Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
89 Лонац и тенџера Лонац се уклањаше испред тенџере, а ова му рече: „ШТо ме се бојиш? Хе удри ти на ме, ја на те нећу.” „Та мени је то свеједно”, — одговори лонац — „та ја на те ударио, та ти на мене.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године, она четири Турчина оду и заседну сат од Ваљева у шуму крај пута којим се он мора вратити. Једноме рекну: „Удри ти кнежева ̓азнадара Живка, а нас ћемо тројица кнеза.
” Кнез му одговори: „Имамо ручка доста, а и тако је петак; али баш кад хоћеш а ти удри”. Турчин запне шишану, пак окрене најпре на отворена врата на петла, а затим је спусти те кнезу Станоју према себи
убије кога, а неће да му пушке узму, ваљда да ме не плаше, но капетан новски дотера коња близо, пак рече: „Деде, ђаче, удри из твоји̓ пиштоља у ону јабуку; ако будеш прави дал-крлукчија, биће ти пет драмлија у пиштољу (ал̓ су они чули да смо
— Неће момак. Ја повичем: „Удри, удри!” (Сетим се да они ̓оће да му пиштоље испразне). Потеже мој Иван, сву јабуку нашара драмлијама као дет̓о кљуном.
— Неће момак. Ја повичем: „Удри, удри!” (Сетим се да они ̓оће да му пиштоље испразне). Потеже мој Иван, сву јабуку нашара драмлијама као дет̓о кљуном.
— Новљанин: „Аферим, море, баш си дал-крлукчија” (који руком за голу сабљу ̓вата). Он опет: „Удри море и други”. Те мој Иван и други. Што већма пада мрак, то они мене већма окружавају.
Један повика од наши̓: „Аферим Гача!” — „Ћути — вели, — душу ти; не вичи Гача, веће вичи: удри Ђуро, јербо ћу ја сад Хаџи-бегу опет у шанац.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Магарци једни Зар да ми живину поморите! Штрангови једни! — Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осоју да
— Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. — Кад ево ти учитеља, па удри! Стоји писка јадне деце! — Гад! — рећи ће Спасоје. — Као да није био никад дете, никад се није играо!
Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш... А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте... А он једнако загрће, док се већ не утаја.
— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. — Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти!
— дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. — Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио!
Баци ту маљицу!... Опали сад! Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. — Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. Оно још горе.
— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. Оно још горе. Сватови се деру: »Тако, море, тако! Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни.
Тако једанпут занеможе му петоро назимади од гронице, а он ти њих лепо сатера у свињац, па удри молитвај, молитвај — и, хвала богу, само је четворо липсало а оно друго све оздрави као да руком однесе!
Држи људи, зови чак проту из Ваљева те носи литију, и удри чини молитву — аја!... Док једва, у зло доба, сети се онај спржени Перица, »Бог с вама«, вели, »људи!
Радош се сав охлади. Спусти пушку, па поче полако измицати натраг. Оно све ближе к њему, па удри камењицама. Он онда стиште бежати што игда може, а оно све у скок за њим.
Ошамари га Ђилас. Зачас се начини читава гужва. Сваки дочепа шта му паде шака, па удри... удри! Само се чује: »Не, Ћебо!... Станиде, чико!... Држ' се, Срдане!... Не дај, кмете!...
Ошамари га Ђилас. Зачас се начини читава гужва. Сваки дочепа шта му паде шака, па удри... удри! Само се чује: »Не, Ћебо!... Станиде, чико!... Држ' се, Срдане!... Не дај, кмете!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије. Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! — И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте.
Алал ти вера, Јовица!... Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!... Удри, удри, Иванко!... Само нека се прави џумбус!... Ја волим само џумбус!... И опет га нестане...
Алал ти вера, Јовица!... Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!... Удри, удри, Иванко!... Само нека се прави џумбус!... Ја волим само џумбус!... И опет га нестане... Сила је расла као квасац.
Турци се појавише. Ишли су безбрижно као у сватове. — Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!... Сад нека сваки себи изабере по једнога!... Турци су све ближе прилазили. Већ се могаху распознати лица.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Моја стрина, мати, својте, ми деца — удри кукај, плачи, запевај, стоји нас вриска, а мој бабо ништа, ама баш ни сузе да пусти, ни „ух!” да рече.
Нпр., каже: — Ето, ја остах као сухо дрво у планини! Па удри — ридај. Младост — лудост, старост — слабост! Сутрадан по пијанству Арсенову дође Благоје Радојци сасвим озбиљна
наздрави „црквеној попадији”, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: „Удри, посветила ти се!” Све иде добро и сви се добро надају.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној, час другој. Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.
— А тако? — вели поп Спира. — А она удри у плач, а њему ондак дошло жао. Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио, и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зуби су му цвокотали. Али она дивна, пакосна и витка змија оста мирна, изазивачка: — Удри! Мислиш ли да је мени тешко прећи преко пута?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је, место одговора, викао: „Повали!“ И батинао. Па је још додавао: „Што га дечеш? Удри!“ У свом очајању, неко, једне ноћи, уочи поласка, опали му пиштољ у лице, у мраку.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 2714) — Вук длаку мијења, али ћуди никада. (Вук, бр. 648) — Рђа се за злато не прима. (Вук, бр. 4652) — Удри зло, да је горе (ко је од себе рђав, н.п. жена или дијете не можеш га бојем доћерати да буде боље). (Вук, бр.
Ако је неко по природи, „по рођењу“ лош, ништа му не може изменити ћуд („Удри зло, да је горе“; „Вук длаку мијења, али ћуди никада“).
кажу: „Жене се бију чибуком а људи ножем али пушком“; „Коња и жену треба држати за улар“; „На псето замахни, а ђевојку удри“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ако ћеш да се смије од сада до зоре, све овако... А-ну, љубави ти, Стијепо, удри у смијех. Ћоро, као оно прије, преви се, стаде ударати дланом о кољено и вртјети главом, да одоли силноме смијеху,
“ Тада момче баци своју капу на под и викну: „Е, сад ево ти и међеда, па удри га!“ Лабуд, поштапајући се, примаче се, па час једном, час другом тољагом стаде ударати по капи, уза смијање и
— Добро, сјецимо се стојећке. Држ’ се! Оде глава!... Збиља, шта ће ово бити? Како ћу? — Удри ти мене, или боди, како год хоћеш, ја ћу се само бранити!, — Нећу, ни дао бог! Ово је, да-ти, шала!
, — Нећу, ни дао бог! Ово је, да-ти, шала! — ни ако узоћеш — дода Крцун да га подражи... — Зато ти Јанко каже: „Удри гдје хоћеш!“ А-ну, почињи већ! Сијеци, море, тијем љутијем мачем! — Е, кад је тако, држ’се!
Ђавоља је и та лацманска работа, као и свака“... Најпослије захори се смијех и учесташе узвици: „А, удри, Лабуде, погани! Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“...
Најпослије захори се смијех и учесташе узвици: „А, удри, Лабуде, погани! Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“...
Најпослије захори се смијех и учесташе узвици: „А, удри, Лабуде, погани! Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу.
Најпослије захори се смијех и учесташе узвици: „А, удри, Лабуде, погани! Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу.
Она се сјети да је оцу тако долазило послије погибије Милунове. Он сједе и стаде викати: — Ха, удри, за крст часни! Урте! — Тата! Тата! — викну га она. — А, урте, соколови!... Ха, Милуне! Ха, Крцуне!... Удри Мушовића!
Урте! — Тата! Тата! — викну га она. — А, урте, соколови!... Ха, Милуне! Ха, Крцуне!... Удри Мушовића! — Куку мени! — врисну дјевојка. — Куку мени! — понови отац... Убише их обојицу! Ха, светите их!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Плачи, траво, запевај, славују, Злато моје земљица покрива! Мили Боже, подигни олују, Сред ме срца громом удри жива! Рака њега крије сад и тама, Шта ћу овде ја на свету сама! (1844, 14. окт.
“ Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре, А у зору с' зајухуче, Удри опет кâ и јуче. Збогом, песме, збогом, коло, Збогом, момци, наоколо, Збогом, кито мома млади, Збогом, грожђе,
“ Па потрчи бистроме извору, Па довати ту липову кору, Па се напиј водице лађане, Па убрзај те ноге лагане, Удри гором, по стењу се вери, Па јагоде, па цветиће бери.
Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане жице, Данас има, а сутра нас нема, Ајд' у коло, ко ће ту да дрема?
Он у среди у тамбуру бије, А коло се око њега вије, Ао брацо, ао тамбурице, Удри жешће у те ситне жице, Ситне жице — ситнији кораци, Нек се знаде кад играју ђаци!
Сада удри прави рупетине, Бацај у њи турске трупетине, Али ево ни српска ледина Не привата српска душманина: Онде рука, онде
И пустила из својега крила, Па већ, брате, таки соколићи, Већ се учи бити душманина, У рукама оштри им ножићи, Удри, боцкај мртвога Турчина!
проспе, Па за гвожђе — куда који доспе, Дим и пара и пушака цика, А уз пушке та јуначка вика: „Не дај, не дај! удри, сеци, туци!“ Црногорци кољу кано вуци. Па кад војна ту погоди зрно, Плаче л' љуба што се није врнô?
“ Па довати јера тананога И још оног, брате, дебелога, Тог у десну, оног у шуваку, Удри њима по ветру и мраку. Боже вели, чудна дела твоја!
Сада пљушту, сада грму јаку, Сада удри опета трњаку, Куд погледа, у шта силан крну, Све се сруши о земљицу црну, Тешка мишка а секира љута, Кр'а, руши,
Бог је теби гром у руке дао, Удри гују, ох, удари врага, Да му није међу нама трага. Ово реко, дадо плећи јаду, А ономе црном Београду, Па удари на
Паде Русто, паде Сулејмане, Збунише се Турци на све стране, И пре Срб им пуно удри мука, Ма сад тек им обрте нерука.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Удри, Јовашу, божију ти куварицу! — чу се од џамије неки други глас, али момак само љутито отпухну: — Шта удри! Имам ја и с
— Удри, Јовашу, божију ти куварицу! — чу се од џамије неки други глас, али момак само љутито отпухну: — Шта удри! Имам ја и своје задужење, зар је мени до бенастог Микана. Они тамо с пенџера очи ми моје извадише.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој синко!“... А он само удри, псуј, вичи. Мене већ што...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— ал' како си била дивна у заносу жара кивна: да те видим још једноме, слатки громе, оружје ти натраг вратих, удри, рекох, слобода ти!
— Народ бега: „Ој, Самсоне, мајчин дане, Израиљев дични бране, удри, синко, Филишћане, Филишћани туку нас! Ханаан је једно гробље, твоја мајка јадно робље!” тако далек збори глас.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Одмах иза града твојега оца има једна рекавица, и у оној рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике па удри њима по корену; одмах ће се отворити гвоздена врата од великога подрума, у ономе подруму има толико људи и старих и
А рибица му рече: — Ево је међу нама, створила се риба, а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: „Дура, бабина кобила!“ Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура, бабина кобила!
А лисица му одговори: — Ево је међу нама, створила се лисица, а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па реци: „Дура, бабина кобила!“ Он онда удари о земљу уларом говорећи: „Дура, бабина кобила!
А курјак му рече: — Ево је међу нама, створила се курјачица, а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу, па реци: „Дура, бабина кобила!“ Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура, бабина кобила!
Сјутрадан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира, па сва упаде у биљу; окрени, обрни, не може да извади.
Али се немој шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри њиме о земљу. Кад дођу близу вашара дете се претвори у коња што га нигде нема.
Али не шали се не даји му кључеве у руке, него кад новце примиш, удри кључевима о земљу. Тако и буде: кад се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити.
дању био прстен а ноћу леп момак, па је говорио: — Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу. Кад се наврше три године дана, дође цар ка кћери својој, пак је стане молити да му да прстен.
Како ти знаш да је хљеб бијел и вино да је црвено, кад не видиш? Сад ћу те ногом у задњицу! Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити. Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће!
Други дан чим грозница опет навали на пудара, а пудар опет зграби мотику па удри, копај, све док га зној не облије и док грозница не пусти.
Други дан стане паук наново прести и сновати, али проклета слушкиња опет дође па опет удри чисти и бриши, док му и опет сав посао не поквари. Трећи дан ево је опет, па четврти, па тако сваки дан.
муке стискати зубове, врцати с усницама и зажимати очима, па не могући даље трпити, рече бријачу: — Учини хатор, удри ми врућу воду, и малашно сапуна, јер ја нијесам баш из Сарајева него мало одаље.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Зато су га и прозвали деда „срдило, бурило“. Кад је год празник, он неће да руча; зови га, моли га, удри га; он ћути. Мати покојна имала је доста невоље с њиме, али субординације никако.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Да очистиш чизме. СУЛТАНА: Ја то не умем да радим. СРЕТА (замане каишом). СУЛТАНА: Стани, не удри, оћу. Ох Боже, шта сам ја согрешила да се такве чини са мном играју? (Намести столицу.
Је ли, а мило ти је било кад си била цехмајсторовица? Видиш ли ти ово? Сад ћеш другојаче о балу говорити. СУЛТАНА: Удри, угурсуз, тек ти нећеш дочекати што мислиш. СРЕТА: Је л’ тако? (Почне је мазати.
Оћеш ти бити моја жена, а, или нећеш; оћеш ти бити моја жена? СУЛТАНА: Не удри више... оћу. СРЕТА: Је ли то лепо од тебе, а? (Удари је.) Оћеш ли ти мене одсад слушати?
Што год кажеш, све ћу урадити. СРЕТА:... Оћеш ићи на бал? СУЛТАНА: Куд год ти рекнеш, само не удри више. СРЕТА (одреши је): Сад таки да клекнеш па да ме молиш за опроштење. СУЛТАНА: Шта, ја тебе за опроштење?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Силазећи.) Па ти, брате Агатоне, одсад кад хоћеш да држиш фамилијарни збор, а ти засвирај у неку трубу или удри у добош, па да се зберемо. АГАТОН: Готово и треба да се зберемо, јер имамо заједничку невољу да збринемо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А кроз пушкарницу видимо читаве стубове земље како куљају у висину. — Удри га тобџија сад, мајку му његову!... Не дај му да трепне! — вичу пешаци.
— Ура! — повикаше пешаци. — Тобџија, удри сада, тако ти бога! — виче неко и кроз ров се разлеже весео жагор. Тражио сам тада од командира да образује сноп
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«... И Гојко се опет мало прибере од гнева. »Што то нема Стојана ? Одавно је... Хм...
Комисија! Дајте овамо Петра писара.. Он се већ сав охладио. Дај кључеве!... Запечате касу, па дај рачуне... Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако...
Комисија! Дајте овамо Петра писара.. Он се већ сав охладио. Дај кључеве!... Запечате касу, па дај рачуне... Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Преврну се ведро небо И удари росна киша — ој додо, ој додоле! 45. Удри, удри, ситна киша, Ој додо ле! Мој божоле! Те пороси жито, вино, Ој додо ле! Мој божоле!
Преврну се ведро небо И удари росна киша — ој додо, ој додоле! 45. Удри, удри, ситна киша, Ој додо ле! Мој божоле! Те пороси жито, вино, Ој додо ле! Мој божоле!
“ 213. Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој трави, Лист отпаде, а грана остаде; Онаква је вјера у јунака. Док пољуби — узећу те, драга!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Глумци без речи посматрају цео призор.) ДРОБАЦ: Нисам ја ко они агенти, што туку, Туку и туку, па ондак изађи и удри повраћај! Они туку и пет, и шес, и седам сати, по тројца на смену, и ништа! Они га туку, а он им ћути ко кап!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. — Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.
Врдну пушком и десно и лево, па се у пола диже. — Не види се ништа, пос му његов! — рече и узе да циља. — Удри, 'нако од прилике. Сви се издигосмо и заустависмо дах.
»Хоћу ли ?« — пита тета махнувши ножем... »Удри!« — одговара тата... Мама раширила очи, гледа уплашено, пружила руке унапред, као да се заклања њима...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Зар то врхунац мучења и јада? Зар ништа ниси измислила боље? О, како ти се слатко смејем сада! Удри, и мучи, и притежи јаче, Ал̓ знај да неће прећи моје усне Ниједна речца што моли ил̓ плаче, Ни бапске клетве, ни
притежи јаче, Ал̓ знај да неће прећи моје усне Ниједна речца што моли ил̓ плаче, Ни бапске клетве, ни слабости гнусне! Удри, и мучи, и притежи јаче, — Ал, докле редом деца, људи, жене, Плачу и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
народ к витештву зажегло, што би свете кости прађедовске огрануло, да у гроб играју, — а кâ гуске све нешто ћукамо. Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета! ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија.
Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме. Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету! Све је пошло ђавољијем трагом, заудара земља Мухамедом.
СЕРДАР ВУКОТА Бог са нама и анђели божи! А ево си удрио, владико, у некакве смућене вјетрове, кâ о марчу кад удри вјештица ал' у јесен мутну вједогоња. ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА.
ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Удри за крст, за образ јуначки, ко гођ паше свијетло оружје, ко гођ чује срце у прсима!
Срамота је сивоме соколу ћерат дуго јато јаребицах, па за себе не уловит меса. Удри, Тале, твојом дреновачом, под ном пучу ребра кâ ораси!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Плотун их дочека а други им се осу с плећи. Двојица само падоше. „Ха ко је Озринић!“ „Ха ко је Његуш!“ „Удри за крст часни!“ повикаше Црногорци, гађајући из малијех пушака. „Ха за Му’амеда и за вјеру турску!
Не мога. дијете плану, па ће брату: „Удри ти мене слободно по глави, по трбуху, по очима ако ћеш — ти мене, а ја ћу тебе само бости! Удри!
плану, па ће брату: „Удри ти мене слободно по глави, по трбуху, по очима ако ћеш — ти мене, а ја ћу тебе само бости! Удри!
„Удри, удри, за крст часни!“ сокољаше он некога, а обрве му се набрале, а лице му трзавица спопала и неколико крупнијех капи
„Удри, удри, за крст часни!“ сокољаше он некога, а обрве му се набрале, а лице му трзавица спопала и неколико крупнијех капи оросил
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине.
— Три је добра тешко саставити. — Мучно је саставит’ два добра заједно. — Добру се надај а зло ти не гине. — Удри добро да је боље; удри зло да је горе. — У добру се не понеси, а у злу се не покуди.
— Мучно је саставит’ два добра заједно. — Добру се надај а зло ти не гине. — Удри добро да је боље; удри зло да је горе. — У добру се не понеси, а у злу се не покуди. — Злу се уклони, добру се поклони.
“ Па онда удри у плач и у тужњаву иза гласа. Уто јој дође мати и једва је утеши. Благо окоме ко што зна. — Некаква снаха полије
Јалдузлице, по богу сестрице (остави нож), ди ми Мују најдеш, да га снајдеш, ди га стигнеш да га жигнеш; у перчин га удри, срце му изадри, мени га доведи! (Затим се прихвати за земљу и говори): Црна земљо, по богу мајко!
Већ ти удри управ у мог драгог Петра главу; у главне жиле, у врат, — у вратне жиле, у руке, — у ручне жиле, у ноге, — у ножне
овце не блеје, где магаре не риче, где коњ не вришти, где свирке не свирају, где девојке не певају, где коло не игра. Удри јелена у рог а кошуту у стопу. Устук, издат! Устук, издат, Устук издат.
“ — Нећу! — Причекај се, један вуче, Ја ћу на те село довест’, Нека тебе село бије. И доведе једно село: „Удри, село, овог вука!“ — Нећу! — Причекај се, једно село, Ја ћу на те ватру довест’, Нека тебе ватра пали.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А рибица му рече: „Ево је међу нама, створила се риба а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: дура бабина кобила!” Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура бабина кобила!
” А лисица му одговори: „Ево је међу нама, створила се лисица а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па реци: дура бабина кобила!” Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура бабина кобила!
” А курјак му рече: „Ево је међу нама, створила се курјачица а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу, па реци: дура бабина кобила!” Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура бабина кобила!
Али се немој Шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри њиме о земљу.” Кад дођу близу вашара дете се претвори у коња што га нигде нема.
Али не шали се не даји му кључеве у руке, него кад новце примиш, удри кључевима о земљу.” Тако и буде: кад се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити.
дању био прстен а ноћу леп момак, пак јој говорио: „Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.” Кад се наврше три године дана, дође цар ка кћери својој, пак је стане молити да му да прстен.
Одмах иза града твојега оца има једна рекавица, и у оној рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике, па удри њима по корену; одмах ће се отворити гвоздена врата од великога подрума, у ономе подруму има толико људи и старих и
Мало послије ево ти онога трговца да види јели печено, па кад види шта је, удри се шаком у чело и залелече што је више могао не жалећи онијех сто цекина што је за тицу избројио, него што се преварио
себе Док угледаш један ћепариз насред оне ливаде, коријен му је мједен, гране сребрне а перја златна; пођи к њему и удри ножницом од ножа у коријен, и отвориће ти се силновите и од сваке сиже аспре, те узми и натовари оне три коња и с њима
” Тада уђе стриц унутра, а синовац изиђе на поље па узме мјешину од закланога брава, те је напуше па удри по њој палицом и вичи: „Јаох за Бога! нијесам ја, него стрико.
како ти знаш, да је хљеб бијел и вино да је црвено, кад не видиш? Сад ћу те ногом у задњицу!“ Уз то сиромах повиче: „Удри га у мој одговор, ја ћу га платити.“ Онда Бекри-Мујо проговори цару: „Видиш, честити царе, што чини пиће!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Залуду и[х] ја уверавам да без сваке шале то кажем, они све удри у смеј. Но, све ово ништа није било. Кад топрв, по пријатнејшем пиву, бургундско вино донесу, и почнем им ја нешто
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Немој, болан, тако! — рече Вртиреп. — Како нису грђи? Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по Буњевцу! Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем начисто с њима! А наше рђе кад спомену име св.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Алал ти млеко, сестро! Види се, мушко су срце грешком у тебе закуцали, удри бар ти, жено, кад је Прерово без мужева.
— Не погани младост, војниче! — двапут понови. Аћим виде Николу, не помаче се, прошапта: — Удри, синко. Никола се издужи између њега и војника. — Ја сам јачи — рече мирно.
— Где ти је човек? Скрила си Ђорђа, а ја... а мој, а мој... — Удри је вилама! Ђорђе познаје жене по гласовима и тако сазнаје ко је погинуо.
— Узми сламу! — Дај ватру! С прозора се сјури стакло. — Не дирај Симку, заклаћу те! Разабра Николин глас. — Удри и тога безбожника! Иако клонуо, Ђорђе се брзо, бауљајући, увуче у сено и сам себе затрпа.
Хајде сад с м понови! Видиш да не умеш! Кад тебе Алекса туче, удри и ти њега. Нико тебе не сме да удари. Алекса и сва деца што се с тобом играју биће твоје слуге и надничари.
Где год чујем да се ноћу виде златне жишке, или ми кажу где су се Турци подавили, ја удри у копање. Богами, није злобан наш сељачки свет.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“... Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре; А у зору с' зајухуче, Удри опет ка' и јуче. Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом кито мома млади', Збогом грожђе, збогом
Тамбур, тамбур, ситна тамбурице Удри, побро, у сићане жице! Данас има, а сутра нас нема, Хајд' у коло, ко ће ту да дрема......
Зар то врхунац мучења и јада? Зар ништа ниси измислила боље? О, како ти се слатко смејем сада! Удри, и мучи, и притежи јаче Ал' знај да неће прећи моје усне Ни једна реч'ца што моли ил' плаче, Ни бапске клетве, ни
јаче Ал' знај да неће прећи моје усне Ни једна реч'ца што моли ил' плаче, Ни бапске клетве, ни слабости гнусне! Удри и мучи, и притежи јаче!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
у кипећу пламеном пучину, онда војнство побиједоносно, предвођено с два своје војводе, на нас силом непобједном удри, зајми и нас страшнијем крицима из небесног блаженог жилишта трагом нашег злога превласника, злу побједу да с њим
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Друже, чујеш, друже, да ти дам један практичан савет. Али нећеш, брате, да слушаш. Ево шта: удри бригу на весеље, мисли на оно, знаш. И протеже се риђи потпуковник.
„Ајде“, каже, „на Булевару да идемо.“ Ајде, де, реко', баш на Булевар, неће ме поједу. Па там' удри на неки ликери, коњаци, па шампањци, па после пола ноћ „ајде“, вели, „женске да потражимо“.
Престаните тући! Па други глас: — Удри! Ви не знате у ком времену живите. — Ја знам да су то људи као и ми, ратовали као и ми. На!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Да ми је само да накупим пет стотина дуката... Али прво мора да се плати јатацима... Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А рибица му рече: — Ево је међу нама, створила се риба а ждребе рибић: него удри уларом по води и реци: дура, бабина кобила. Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура, бабина кобила!
А лисица му одговори: — Ево је међу нама, створила се лисица а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па реци: дура, бабина кобила! Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура, бабина кобила!
А курјак му рече: — Ево је међу нама, створила се курјачица а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу па реци: дура, бабина кобила! Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура, бабина кобила!
Одмах иза града твојега оца има једна рекавица, и у оној рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике, па удри њима по корену; одмах ће се отворити гвоздена врата од великога подрума, у ономе подруму има толико људи и старих и
„Ма стани“, рече он, „само док заспим, па онда удри ако хоћеш до дана.“ Али док он почни спавати, вјетар дуни, а кости зашкогрћи, и он се опет тргни.
извади из њедара златну кошуљу па му даде и рече му: — Ево ти ове кошуље, па кога год будеш хтио тући, само реци: удри, кошуљо! и она ће тући, а кад речеш да престане, она ће престати.
Богме се врагови стану рогушити, а кад он види да би се тукли, извади ону кошуљу па рече: „Удри, кошуљо!“ а она зада па удриде по онијем враговима.
Али се немој шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри њиме о земљу. Кад дођу близу вашара, дете се претвори у коња што га нигде нема.
Али не шали се, не даји му кључева у руке, него кад новце примиш, удри кључевима о земљу. Тако и буде: кад, се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити.
био прстен, а ноћу леп момак, пак јој говорио: — Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу. Кад се наврше три године дана, дође цар ка кћери својој, пак је стане молити да му да прстен.
Краљ се опет врати, па кад виђе да нема ништа, узе батину у руке, па удри коња, па се онда врати и оде кући. Потом Грбо изиђе из воде, а коњ му рече: — Хвала ти, Грбо, е ћеш ме избавит.
Сјутридан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира па сва упаде у биљу: окрени, обрни, не може да извади.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и пође прама зипци. —Ти хоћеш насилу да те тучем? — понови он љутито и залети се на њу. — Удри, ниси одавна! — пркошљиво, стријељајући га очима, окрете се она прама њему.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Скидај пушку да се јуначки убијемо! Он готово несвесно скиде пушку и тупо ме загледа, не говорећи ни речи. — Удри! — викнух му и подигох своју пушку; подиже и он. — Удри, бре, јуначе!
— Удри! — викнух му и подигох своју пушку; подиже и он. — Удри, бре, јуначе! — викнух јаче, почеках тренутак, погледах га још једном, па опалих, он се окрену и паде наузнак без душе.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мислим, — а што мислим никоме не кажем. Кретô сам се штакрат секиром у руци: „У корен је удри, сруши је, утуци!“ Ја подигнем руку, рука клоне сама, — Збори нешто, збори у њеним жилама.
Све ми се по глави Врзе и крстари Крчмарица млада И њен војно стари. »Јавор« 1886. ЧУДНОВАТО! „Пéсницом удри, брате, Ударај макар куда,“ Рекла ми једна луда.
Кад сви скачу као јарци, Немој ни ти бити јање: А кад видиш да се смеју, Удри и ти у смејање. Кад ђаволу кажу: соко! А соколу кажу: ђаво! Немој ни ти друкче рећи, Па ће свима бити право.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ђенерал Комаров одмах удри зор на официре, а они доведоше цео логор у жив покрет: затутњаше батерије, одјекнуше команде, постројише се батаљони,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Ах!“ — изусти каплар и испусти пушку. Тога Бугарина дотукоше кундацима. Разлежу се повици: „Удри га!“... „Не дај да бежи! „ „Јаој!“... „Предавам се, братко!“ У њиховим рововима остали су мртви и тешко рањеНи.
“ Неке силуете промичу. Одјекују пуцњи. „Не на мене!“... Грр-у! — разлежу се експлозије од бомби. „Ево га! Удри!“ — И по четворица навале бајонетима на бугарског војника. Из таме истрчавају други. Настаје бодење, јаук, болни крици.
— Једна мазга баш тада диже главу и поче да њаче. — Удри је, сунце јој њено! — Викну Коста и сав се нарогуши. — Јесам ли вам сто пута казао да ми те џукеле, мазге, не изводите
Била је два пута већа од топовске цеви. Покушао сам још једном да одвратим Косту. — Удри! — наређивао је одлучно. — А ти гледај горе и ништа не брини.
Кад су нам јавили да се приближује командант, он пусти митраљез, а ја распалим рововцима. Удри, удри, удри! Отпоче и бугарска артиљерија. Онда опаучи наша. Лом се направи. Од команданта ни трага, ни гласа.
Кад су нам јавили да се приближује командант, он пусти митраљез, а ја распалим рововцима. Удри, удри, удри! Отпоче и бугарска артиљерија. Онда опаучи наша. Лом се направи. Од команданта ни трага, ни гласа.
Кад су нам јавили да се приближује командант, он пусти митраљез, а ја распалим рововцима. Удри, удри, удри! Отпоче и бугарска артиљерија. Онда опаучи наша. Лом се направи. Од команданта ни трага, ни гласа.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Дијете, дијете, чувај се сељачкије' Ђурђија, Христос и' убио! Ђурђија је Ђурђија! Удри Ђурђију, криж јој шокачки!“ — продере се и силно задрма косматом, подбулом главом кад му се парохијанин потужи на жену.
— А ко сте ви? — Не питај, већ удри! Зар не видиш да су балије, шиљак им џамијски! — повика неко из ордије и испали из пушке. — Стој, не пуцај!
Ћипико, Иво - Пауци
сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио ... —Драго ми је што знаш... Ето, види сам!...
би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио ... —Драго ми је што знаш... Ето, види сам!... —и узевши књигу у руке донесе је Ради пред очи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Куцни боље, Да зајечи наковањ; Гвожђе мораш покуцати Ако хоћеш што одањ. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! У мех дувај, ватру шири Да се гвожђе усија; Са кљештама живо стегни, Да се боље савија.
У мех дувај, ватру шири Да се гвожђе усија; Са кљештама живо стегни, Да се боље савија. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! За раоник и секиру Треба добар јаки ков, Да се после не ругају: Ковач био ладноков!
И чекићем покуцкуј! За раоник и секиру Треба добар јаки ков, Да се после не ругају: Ковач био ладноков! Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! Не плаши се труда, муке, Нека с чела цури зној, Богато ће наплатити Увек честит пос'о твој.
Не плаши се труда, муке, Нека с чела цури зној, Богато ће наплатити Увек честит пос'о твој. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! У младости ко се мучи, У старости ужива, Добар ковач ковом својим, Себи срећу сакива.
У младости ко се мучи, У старости ужива, Добар ковач ковом својим, Себи срећу сакива. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
За Цигани јексик мера а за бегови, кад почну да пијат, права мера. А кат ги уфати пиће, ти удри и на њи јексик мера, за то да гим точиш из онија шишићи што сам ги бутнаја у тезга. Да упантиш.
(Прилази Парапути): Нећеш изгорети, нећеш. Ја не дам. Не бој ми се! (Понизно сагиње пред њим главу): И ако, ево, удри ме, биј ме! али само не бој се ти! Ја сам, ја, твоја Ташана. И ја не дам, ја те чувам!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А тада, удри где стигнеш и кога дохватиш! Пао је већ мрак кад смо ушли у клисуру. Једва смо пролазили поред кола, страхујући да не
Коморџије стадоше као укопане. Окретоше се и журно стрчаше код својих кола. — Ајс, напред, напред! — Терај! — Удри га! Напред се чу неко запомагање, као врисак жена, деце, онда ломљава низ реку... кола зашкрипаше, бичеви фијукнуше...
— Ако, ако, нека ова тешка гађа нас, јер би иначе направила лом међу пешацима — вели командант. — Удри, Милисаве, тако ти бога, и навлачи ватру на нас. Друга батерија као да је побеснела.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ПОЛИЦАЈА Идем. Не могу. Није ово једно. (Очајно шири руке): Ово је на све стране! АРСА Па зашто имаш руке? Удри! Камо ти пандури? ПОЛИЦАЈА Какви пандури? Пошљем га, а он изврне пушку, па и сам с њима заседне. И онда шта ја могу?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Моли му се млади механџија: „Не удри ме више, Бугарине! Биће тебе вина изобила, ако цару неће ни достати“. Милош више не шће ни искати, већ сам узе пак се
— које јаде гледаш на планини? Но ти подби један комат сабље, удри, љубо, мене, ја Турчина: мисли, љубо, кога тебе драго“.
Али Турчин љуто проговара: „Душо моја, Страхинова љубо, немој мене, но удри Страхина: нигда њему мила бити нећеш, пријекорна бити довијека, кориће те јутром и вечером ђе си била са мном под
слушкињица нек ти држе скуте и рукаве, ранићу те медом и шећером, окитити тебе дукатима саврх главе до зелене траве; удри саде Страхинића бана!
Ето оног страшнога јунака на шарену коњу великоме!“ Онда Марко удри међ' Арапе, на три стране војску рашђерао: једну војску сабљом исјекао, другу војску Шарцем погазио, трећу војску пред
“ Омахује Краљевићу Марко, ал’ не може ништа да учини; тад оману Муса Кесеџија, удри Марка у зелену траву, пак му сједе на прси јуначке. Ал’ процвиље Краљевићу Марко: „Ђе си данас, посестримо вило?
гледи, другу ситну пише: „Цар-Мемеде, турски господару, купи војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби драго, удри Сталаћ како ти је драго, ја ти добра не дам ни једнога: ја сам сабљу за себе ковао, а ждрала сам за себе ранио, а љубу
Проговара болестан Дојчине: „Удри, курво, црни Арапине, удри прије да ти жао није!“ Баци копље црни Арапине да удари болесна Дојчина, ал' се доро боју
Проговара болестан Дојчине: „Удри, курво, црни Арапине, удри прије да ти жао није!“ Баци копље црни Арапине да удари болесна Дојчина, ал' се доро боју научио, клече доро до зелене
Кујунџићу, виђи књигу, не почаси часа, но ти купи кићене сватове, скупи браћу све Подгоричане, па ођени коње и јунаке: удри коњма седла османлије, и злаћене рате до копита, а на прси сјајна силембета, нек с’ јуначки коњи окићени; на јунаке
Тад говори Старина Новаче: „Чујете ли, сва моја дружино! Удри сваки на друга својега: кум Бороје нек иде на кума, а старојко нека на старојка, Радивоје нека на ђевера, а ја хоћу
скочи на ноге јуначке, па се добра вранца приватио, па беседи ага од Рибника: „О јуначе, Сенковићу Иво, играј коња, па удри на мене!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Не да се тај. — Има и право дјечак! — гракну Николетина. — Данас те туче овај, сутра онај, удри, удри, док најзад не заборавиш да си човјек. У вола се претвориш. — Де ти, де, Никола, само ти буни.
Не да се тај. — Има и право дјечак! — гракну Николетина. — Данас те туче овај, сутра онај, удри, удри, док најзад не заборавиш да си човјек. У вола се претвориш. — Де ти, де, Никола, само ти буни. Могао би се кајати.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Чудише се што би то било, кад су је сви видели, јер је онде дошла. Не свероваше, него се зато свадише међу собом: удри де, чији ти, па ти! бише се и секоше тај дан до ноћи. Тушта их погибе.
бусији по наредби Патрићија скривено у цркви свете Богородице названој Пићија, изненада посукаше се одонуд на Татаре. Удри, удри се; подобре их забунише, много их исекоше.
Удри, удри се; подобре их забунише, много их исекоше. То их сама света Богородица подснажа, те тако јунаштво мало људи учини,
Путу рока нејма. Хрсуз не долази на празно. Удри, брате, не жали га, рука ће ти се посветити! Чин'те што ћете чинити, Да вас видим што ће од вас бити! Занат, канат.