Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Лозовим лишћем тирс овијен носи И кротал тресе; и њедра јој драга Залило вино, и пламена влага Очи и лице ужарено роси. Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У ЛАБОРАТОРИЈИ ЛАВОАЗИЈЕА Већ од доба Платона веровало се да се из сваког тела које сагорева или је ужарено издваја један његов саставни део у виду пламена, а да је све оно што је иза сагоревања преостало само саставни део,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Значи, закукуљити се у себе, умотати се добро у огртач, чувати своју властиту топлину, као ужарено, добро изолирано тијело, и жалити се и исијавати сам у себи. Бесмисао!... Размишљао сам. — Не знам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Батеријски осматрачи помаљали су се отворено, да би уживали у страшном призору. Небо као да је било ужарено од силних ватри што су буктале у непријатељској позадини. Наша позадина хучала је од мотора што су довлачили муницију.
Ватрени језици су сукљали, да су непријатељски ровови претворени у ужарено огњиште. Наједном тајац... Било је тачно шест часова. С напрегнутом пажњом посматрамо...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Погледајмо, макар и кроз прсте, доле у дубину. Под нашим ногама се бели ужарено море. Ми смо на крају нашег путовања. Да, тако је изгледала наша Земља у ово доба.
Сигурно је само то да је, у рано доба свога детињства, Месец трчао око своје мајке као ужарено небеско тело. Привлачна снага Земљина изазвала је на његовој житкој површини појаве плиме и осеке, као што то данас
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Стока малаксала, и једва креће. Пут је све гори. Блато је негде до близу осовина. Те ноћи небо је било ужарено од огромних ватри позади нас. Фабрика у Обилићеву горела је. Стогови сена, растурени по пољима, пламсали су...