Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Близу неба излечио своја, Са неба и росом заливао, Муњом витом крила завијао, Повратио здравље и весеље, Па удрио у бојеве веље, — Ох бојева донде невиђени! Ох кланаца крвљу обливени!
На крму се пас тај наслонио, А очима страшно зажагрио, Развалио уста и чељусти, Па удрио у тај лавеж пусти, Боже мили, та шта му је, шта је? Куда гледа, на кога ли лаје?
“ Па је пушку малу потргнуо, Удрио ме амо под пазуо, Врела крвца из ране покуља, Ја у седлу мало се заљуља, Шћах из боја окренут коњица, Ал' не даде
— А мој брате, таке јаде мани, Гле Стојана, гледни сивог тића, Он удари претилог вранчића, Срдит био, срдито удрио, Срдито му коњиц захватио — Сви за њиме — коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше, Сунце зађе — ноћ је — свуда
Узаман је, силни Боже, Одустат је већ не може. У срце се сам удрио, Још једном га покосио, Ваља њему ране трпит, Па кâ досле јадно крпит Докле једном Божа воља Опрости га свих
Ој Косово, крви прокапало, Ту се наше сунце саурвало! Ту у срце гром нама удрио, Ал' га није силен растурио, Са срца је само спала рђа; Несу момчад од косовске грђа: Соко, веруј, све сокола
Вељко отле био подалеко, Зато пашу шале не дочекô, Већ шешаном удрио Турчину, Просуо му низ плећи мождину. Али, брате, то да видиш саде, Када Турком поглавица паде, Јалакнуше клети,
Бегао би — од срама не море, Удрио би — то му с' чини горе. Та каква је сила у Турчина, Па још, брате, сама јуначина, Сам јањичар, онај челик тврди, —
Дајде, брате, лозовине мало, А тако те драго не варало! 14 — 848 4 ИВ Завичају он удрио рану, Драго своме отео пријану, На крст часни мача повадио, Украј Бога место изгубио...
руку подигао, Оцрнио образ света тога, Света тога, па још и онога: Ох, срце је занело га живо, Место правцем, удрио укриво... Ал' све б' душа грешна преболела, Само она када би га тела. Али сада... ох, големи јада...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење. СЕРДАР ВУКОТА Бог са нама и анђели божи! А ево си удрио, владико, у некакве смућене вјетрове, кâ о марчу кад удри вјештица ал' у јесен мутну вједогоња.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пуче тријес из небес’, те мене поврх главе. — Кажу да је овако миш рекао кад га је љешник у главу удрио, — Овако се рече и ономе који се из боја мало рањен врати. Танкије’ је ушију као вук.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
речено, и кад угледа они бор и под њим кам сузовити и тророги, онако сам уложи копати, и тек што је трећи пут кљуком удрио у земљу, зачу оздол један глас као ђетињски: „Прођ' се, ко си, те работе данас!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Богме, — рече кнез — да плаћаш владичине паре од ове године. — А колико ови нови владика удрио на сваку кућу? — По десет гроша, али како је ово гладна година, опрашта свакој кући по два гроша, него плаћај.