Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ то само изусти, Па коњица у коб Гојку пусти. Дочека га Гојко — удрише се — Пода њима земља се затресе, А над њима сабље се сретоше, Али Турчин беше среће лоше: Живо одби, живље Србин
“ Тако Цвета, па лице одврати, Својих мисли јађаних се лати, Од образа сузе јој удрише — Радивоја јади покосише, Од јада му пуца срце живо: Зашто он баш да јој чини криво!
23. То почетак би витешки, А поможе Божа воља, Удрише се боји тешки, Па све бољи иза боља, — Али нећу да и ређам, Да големе ране вређам. 24.
Гојко, Рајко, Милета, Недељко, И још Влајко и тај силан Вељко Са Турцима де се удесише, Удрише им, љуто и избише. Бог Србиње погледао с неба.
Шкрипи зуби од силнога гњева, Жури зеку, мач у руци сева, Гони коња Рустану крвнику Што му браћу згубио толику. Удрише се, стаде гвожђа звека, Тај удара, а онај га шчека.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Јунацима Бог ће учинити спомен души а прекаду гробу! Три хиљаде момка једнакога на Шенђера удрише везира приђе зоре на поље крстачко. Прегаоцу Бог даје махове! Раскрхаше силу Шенђерову.