Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ох, та само једанпут из оне тавне шупљине да засветле два црна ока, да виде ужас безобразне гледалице, која се не стиди с подсмехом посматрати од пре хиљаду година из гроба избачени ковчег човечијег
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ком се у ноћи сијају очи, или који иструнут крст гди се сија и пламти: онда ти му се ужеже мечтаније и узбуни кров, ужас нападне на њега, а јошт кад је сам! Ето како су постала сва привидјенија и страшилишта, летући змајеви, виле и аждаје.
Зато о воспитанију и науци на то опредељених младића велико попеченије треба имати. Ужас напада на човека читајући историју и видећи колики је немир и вражда међу људе уведена; неповина и праведна крв
Петао по случају кукурикне. На лава од природе ужас напада кад чује петла да поје: ужасне се, дакле, и почне бежати.
Ништа то не служи, козе хоће рогове с чим били да били. „'Ајде, — изрекне Јупитер — „нек вам нарасту рози”. Но ужас' нападне на козе кад виде на себи с рогови заједно и браде.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ЗБЕГ 325 11. МАЛО ВЕДРИНЕ 335 12. 1813. ГОДИНА 340 13. РАВЊЕ 344 14. НАЈЕЗДА 348 15. ЉУТА БИТКА 356 16. УЖАС 363 17. ДИВОВИ 370 РЕЧНИК 377 ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ Деветнаести век плете Ти венац славе.
На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... 16. УЖАС Киша не престајаше. Велике баре беху у шанцу и око њега.
Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља. На сваком се лицу огледао страх и ужас... Чупићу ударише сузе. „Шта ја доживех?!... Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
нову жељу прати суза стара; Тако нова љубав у часима холим Неосетно ране старинске отвара — Па ме страх да желим, и ужас да волим. ТАМА Иза јабланова још ни сад не жути Задоцнели месец. Још са црних трава Дува тамни ветрић.
љубав без циља и без сутрадана, Зла сестра вечности, у бесу свег хитног Носи знак највеће коби што је знана: Сав ужас пролазног и бол неумитног.
ПОСЛЕДЊА ПЕСМА Бол је дао овој љубави горчину, Лепоту и тајну; мрачна сумња моја: Сав простор и ужас; коб и очај: њину Свемоћ; задња суза: неба седам боја.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И тад се по њој могло још да види како би она заиста постала лепа, само да је није то, тај ужас, као пресекао, те се од тога она као искривила, сасушила. Била је ситна, мала...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Е добро, куда је прошао? — Кнез Милошевом. — А жена јел' с њим? — Њу оставио, једва му се дала прилика... — Ужас, људи, пропали смо коначно. — Ама чекајте, господине, полако за Бога, нисмо још пропали. — Како чекајте?
— Ако важе стари распореди онда знам, ако не важе... — Људи, ништа се не зна. — Ужас! — Ја сам четврти прекобројни. — А место мобилизације? — Торлак. — Грозно. Магацини у граду. Знате ли то?
И сав тај лом и урнебес и ужас, пун огња и крваве страсти, па оно заглушујућа, својствено гаменско звиждање прстима, она дивља дрека, гажење, гушање,
Зашто нисам остала спокојна, блажена, невина девојчица да никад не познам ову бесомучну узбуну крви, сав овај ужас? Зашто сам те толико заволела па сад не могу без тебе?...
Моје те срце тражи, кука за тобом, кунем ти се умире за тобом. Боже, ово је ужас... Убија ме ова језива смртоносна празнина самоће.
И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла. Једном дрхтавом руком он развали онај танки дрвени капчић на лењирастом
и у свима влаковима што на све стране разносе ране и срамоту, и тифус и шкрофуле и лиферанте и крв и сав други ужас над ужасима? Јер шта је то победа, и може ли је данас бити?
Да не постоји друга жена, па то би био ужас! Кад само помислим да интересујем жене, ја осећам како у мени придолазе нови таласи животне силе и радости.
ту промену, али све опет остаје по старом, и малом дрхти брада па им то дрхтање свима кљуца у мозак, и све их прожима ужас кад једно у друго погледају.
сетим да је он онда, преда мном, кад се пијан кући враћао, заглêдао у ормане, испод кревéта, иза огледала и свуда на ужас оне јадне жене која се смрзавала од стида пред сином.
ни после годину дана, кад сам кући дошао о распусту, нисам смео да загрлим мајку, јер сам сав онај гад осећао на себи, ужас имао од оног греха и оне прљавштине и бојао се да оно чисто и свето створење не упрљам.
Јадна Наташа. Она је могла посумњати: да сам онда озбиљно мислио на раскид. Раскид са Наташом?! Ужас! Па то би значило раскид са животом, раскид са срцем, раскид са крвљу. Никад Наташице!
Африка
колонијалца који би показао да се боји звериња, дивљака, зараза; али је из њих непрестано избијао већ укорењени ужас што су сигурне и лагане жртве климе, пригушених грозница, које вребају један час када ће заборавити да се заклоне.
Тишина дивљине је апсолутна око њега. С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт.
Тишина дивљине је апсолутна око њега. С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт.
камион мора да је прешао две-три стотине метара. Самба побеђује сав свој ужас од помрчине и одлази у ноћ. Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз
Ништа простије но да је Самбу заклао пантер. Ја мислим да је за ову велику црну децу ужас нарочито стаја ти тако усред ноћи, чије се чак и звезде због силног испарења не виде. Пантер или баук сасвим је исто.
Било ми је немогуће погледати на његову страну и ћутао сам. Људождерство у мени не изазива никакав ужас кад је код примитивца, али Н.
У ствари, само се угао од покривача надвио на моје лице. Животиња је била замишљена али ужас стваран. Он се брисао одмах из сећања и ја присуствовах његовом нестајању као смиривању заталасане воде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
О чему, после, старци, надугачко, приповедају. То је био ужас неки, који је, као горостас, растао. Изумрлост његових сународника у толиком броју, да се чинило да се то догодило у
А што пита? Кад га апотекар Штенгл одведе до излаза и Исакович се осврте да види, још једном, сав тај ужас, и беду, примети како се у дну ходника, у полумраку, млађи људи окупљају и хватају у коло, које поче, лагано, да се
Који је то Нечастиви, који то, међу супружницима, удешава, и изводи? Откуд тај ужас? Зашто Бог дозвољава да се то догађа жени која рађа, по Божијој вољи, а која мужа верно воли и која је, са годинама, у
Кад су му донели свећу у шандали, дуго је седео, крај свеће, немо. Сутрадан је отишао у штапсквартеру. Ужас, због неуспеха у аудијенцији, полако је давао места задовољству, да је царицу ипак видео – иако се све, што је од ње
Теодосије - ЖИТИЈА
А потражише и монаха који је био с њим и остале његове слуге; и ни њих не нашавши, говораху: — Какав нас је ужас снашао? — Камо се деде господин наш?
Пошаљи људе и колико им је потребно нека узму! А краљ чувши ово од оних који цy дошли од светога, обузе га ужас због необичне вести, узе принесену зделу са сјајним градом, и разумевши да му га је молитвом светога Бог дао, у страху
Због овога обузе ужас и дивљење оне који су ту стојали, и сви сагласно једно повикаше: — Господе, смилуј се! Поцле тога свети архиепископ
Нисам ли јуче по земљи пузио на коленима и штакама, а сада прав и без сваке сметње ходам? Какав је ово ужас са мном? Не знам да ли сам то ја.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
њушке, већ Меланијино одједном посивело лице са нечим око усана што није било ни грч, ни разочарање већ опуштеност и ужас. Ако сте некад видели како изгледа воћњак пет минута после града, схватићете шта хоћу да кажем!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одмах затим оде. Тако, кад се беше смркло, госпожа Дафина опет остаде сама. Обузео је беше ужас од тог досадног, мокрог дана, од којег је, још недавно, толико очекивала. Све јој се чињаше некако бесмислено.
па да он потрчи без обзира, преко брда и река, на све стране, не питајући ни колико бола тиме себи наноси, ни какав ужас за собом оставља, ни у какво лудило пред собом залази.
посету, у тој несхватљиво блиској туђини, помислив више пута да се уклони, застајкујући и предосећајући и тај последњи ужас, који није могао да обиђе.
На други начин и оштрије, него његов брат, Аранђел Исакович осећао је ужас; грозан ужас што је око њих све тако променљиво и бесмислено, јер се не догађа по њиној вољи и њиним надама.
На други начин и оштрије, него његов брат, Аранђел Исакович осећао је ужас; грозан ужас што је око њих све тако променљиво и бесмислено, јер се не догађа по њиној вољи и њиним надама.
очију, давећи се у бари, тада, та округла, иначе увек чиста, насмејана, омалена сељанка, са црним курјуцима, осети сав ужас смрти и, збиља, виде Аркадија, у води, пред собом, како лежи раскречен, раширених руку, мртав, под биљем и муљем,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
ГЛАВА ТРЕЋА Једнога дана дозна газда Радисав на свој ужас да и из нижих разреда ђаци посећују кафану »Код руске круне«.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
кад сваки слатке милости глас у очајни се пресеца врисак, од срдашца мека челичан стисак, од љубави чини ужас милог спомена овај жалосни час. Покојниче драги! сенко ил' душе! пријане, побро, Србине, друже! Ил' гробни низу!
Ох, — да полуди! Самсон је певô, ори му се глас, бојева смртних некад жив ужас надјекује окова тужни звек, с тамница стреса мемлу камена.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у нади — Са стрме косе неког чистилишта Вичем у ветар, слажем слог до слога У гласне речи, да поништим ништа — Јер ужас прети из ћутања Бога. (22—23.
— Клепсидра што се стално преокреће Да један бездан не остане празан, Море се поти у својој лепоти Којој је само ужас саобразан; Растварач звезда и растварач плоти, Језик анђела издробљен у цвеће И прокључали катран, караказан, Богу на
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Како сам се осећала? Као бело робље, ако већ хоћете да знате како сам се осећала. Пазите сад — соба: страва и ужас!
Открићу вам једну важну војну тајну: они у војсци носе зими дугачке гаће, на часну реч! Чак и Мишелино! Ужас један! Ма нисам се још честито ни повратила од шока кад имам шта да видим: Миша спава у кревету као беба од шест
Наравно, само леву, јер десном, на ужас своје фамилије, која у томе види неко дубље значење, обично уврћем прамен косе с леве стране.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Налакћен на столу он је мрачно ћут'о, Као тајни ужас да му души мори — Но безумно рука полетела мачу. Кад се крик ужасни још један пут зачу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и њу обузима очајање, ужас. али ипак она се креће напред и улази у школу. Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.
И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа... Али шта је, шта је ?... Ужас, треба бежати... дај да се бежи!... Не могу ноге да се покрену... Она обори главу и замисли се...
Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало... И она се сва окаменила... Ужас!... Које је доба ?... Заранци... Па он је већ мртав... мртав!... убијен!... А онај ће сад доћи, тек што није дошао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Заогрнут модрим олујним видиком умирао би мирно после сласти. Мутним би оком гледао по небу, како тама и ужас расту. А из жила плавих, набреклих од хода капала би крв и вода, на клечећи женски стас.
У благе жалости пређе занос луди, у тишине јутарњих облака, разочарано тело, витко од жуди. И ужас лица, страсних, давно покрила је магла, као месечев лик, што се јавља у надземаљској сети, жут, као образина златна,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
у подне, кад је опазио да су му најглавније партије из средњег века остале нејасне, збркане, па готово и — непознате. Ужас га обузе, кад му случајно падоше у очи наслови: Видукинд... Канут... Хастингс...
Он је син... и ту поче ова госпа да ми чита целу моју биографију. Али сад тек настаде за мене ужас, кад она прескочи 1895 годину. Па стаде да ми ређа моје даље подвиге и заврши: умро 1953 године у дубокој старости...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина. Један ужас, да човек заплаче!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Слаб ми је стомак, па не вари Људска издајства, ту хвата ме ужас прави! Сваку од нас он с друге две превари, И на цедилу све три остави, Оде у герилце, прикључи се Че Гевари,
Сто векова су Авар и Вандал Продавани на тргу најприродније, А сад је то, одједном, ужас и скандал Без преседана у аналима Историје!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
»Борба је трајала око четврт часа; тада су се и коњи умирили, али су им очи још изражавале бол, страх и ужас. А и јегуље су пливале сасвим по површини воде, бежећи од коња и прилазећи због тога обали.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу
Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали. И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер
На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, та
Ништа то није. Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја... И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као
— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори. И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему. Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.
И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СМРТИ Ти си лепа сестра милостива, Клеветана, ружена, сликана Као ужас за створења жива, Као узрок свију наших рана; А вечна си сестра милостива.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, и овде што ћу? Сви се дворови елчијски позатварају; куд се год окренеш, страх и ужас! Аратос, речем, Цариграда и колико је год у њему [х]иљада пара, пијастара и руспија!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
УВОД У НОВИ ЖИВОТ 22 В ПРВИ ДОГАЂАЈ 32 ВИ ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ 40 ВИИ ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ 51 ВИИИ УЖАС 70 ИX МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ 87 X КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ 107 XИ ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ 119 XИИ ФРА-ЈЕРКОВИЋ
— Шта велиш?... Како то? — питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије. — Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (То рекавши запе ноктом за зубе.
— Поарало цркву! Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа. ВИИИ УЖАС Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати. — Отвори велика врата!
— Отвори велика врата! — викну најзад Вртиреп. Тада тек видјеше сав ужас. Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљене, по поду свијеће, књиге,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И, док би дланом о длан ударио, плану прва кућа, па улица. Зашишта, запрашта огањ, а градске оце захвати ужас. Шта сада? — Ако овако потраје, ускоро неће бити ни града! — рекоше они. Сазван би Савет Мудраца. Без успеха.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Непријемчив за ужас који је носила собом, палисад је није пропуштао. Морала је у град на главна врата, кроз Стамбол-капију и, обично
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пред градским зидинама лежали су у самртним мукама предњи редови римске војске. Страх и ужас обузе и остале чете, оне почеше бежати главом без обзира.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тога дана, неколико само тренутака иза последњих речи и на ужас богаља који се разбегоше, Секула, не размишљајући ни секунда, распори ножем, оштрим с обе стране и чуваним у тајном
И тај ледени ужас мртвила увери ме: да је изненада, необјашњиво и неповратно, настала смрт оне живе и моћне мисли што се дотле тако
Чинило ми се, поред тога, како се усред дима воштаних свећа, уз ужас чудних шумова, неке тешке а невидљиве гвоздене полуге равномерно, и једна за другом, спуштају и слажу на саме моје
Онда витло, подмазано катраном, зашкрипи. Са обадва краја размахну нечије снажне руке, и, за трен ока, ковитлац, ужас. Понеко, напрегнутих очију, чврсто стиснутих усана, гледа, пусти крик.
Тај смртни ужас на лицу мога старијег брата и данас ми је пред очима. Онда је витло зашкрипело. Грчевито, као да се давим, шачицама
немилосрдне, злокобне, страшне, слиле су се оне биле све у један једини гест, у један израз, у један бес, у један ужас, у једну једину најдемонскију маску коју је моја детињска фантазија могла да замисли.
осети како нешто као ужасна сенка старости паде однекуд на његов живот, оцрта се на његовом уплашеном лицу — сав ужас оне кобне разлике година на коју дотле никад није мислио. Малаксао уместо срећан, он се уплаши уместо да се нада.
ох не, не могу, никад не бих умео исказати оне муке, онај бол, онај ужас. — Буди добар да ми подигнеш узглавље. И жена која данима није могла подићи главу налакти се, па се загледа у њега
Откуд она вера да ће све оно проћи и да ће настати лепши дани? Шта је одржало њен разум? — Сад, кад је минуо сав тај ужас, кад је све то отишло унеповрат, а бујна нека физичка одважност распалила вољу, сад кад се и сама чудила својој новој
И тако, да није било рата, да није дошао онај ужас који је њој донео спасење, њој би остало само да копни, да полако и сигурно умире, да чека свој ред, да чека смрт од
И онај живот јадне Маслове, горак, отрован, чемеран, бољи је, бољи је ипак од смрти. И сав онај ужас прогонства, онај бели Сибир са сивим казаматима, бајонетима, кнутама, јехтиком, сав онај бол тамо човечнији је, слађи
А ми? Ајде поразмисли мало о томе, кад мене више не буде било, каква смо ми чудовишта, какав смо ми ужас од људи били кад смо могли, после онако божанских тренутака проведених с њима, и момената кад смо пред њима дрхтали у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Откуда он... Гле, и крст!... Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. — Ђуро, пољуби овај свети крст... Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом.
Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... Ужас!... Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев....
Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. У народу свачије лице бледо, нико не дише. Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. Неко пресече конопац. Стаде да пада земља у раку... Свршено је !
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ил' осећај страха то има да значи Мог несрећног рода пораз свију снова? Ил' то ужас прича, разум да се мрачи, Да ја ступам сада у свет без болова?
Све што год је им'о све је Србин дао. Сад без земље своје, ал' још за њу мре А мрак и црни ужас Отаџбином пао. Он чека, јер уме да преживи све. Нек чека!
Јер исти пут Не води слави, него ужасу. Небо и земља немају кут За Сина новог сад да га спасу. Јер као слава и ужас тражи таласе. Сем Цара избрани народ пропашће, зна се.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Зато се она у себи самој запрепашћује кад јој у једном часу та веза допре до свести: „На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
учени вер– ски човек; законик фис — племе, род, братство хак — право, правда, одмазда, наплата џас — страх, страва, ужас шиндра — дашчице, обично борове или букове за покривање кровова
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ЈЕ ДАНАС ДАН 75 ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ 77 ПОБРИ СТЕВИ КАЋАНСКОМ 79 ПОБРИ СТЕВАНУ КАЋАНСКОМ 82 УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ 86 ШТА СЕ ЧУЈЕ 88 НА ГРОБУ ЧОВЕКА АЛЕКСАНДРА 91 ЗА ГИРФИЛДОМ 96 ГАРИБАЛДИЈУ 99 ВИКТОР ИГО 101 СПРАМ
Ко ли је, Боже, то? Пред њиме јури ордија, Гесло јој: ужас, лом, Ал’ престиже је коњаник На црном хату свом. Пред њиме лети гавран црн, Злослутник, брзолет, Ал’ престиже
»Јавор« 1890. УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ Подземни беси, којим нисмо вични, — Зар бурним, морем поста земља ова? За један тренут више
Краков, Станислав - КРИЛА
Све се слило у једно. Ни једне сенке издвојене. Све је то обавио и спојно ледени ужас безумља, који плива кроз таму. Као изгубљени вапај чују се очајни гласови. Постају све чешћи, јачи.
Један је чак изгледао као пас кад мокри. Ужас када премаши јачину има сасвим необичан учинак на живце. Тако се тада војници сулудо кикотали. Ипак нико није говорио.
Само су тамо унутра у сали блистале пинцете, сонде и оштри хируршки ножеви. Понеки очајни јаук се извио као ужас, потом су долазили други краћи, пригушени.
још један тренут осетио је сем бола да пада у бездан... потом је бол као ужас згрчио цело тело које је цврчало у пламену. Апарат се рушио.
Петровић, Растко - АФРИКА
колонијалца који би показао да се боји звериња, дивљака, зараза; али је из њих непрестано избијао већ укорењени ужас што су сигурне и лагане жртве климе, пригушених грозница, које вребају један час када ће заборавити да се заклоне.
Тишина дивљине је апсолутна око њега. С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт.
Тишина дивљине је апсолутна око њега. С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт.
камион мора да је прешао две-три стотине метара. Самба побеђује сав свој ужас од помрчине и одлази у ноћ. Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз
Ништа простије но да је Самбу заклао пантер. Ја мислим да је за ову велику црну децу ужас нарочито стаја ти тако усред ноћи, чије се чак и звезде због силног испарења не виде. Пантер или баук сасвим је исто.
Било ми је немогуће погледати на његову страну и ћутао сам. Људождерство у мени не изазива никакав ужас кад је код примитивца, али Н.
У ствари, само се угао од покривача надвио на моје лице. Животиња је била замишљена али ужас стваран. Он се брисао одмах из сећања и ја присуствовах његовом нестајању као смиривању заталасане воде.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Има мирнога дима, и дима који те доводи у ужас. Његова боја, његова густина, то је — мир или рат, љубав или мржња, гостољубље или погибија, живот или смрт.
Ја не могох даље гледати овај ужас и удалих се од овога страшнога места, где је цео дан беснио челик и олово и где ће целу ноћ беснити страшан пожар.
Ја себе не рачунам баш у најстрашљивије људе, али кад рекнем да ме је тада обузео неизмеран ужас, онда тиме још нисам све рекао, нити сам исказао сву дубину цтпаxоте која ме нападе.
борба; баре крви што ноћас усану сутра ће опет да се напуне, батаљони ће опет да се десеткују, опет ће да бесни смрт и ужас. Па докле тако? Какве цељи има више овај ужасни рат? Поведен је ради ослобођења подјармљене браће.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Уједаред, изненада Може куцнут’ час, Јунацима на милину, Врагу на ужас. Викне л’ време да скидамо Старе окове, Неће требат’ нико да ме Двапут позове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На свима странама одјече прасак пушака. „Напред, напред!“... „Ура! Ура!“... „Јаој, браћо!“ „Не остављајте ме!“... На ужас наш, видик пред нама поче да се губи. Од врха Кајмакчалана спуштала се као авет густа магла.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Треба само пролистати овом Антологијом па видети сав безизлазни ужас њихова положаја. Јер већег проклетства за песника нема но што се десило њима: остали су без свога језика, без
“ Ал’ безгласна стоји судба, Око ње је ужас, страх; Дечанскога крв облива При подножју њеном прах. У сузама Душан тоне, Котрља се страсти смет, С пребијеном
Сремски Карловци 1914, 18—9) пише о иришкој куги и следеће: „...какав је страх и ужас народ трпио, довољно изјаснити се не може.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Изломише ми старост лиснату, Одвојише ме с децом рођеном... То беше ужас самој природи, Оног се дана море љуљало И рикајући гневно, ђипаше Мутнијем песком море шибајућ — А с облака се
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И нагле, сижу и ветре грле И кличу силни клик победа, Бизанту хрле Синови славни славних прадеда. Проричу ужас њихове трубе, Где црноменске вих'ре љубе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Осећам већ његов дах на свом врату. Окрећем се јер више нисам у стању да се уздржавам. Ужас! Лауш, стар и уморан. Одсечено му је лево уво. Липти му крв низ жуту кожу и чекињасту браду. Василије Сунце пржи.
Највећи ужас у мени је изазвало мењање боје његових блештавих очију. Та би боја час била прљаво крвавоцрвена, час блиставоплава као
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1890. ЧЕТИРИ ПЕСМЕ КАЛИФЕ АБУ-ЕЛ-РАХМАНА Кад је Абдала—бен-Али, за љубав калифског трона, На ужас Азије целе и древног Вавилона, Потомке Омајида на гозби поклати дао, Од страшног његовог ножа један је умаћи знао.
Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто... Налакћен на столу он је мрачно ћутô, Као тајни ужас да му душу мори Но безумно рука полетела мачу, Кад се крик ужасни још једанпут зачу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Смрт Срећкова бацила је старог оца у сав ужас старости и немоћи. Жена која је залазила да погледа кућу, почела је да поткрада домаћина немилосрдно.
— Ужас! — грозио се Бранко. — Мати му лежи у Аустрији, син живи у Лондону, отац сахрањен у оном делу гробља у који несрећни Па
Полако се отварају прозори и врата, људи провирују, прелазе праг — страшно је, као да су из ужаса ушли у ужас. Неко невидљив одједном повика: „Воде их сад из полиције у Суд.” Али паланка, погођена у савест, нема радозналости.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Заборавио сам тренутно на своје стање, али ме ужас обузима да ме они одозго не придаве. Напрегао сам последњу снагу, хватајући се за оштро камење, да се поставим у
За то време пешаци су били мирни. Међутим, паљба непријатељских батерија бивала је све живља. И, на ужас наш, све прецизнија. Гађали су нас фронтално, а и са бока.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе! Никада, о никада!, нећу издвојити кошмаре од јаве! Никада! Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло! О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло... Никада!
Они нису хтели ни мог имена нити ичијег, ја сам учинио по трећи пут исти ужас. Али ако каква жена ужаснута, увређена, побегне у моју кућу, и иза редова пуних мула, крви, сламе, донесе на свет
Сазнах да га никад нећу згледати, и обливаше ме зној; И опет губљах свест, ко ужас да је то и стид: Само бих дубоко цвилио у немогућности да сам пред њим роб, И као да је неко још цвилио у мени, тако
“ Виках, виках: За ове речи једино ти смеш да знаш! ”Господе, Господе, он вели: у савест своју пљујем, Ал колики ужас и колики страх! Ти знаш, једини знаш, да лице твоје штујем.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Већ следеће недеље забуне није било: крилца су се претворила у крила. Бео мрав! Крилат мрав! Какав ужас! Савет стараца донесе одлуку да се Белко искључи из племена. Нека се настани негде у близини, али нека живи сам.
У једном тренутку је вода стену нападала, у другом стена водене војнике назад бацала. Какав је то ужас био! Од немоћног гнева кључала је вода, у комађе се претварала стена ношена бујицом у долину. — Остви ме у планини!
Коначно, неко предложи да сруше звоник. Тако ће и звоно морати да заћути. Али, на ужас села — звоно ни након рушења звоника није умукло. Чак му је глас био још продорнији, још јачи.