Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Деспот крај Дунава смишља, у соби пише, и на државном сабору у двору објављује Закон, који, ко живи муж, свакој удовици у Доњем граду, о!, у врећу сипа жито, у сланик со!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Син Марко, док је до јуратства дошао, потрошио јој, удовици, половину имања. Она хоће зета који има „состојаније”, а не трошача јурата.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не да Максим никако, него тражи главу за главу. А веле да је то и образложио врло лепо. Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Ја се не зовем Симона, него Симка! ЈЕЛИСАВЕТА: А Филип је говорио Симони, удовици из комедије Последње лето! СИМКА: Он се све време мени обраћао! ВАСИЛИЈЕ: Он у вама није видео вас!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А који је то зли рукодавалац, који се огријеши о сиротама и о удовици?“ „Исти из нашега браства, неки Иво Лукин. Но је и он невоља и нејелица, Господару, нема нигђе ништа, право ваља рећи!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ласно ти је пјану запјевати, И жалосној мајци закукати, И страшљивој куци залајати, Удовици сести до бећара, А ђевојци поискати пара, А удовцу узет’ пушћеницу!
Ласно ти је стару закашљати, Удовици младој уздахнути. Ласно ти је ситу бенетати, У прољеће кењцу заревати, А гостит’ се зету у тазбину.
Ту се, Мујо, осолити нећеш. Ћор-бег сјаши, Мустај-бег узјаши, Док дорату гриве отпадоше. Удовици, нане, магла пред очима, А дивојци, нане, сјајна мисечина. У Турчина и у змије љуте, У њих никад тврде вјере нема.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Једним словом, блажен они богат који с праведним Јовом може рећи — ˋбио сам слепом око, а [х]ромоме нога; сироти и удовици био сам отацˋ.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад је умро, упутио сам удовици дугачак сажални телеграм, над којим сам се, добро се сјећам, дуго трудио, с оним здушним задовољством од захвалности.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Затим, о Аници се у Покојниковој жени приповеда као о удовици, а то је значајно зато што се у ограничењима удовичиног понашања вероватно најјасније испољавају латентно присутне
Тако и Злати, као удовици, није било допуштено да иде средином улице у вароши: „Када иде чаршијом, никако да не сме средином већ само једном
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На путу је шумар срете: „Ти си крала, пуста жено!“ И књижицу своју вади И бележи име њено. Удовици с’ грло стиште Кâ да ј’ гŷши мòра нека, Па не може да изусти: „Нисам крала мога века!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и величина песме Бој на Мишару, у којој се признање погинулим турским поглаварима спаја са самилошћу према Кулиновој удовици. Лирика ирска народна поезија представља веома сложену, усмену уметност речи.
Ћипико, Иво - Пауци
Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи... Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли кад види своје
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Најгоре је било за рукавице, и један пар се позајмљивао по реду и чреди. „Треба јој, госпођи удовици, натрти нос. Остала за Тошом велика богаташица, а побогу, као они њени коњи, грау па грау.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако, на пример, госпођа-Милки удовици, која је увек лепо обучена и јако намирисана долазила к нама у посету, рекао сам једном: — Јеси ли ти род са Прокином
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
форме људство, свештени ред и светски, колика је разликост прихватању женатим и безженцем, девојци малој и великој, удовици младој средовечитој и баби, родили и штирки!