Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И ГОРДАНЕ ВУКОВИЋ 158 МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ 159 ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 160 КАО ИЗ КЊИГЕ ПОСТАЊА 162 ПОСЛЕ УЖАСА 163 РУЧАК У КУЈНИ ЗА СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДОБРУ У ТУРИЦИ 165 ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ 167 НА
Измилела из Божије руке, змија на путу се увија и грчи, као да покушава да се претвори у слово! ПОСЛЕ УЖАСА Шта се то - од века дубље и моћније сад, кад је све занемело, гласи овим треном кога испуњава сунцем упаљен
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И сети се како му је мало час, у сред оног урнебеса и ужаса наједном дошло да бега ма где а без обзира на све могуће последице.
У сред онога ужаса Христићу све беше јасно: црква је била мета. И кад нова четири разорна зрна, са заглушујућом ломљавом прскоше у
Онда ту она и сиђе, а тог тренутка онај купе чудно оживе, јер се све у оном тешком положају измени. Сав онај израз ужаса наједанпут ишчезе, и на самом лицу оне несрећне мајке исеченог официра, видљиво заигра један осмејак задовољства.
Онда вода избаци и човека, који пун ужаса, загушен неким ружним криком, замлатара неколико пута рукама па се поново изгуби.
Африка
Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима. И, ако се све сврши то вече само грозницом, главобољом и повраћањем он сматра да је одвише мало
И колико распусне, прашумски запањено и фатумски распусне, у својим покретима. Оне насрћу пијане од ужаса и радости, на наге урођенике који су у кругу око њих, на моје слуге, и са презањем додирују се само мојих давно
Он је ишао као одевен мајмун или кловн, и његов понос што је елегантан није могао да пробије кроз израз ужаса и несреће који се читао у нетовим очима. Н. је много полагао да се не изгуби ниједан од та три дела деранове одеће.
Само отворим очи, видим да ми некаква дугачка глава додирује образ и уво. Осећам чак и топао дах, што је тренутак ужаса. У ствари, само се угао од покривача надвио на моје лице. Животиња је била замишљена али ужас стваран.
Црњански, Милош - Сеобе 2
је дакле угледао тога дана, крај Махале, дугу, плаву, поворку насељеника, која се приближује, и Трифун набрекну од ужаса и беснила.
А крај свега тога владала је, и даље, та чудна тишина. Исакович је био занемео од ужаса. Штенгл се, немецки, извињавао, да није тако било, с почетка. Имали су редован излаз, у варош, до сунчева заласка.
Теодосије - ЖИТИЈА
И устрашивши се, а уједно задививши се, тражио је од ужаса помоћ, вичући: — Господе, смилуј се! А благородни који су с њим дошли, чувши ово, а видевши са великом радошћу оно
Црњански, Милош - Сеобе 1
Подбулих очију од плача, сва оронула од ужаса, у трећем месецу бременитости, она се није дала одвојити од њега. Лепотица на гласу, пролепшала се још више, у првој
Поскочивши скоро по постељи, од ужаса покри длановима лице, видевши кроз своје прсте и кроз мрак, у сећању, све оно што беше са њом чинио, све гадости,
Пренеражена, схвати да је на самрти. Тада хтеде да скочи од ужаса и да врисне, трзајући се у постељи и тресући главом по јастуцима, док је бабе не прихватише.
плодна и питома, тако да се баруштине сасвим исушише, терала их је те јесени опет у сеобе и бежање, до урлика од ужаса и очајања, својим испрекиданим кишама и поплавама, које им подавише стоку, покварише бунаре, разнеше забране и оборе,
у мраку, одмах крај првих земуница, на велику јаму, пуну блата и плеве за зидање, и упала, до груди, у њу, вриштећи од ужаса.
Сутрадан, док је Стана, Аркадијева жена, пренета сва избезумљена од ужаса и привиђења те луде ноћи у своју кућу, Аркадије је већ ходао далеко, око обора и штала Исаковичевих, гучући и тепајући
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У том тренутку, ка њима крену шеф сале. Зажмурила је од ужаса што је откривена док јој се приближавало његово строго, непомично и достојанствено лице свештеника.
из тек ухваћене, сапете овце, којој управо подносе нож под грло, може излетети тако дрско питање, уместо дахтања и ужаса, што се он, неоспорни господар Места и људи у њему, приближио њеном столу, одабравши је као жртву.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Дрмне је јаче — ништа! Дрмне још јаче и следи се од страве и ужаса — бакута испустила своју племениту душу. Ожалошћена породица и многобројна родбина. Мртва мртвицијата!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Послужиоци, занемели од ужаса и страха, заузеше своја места... Али, непријатеља нигде... А војници се на оној обали даве и кидају мост, који Сава
А ако су наши одбили напад... Ако су пешаци кренули у противнапад... Коса нам се диже од ужаса при помисли да сада тучемо наше. — Пењимо се на ову кућу. Танасије, телефон брже!
Али сада нам се крв следи од ужаса... Хаубичка зрна заошинуше готово изнад глава и са лудачким налетом рину гвожђурија иза наших леђа, разбацујући
— Чујмо, чујмо! — виче народ. — Браћо... — Случајно бацих поглед кроз прозор и као да се скамених од ужаса. Ама лакше би ми било да сам видео аустријску патролу... Угледах команданта дивизиона и његовог белца.
Бежите! Један официр виче љутито из заклона, али ми пролетесмо као ветар, скретосмо низбрдо... Згрчисмо се од ужаса. Пред нама сукну пламен, један, два,... четири, а у ушима нешто писну од страховитога треска, као да се брдо проломи.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И да ли та граница уопште постоји? ВАСИЛИЈЕ: А да ли треба да се радујемо, као можда Филип, или да се скаменимо од ужаса, као можда ја, ако те границе нема? СОФИЈА: А шта ако та гранина може да постоји једино као избрисана?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— То је страшно! — рекох и стресем се од ужаса, и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима, јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ми сви бесмо као хладна, окамењена, непомична стена, на којој је извајан врхунац човечје плашње, страхоте, ужаса... Једва дођосмо к себи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Кад погледаш у правцу Нептуна, Учини ти се пуна, препуна Светлосних шљокица и украса, Тишине, језе и ужаса... А све те звезде у бескрају, Од престрашености ноћу блескају!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад данашњу премислим вијећу, распале ме ужаса пламови: исклати се браћа међу собом, а крвници, јаки и опаки, затријеће сјеме у одиву.
Хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу! Тријебимо губу из торине! Нек пропоје пјесна од ужаса, олтар прâви на камен крвави! СВИ ГЛАВАРИ СКОЧЕ НА НОГЕ С ВЕЛИКОМ ГРАЈОМ: Тако, већ никако! ВЛАДИКА ДАНИЛО Не...
Истина је, ово није друго до гомиле костих и мраморах на којима младеж самовољна показује торжество ужаса. О Косово, грдно судилиште, насред тебе Содом запушио! ВУК МИЋУНОВИЋ Пи, сердаре, грдна разговора!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса. И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди: — Магдо, одведи Софку код теткиних.
Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе
И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати. Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати: — Боже! Боже!
Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти. Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај
је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље. Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Зато сада и јесте покојник! ПРОСЈАК: А онај с предикаонице... ослободио сам га очајања и ужаса! МАНОЈЛО: То му очајање отворило очи, а ти? Тек што је прогледао, ти га ослепео!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тако се шта могло видјети само у старо вријеме кад су јањичари пустошили! Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар. Св.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Када бих постала небеска река! — прошапута, а Велика речна мајка задрхта од ужаса. — Тог није било, нити ће бити, кћери! Ниједна се река још није попела у небо.
Мали чистач се једва довуче до краја стазе, обриса зној са чела и, погледавши ка старици, крикну од ужаса. — Рибља Глава? Откуд би на старици била рибља глава? — Баш је ово глуп сан! Како би ходала старица с рибљом главом?
Час талас из корена заљуља стену, па она задрхти од ужаса, никада сасвим сигурна јесу ли уједи или пољупци то чиме талас не престаје да је запљускује...
Али ту где је пре неколико тренутака била кућа са воћњаком, њихало се узрело житно поље. Од ужаса принц занеме, а изасланик се наглас насмеја. »О каквом дому принц прича?
Истога часа са дечакова длана нестаде Мерсадове кожице. Шта ће сада? Од ужаса дечак зајеца, а Троглавац грмну: — Шта цмиздриш? Момогао си ми, помоћи ћу ти!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Причај мени тужну твоју судбу! Ах, страшнога твога паденија! Ах, ужаса што смртне постиже! Тужнога смо мученија жертва рад погубног тога преступлења.
Посље земљу, ужаса катедру, позориште богомрско залах, гњездилиште човјечке несреће, са невином крвљу оскверњену, отровану горкијем
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
, али мене нико не воли — јаој нико зато што сам вештица и јашем на вратилу.“ У једном тренутку, усред оне олује ужаса, ја отворих очи. Ох грозоте! Овога часа чини ми се као да осећам сву горчину онога гађења и као да све видим понова.
какав сулуди, какав вихорски низ нејасних догађаја, какве бескрајне маглуштине, какве маске усред оне безумне олује ужаса којом сам тако подло и тако дивље срушен, оборен, крваво смрвљен у сав онај бесмислени вртоглави бездан живота пун
оборен, крваво смрвљен у сав онај бесмислени вртоглави бездан живота пун страха и пун сумње, пун рђавих снова и пун ужаса! Ох Боже! Била је недеља. Под небом, у плавом ваздуху, лебдели су бели голубови.
Господе! Боже! Боже Господе! Био је здрав, страшан, моћан, богат. Ми пуни ужаса од његовог погледа. Ћутљив, мрачан, суров, суров, суров.
Она муњевито угледа себе, своју рођену фигуру н своју до ужаса тужну, очајну главу на сивом и замагљеном окну оног истог прозора кроз који је, десет жалосних јесени, мртво гледала у
на грудима, укочена лица, спава док му се конци од слузи развлаче и откидају са ивице влажних усана, загуши је до ужаса. Да уклони ову грозну слику, госпођа Леђенски се нагло окрете назад.
о томе како се у Београду више не може опстати, јер је постао дозлабога једна гадна и бездушна пословна варош, до ужаса неосетљива за све болове, и немарна за боље и више манифестације живота.
И сад ми је мрско до ужаса кад се подсетим првих додира са онима, о чијој смо гордости и верности толико и тако наивно сањали доле у мукама, а о
Она беше видела све. У том тренутку, тај крст ове жене освести ме до ужаса. Ја се нагло подигох, па, осрамоћен као никад и као да је цео свет приметио све, појурих кући.
Морам вам признати ипак да сам се донекле одупирао, да и ја нисам сасвим ћутао. Усред онога пљуска од увреда и ужаса ево шта сам учинио. По летео сам у другу собу и зграбио сам Вуков Речник.
И док су очевици још стајали затворених очију од ужаса, онај се тупи пад зачуо. Са прозора суседнога спрата ужасан један женски врисак први је запарао ваздух, онда са свих
Илија Васић осети и сам да је у томе саопштењу, тако директном, прилично пренаглио, јер се онај полицајац, зинуо од ужаса, умало не стропошта при крају његовог излагања.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
XXВИИ На белом хлебу!... Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
видео снагу која рађа дела: Планине и воде, вароши и села Привуче загрљај огромих таласа, Проносећи цвеће славе и ужаса.
Беле ноћи, пуне греха, пакла пуне, Дане магле, пуне страха и ужаса, И часове живог бола кад се куне, Кад се плаче и без суза и без гласа — Све их видим покидане као струне.
Каква млада звезда као птица прне, Подсети на светлост коју борба уби. Које ли је доба смрти и ужаса? Два прастара орла своја јата воде. И падају главе, лепе и без гласа, По путу што води престолу слободе. 1915.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али експерименти са Х-зрацима нису били међу тим проблемима. Никад се нисам повратио од осећања ужаса на стравична привиђења која сам имао у току моје болести, априла 1896. године.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
сликовноме, ни само на емотивном плану дат, него у исти мах прожима јунакињино тело: „Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе
породици; с друге стране, венчање је тако приказано (искључиво из Софкиног доживљаја) да већ и то што јој „од страха и ужаса поче црква да се врти” - јер не може више издржати, пустиће дечју руку која непрекидно измиче - снагом синегдохичног
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
У том броду да се скупе Сви што живе од ужаса: Мирно, лепо пловили би По пучини без таласа. Али онда да се нешто Збију, згрле са свих страна Уздисаји
Краков, Станислав - КРИЛА
Два задувана војника доводе заробљеника. То је мали Грк са великим очима од ужаса. Гледа у врхове бајонета, и као да чита у њима страшне приче клања. Из других кућа воде нове заробљенике.
Пригушено дрекну згажени официр и скочи. Крило од шатора замотало му је главу. Очупа га од себе. Зацвокота од ужаса. Полудела мрачна гомила се ваља, мрви, риче.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима. И, ако се све сврши то вече само грозницом, главобољом и повраћањем он сматра да је одвише мало
И колико распусне, прашумски запањено и фатумски распусне, у својим покретима. Оне насрћу пијане од ужаса и радости, на наге урођенике који су у кругу око њих, на моје слуге, и са презањем додирују се само мојих давно
Он је ишао као одевен мајмун или кловн, и његов понос што је елегантан није могао да пробије кроз израз ужаса и несреће који се читао у нетовим очима. Н. је много полагао да се не изгуби ниједан од та три дела деранове одеће.
Само отворим очи, видим да ми некаква дугачка глава додирује образ и уво. Осећам чак и топао дах, што је тренутак ужаса. У ствари, само се угао од покривача надвио на моје лице. Животиња је била замишљена али ужас стваран.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Је ли, ти не видиш ништа у оним развученим, од предсмртног ужаса накаженим цртама? Али ја, ја, твоја душевна унутрашњост, видим и разговетно читам у оним цртама неизмеран бол за
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— добацује Лука. — Е, то си добро казао. Али тамо очекујеш смрт, осећаш је, и најстрашнији су они часови ужаса кад си свестан да ти спаса нема, и смрт ти се приближује.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ридао је и готово урликао од бола, мусави сирочићи су вриштали од ужаса врзмајући се око мртве мајке и очајног оца, но свеједно људи су налазили да је то ипак врло смешно.
јадне обамрлости, већ су пребивали васцели свој живот у измешаној збрци бола, кајања, очаја, ружне грешне насладе, ужаса и гађења.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Само негде у даљини чудновати крик се оте, И задрхта у тишини, пун ужаса и страхоте. Ја сам знао откуд усклик: то бенгалски тигар риче, Или демон оковани подземнога бога виче.
И час већ стиже! С опалих звонара страшно Грунуше звона. И крик ужаса и јад, Уз пуцањ пушака и звекет мачева оштрих Неверног краља огласи страшни рад!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У оно време, белешка у новинама била је страшна ствар. А и без новина, куд ћеш већег ужаса: син на робији. Мајстор Коста је поаветио. Ристана лежи, кажу да је удар капље. Срећко је сад сав ослонац и снага.
Лежала је у постељи око два месеца и добијала нападе ужаса. Лечио ју је млади доктор Мирко, човек кога госпа Нола није бадава много запоштовала и заволела.
Полако се отварају прозори и врата, људи провирују, прелазе праг — страшно је, као да су из ужаса ушли у ужас. Неко невидљив одједном повика: „Воде их сад из полиције у Суд.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Од заглушне хуке, рике и ломљаве није се чуо ни јаук рањеника. Живи су занемели од ужаса, прибијени уз земљу. Свакога часа захваљивали су Богу на милости што им је подарио још који секунд живота.
Чу се доле ломатање. Неко застења. Ноћ је скривала изразе ужаса на лицу. — Послужиоци напред! — викну водник Коста „Турчин“. Срећом, корито није било дубље од два метра.
Таман он пође, а ја се случајно окретох у правцу батерије... Згранем се... Коса ми се диже од ужаса. Очима не могу да верујем...
Окренуо сам се у правцу друма који је био позади нас. Следио сам се од ужаса... Прва батерија, која је у последњем тренутку сишла са положаја, јури друмом у највећем трку, а за њом, полегли на
Потрчали смо на супротну страну. За мном је јурила једна запрега, вукући топ. Али од ужаса, чини ми се, издиже се шлем на мојој глави.
Овај обема рукама држи бајонет, а на лицу му се још види израз ужаса. На овога Бугарина налетео је други војник и пробио му грудни кош, да се врх ножа појавио на супротној страни.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
– обећавало веће Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду: Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене, Но само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.
спокојством да те угости, Да спречи онај крик опори ужаса Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности). И из задаха постељног зноја и никотина, Испе се као рођај
Тек шкрипање ме врата до пола сна ишчупа; Не могох доћи себи, премда обамрех од ужаса; И најмањи шушањ одјекиваше у мени као лупа, И не знам чега још страшнијег презах у болу тог часа, Чинило ми се да
ни једна зграбљена страст не прими се кореном среће, Нит удовољство да дође с њом, но мешање је с тугом веће, И од ужаса ево самог да у смрти је глупост краја.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пред запањеним погледом жене сада је било само празно небо и заталасано црвено поље мака. Од разочарења, од ужаса жена крикну и пробуди се. Низ образ јој је клизила суза.
Када је угледа — учини му се да у лице смрти гледа, подскочи од ужаса, крила се сама од себе раширише, а струја ваздуха повуче га увис.
Сравниће те са земљом, а да не примете ни да си постојао! Из таквих снова Цар је излазио сав слеђен од ужаса. Узалуд је тврдила Царица да су снови бесмислица и бапска прича. Узалуд су му поданици упућивали узвике пуне дивљења!
Али, небески брат не сиђе, нити га к себи позва. А онда се, једне ноћи, ускомеша море. Задрхта Корална Грана од ужаса. Насмеја се Белутак: шта му може ветар, шта таласи? У сан о планини Белутак уђе, кад зачу запомагање Коралне Гране.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
горјеле, жижиле, свјетлуцале, палуцале и кријесиле се тако језиво да се и папрат на крову псеће кућице дизала увис од ужаса, али Жуја је све то постојано издржала.