Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
душмани ударе, Кад загрме топи и кумбаре, Кад он из сна отровна се прене, Па на љуто орпашје се дене, Оће л' удрит на душманску силу, Па кâ од пре збијат у гомилу, Од једнога градити двојицу, Од двојице опет четворицу, Не плашит
Њега спусти, Ферату се врну; Ману мачем, јој, големи Боже, Само Србаљ тако удрит може! Од удари Ферата у рамо С леве стране па на десну амо, Пресекô му рамо, груди, токе, Токе златне од четири
Пиште Бајку зрна око главе, Ал' не смеју удрит га од страве, Та страшан је, убио га Боже, — Али други, богме, и не може!
Ћипико, Иво - Пауци
Смело ме: сунце, вино, труд... Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! — Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. — Знам, било би боље. Ма ето кад нисам. А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио.