Био човек удов и имао једно мушко и једно женско дете, па се ожени на ново и друга му жена доведе пасторку.