Црњански, Милош - Сеобе 2
И госпожи Евдокији поче да говори, сажаљиво, да меће свој живот, своју чест, своје име, на коцку, долазећи у трактир, удовцу, самцу. Да неко може наићи! Да су је, кад је дошла код њега, свакако видели. Да ће то Божич сазнати! Чему то?
који ће, ако је виде, брбљати, којешта, и, ко зна, како ружно, описати, и испричати, њену посету, у трактиру, једном удовцу. Била је луда кад јој је пало на памет да долази у трактир, к њему!
Знао је да је Исакович удов, па је мислио да би та млада, лепа девојка, иако је храмала, била добра прилика, том удовцу, кога је, као старијег, као богатог рођака, као јунака, много ценио. Павле га је радо сретао.
Никад се не зна ко колико убистава носи, на образу. Ко зна ко је то, код њега, долазио. Ко је луд да иде у визит удовцу? Него треба, ето, да се растану. А да се састану, као људи, у Кијеву. Исакович је Марка Зиминског загрлио на растанку.
Да га оставе на миру и да га не питају, како је, без жене, удовцу. Њему је било добро. Желео је да га одведу императрици, да пред њом приклони колено, да је пољуби у руку и да јој
Неке жене су га урекле, рекла је Ана, једном приликом, Павлу. То се дешава удовцу. Али се сви запрепастише кад се Павле насмеја и узвикну: „Тако је! Не једна, него две – а мати су и кћи!
Костјурин се насмеја, и рече да Павлу кажу да у Росији, у његовој команди, нема места удовцу. Нека се капетан ожени. Нека узме неку росијску госпожицу. Она ће га научити руски, на врло пријатан начин, брзо.
у Италији – са Русима, са Крфа – говорио је Витковичу, поверљиво, да је Павле оболео, као што се то дешава, каткад, удовцу, од меланхолије.
Ако жели оно прво, треба да се ожени. Удовцу је, у Росији, забрањено да тражи престоницу. Има да настави живот. Да прави децу. Хоће ли, то, нека каже!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А друго? Ништа није знала до саме свадбе, венчања. Венчали су се. Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба. Али опет је била боља.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И жалосној мајци закукати, И страшљивој куци залајати, Удовици сести до бећара, А ђевојци поискати пара, А удовцу узет’ пушћеницу! Ласно ти је пландовати овци А јањцима играт’ на ливади!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и часови бескрајне пустоши, и панични страх пред старошћу и самоћом; и можда сан о времешном мужу, ћелавом чиновнику-удовцу, о скромној кућици с повртњаком, негдје на крајњој периферији, и о залијевању рајчица у расквашеним мужевим ципелама;
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Кад девојка, која је десет и више година момка пробирала, најпосле, кад сирјеч просиоци престану, закључи каквом удовцу руку дати, нису ли то пријатне за њу огрижине?