Употреба речи удриде у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. Оно још горе. Сватови се деру: »Тако, море, тако! Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад то смрт чује, закала па отиде те стане тући, па удриде дан и ноћ, те опет девет година. Кад је сав стукла, ал̓ она начинила се као кукац, згрчила се, једва иде, па пође опет

него уђе он, а кад изиђе, каже ми да си ти рекао да онај сав камен наситно стучем, те ја отидем, па опет девет година удриде, ево све досад, па видиш каква сам се начинила. Па ме још ни сад не би пустио, да нијесам утекла.

“ а она зада па удриде по онијем враговима. Онда га врагови стану молити и заклињати да престане, али он ни бриге што се они криве.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности