Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Може и то гди бити, но овде баш није тај догађај, ибо лисици одрезати реп толико чини колико човеку нос; једно и друго ужасно боли. А натура је у тому премудри учитељ.
По виду подобан је гуштеру, али је ужасно велик. Неки су тридесет ногу дугачки. У Египту, у реци Нилу, има их премного и прождиру људе и другу животињу.
и добродјетељи претпочитава, у глупом сујеверију, у лудом тврдоглавству и самовољном незнању лежи и остаје, он се ужасно вара, и у прародитељном греху, тојест у незнању, својевољно остаје.
Јеси л' чуо?” Ово се сваком мора видити смешно, но тако је самољубије: ослепљава нас ужасно и чини нас да себе похваљујемо онде гди би дужни били окајавати се и на саме себе срдити се.
Заисто, страшно и ужасно мора бити состојаније, у овом пункту, навластито владјетеља и велике господе који своје природно својељубије, као и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јест, он је хтео, али коњић не могаше. Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху... Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. — Зар ме и ти изневери, зеленко?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кога следим вечно, несвесно и страсно? И у мени самом колико је мене? Колико?... Све ћути. Ах! то је ужасно. ЉУБАВ Је ли ово љубав, или болна једна Потреба да љубим? Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па ето, ове ране. Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени. Дође ми ужасно гадан. — Не бих — рекох му и почех да дршћем. — Не бисте? А зашто?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања, иако би касапин не знам шта дао да га може укебати. Г.
плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало, и ова не могаше до речи доћи. — А, а, то се не може издржати!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
То је за Марка сувише, за јурата срамота; снажним рукама шчепа слабијег берберина, те га баци у кацу. Берберин ужасно груне на дно каце, а каца одјекну. Марко се задовољан шеће даље па до пенџера Мициних, и све јој исприча.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
пророкује о грозној појави, тако се и овде живо нешто коментарисало, предвиђало, препирало и нагађало о даљем развоју ужасно непријатне ствари, и ако се баш ништа није знало о бесу и смеровима оних слепих и невидљивих сила, од којих је онај
Па затим у једном махнитом страху: како је ужасно жртвовати онаку младост и како њено кукавно и уцвељено тело трпи, гори и копни без миловања; да ће сигурно умрети од
смртно хладној тишини торња, пирила је језива хладноћа тешких и ледених звона, пуних оног својственог ћутања у неком ужасно мирном и мртвачком ставу савршене непомичности клатнâ.
Гнусни су јој ужасно ти нељуди, јер сваки дан стрељају оне несретне војнике што долазе овамо да виде кућу и фамилију па да се врате, и
Ни у друштву не пази шта говори, изражава се просто, те она мора да црвени пред светом. Ужасно. А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене.
) Прича она и гледа кроз прозор, а Јуршићу се све чини да њега гледа, и ужасно му непријатно. — Јао, јао, шта би, као да на једном у земљу пропаде, као да одлети; тако је нестаде.
А воз очајно споро одмиче, и све оно у купеу зноји се и стоји онако у оној запари и оном положају ужасно истом, па га онај поглед искрпљене девојке кроз прозор и преко њега просто пали као пламен.
криво што мали једном већ не умире, И Јуришић све више осећа немир, па би и борбу, и најстрашнију, претпоставио овој ужасно истој атмосфери; све док се пред једном малом станицом она девојка не поче спремати да изађе.
А ви како, господине Јуришићу? — Па тако, гађају нас и гађамо; убијају нас и убијамо. Увек исто, ужасно исто. — Ви мислите: гађају само вас; гађају и нас у Београду.
— Ја то знам. — А ја знам... — Шта знате ви? И док је у њему ужасно расла сумња, она се насмеја кокетно и загонетно, баш као да је нешто знала, па се устезала да открије.
Док си тамо био и кад год сам помислила да те могу изгубити, ја сам увек пред собом гледала страшан бездан, црн, ужасно мрачан понор у који би пала, из кога никад више не би изашла.
Гадно је то све и ужасно одвратно кад се само сетим да је он онда, преда мном, кад се пијан кући враћао, заглêдао у ормане, испод кревéта, иза
Црњански, Милош - Сеобе 2
последњег даха, међутим, кад би се опет освестила, она му је неким, једва чујним, гласом шапутала да је све било тако ужасно кратко, тако мало, тако брзо пролазно. Да су се тек узели, да су тек годину дана заједно проживели.
Теодосије - ЖИТИЈА
према обајнику зачепи уши своје да не чује глас речи светога, и све што му је преподобни слатко и дивно, страшно и ужасно као пророчким богоречитим устима изговорио, и низашто не држећи, ништа га није послушао.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Мијау-врњау, ужасно волим рибице, али се још ужасније бојим воде! Пробао сам свакако да коју рибу намамим да изађе на копно, али ми то
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Ако видите аждају да седи у трави са прстом на слепом оку, знајте да су у њеној глави ове мисли у току: БАШ МЕ УЖАСНО Г БАШ МЕ УЖАСНО ГР БАШ МЕ УЖАСНО ГРИЗЕ, ЗАШТО МЕ ЛУДИ М ЗАШТО МЕ ЉУДИ МР ЗАШТО МЕ ЉУДИ МРЗЕ?
да седи у трави са прстом на слепом оку, знајте да су у њеној глави ове мисли у току: БАШ МЕ УЖАСНО Г БАШ МЕ УЖАСНО ГР БАШ МЕ УЖАСНО ГРИЗЕ, ЗАШТО МЕ ЛУДИ М ЗАШТО МЕ ЉУДИ МР ЗАШТО МЕ ЉУДИ МРЗЕ?
са прстом на слепом оку, знајте да су у њеној глави ове мисли у току: БАШ МЕ УЖАСНО Г БАШ МЕ УЖАСНО ГР БАШ МЕ УЖАСНО ГРИЗЕ, ЗАШТО МЕ ЛУДИ М ЗАШТО МЕ ЉУДИ МР ЗАШТО МЕ ЉУДИ МРЗЕ?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Бојим се, потврдиће се моје слутње, а то би било ужасно. То би било поразно. Бојим се, бојим се истине; није ли зар боље побећи од истине?
РИНА (цикне престрашено): Кога? АНТА: Њега! РИНА (очајно): Кога, забога? АНТА: Вашега првог мужа. РИНА: Ово је ужасно, ово је мучење на које ме стављате! Зашто, зашто сте дошли да ме мучите; ко вас је послао?
А видео сам га, нисам га превидео. Ристић трговац стајао баш пред својом радњом и ужасно се изненадио кад га је видео. Човек је просто пребледео.
РИНА: Ало! Ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? (Нервозно оставља слушалицу.) То је ужасно! То је немогуће!
РИНА: Нећеш веровати кад ти кажем... И ја још не верујем, нећу да верујем, не могу да верујем. То би било ужасно! МИЛЕ: Али шта је, забога? Ти си тако узбуђена.
СПАСОЈЕ: Ни мени није лако, али шта ћеш... ВУКИЦА: И да знаш шта она све распитује, та то је ужасно. СПАСОЈЕ: Ја, душо, очекујем посету брата господин-министровог.
РИНА: То би било ужасно; то би била најсвирепија казна! НОВАКОВИЋ: Адвокат вели да би једини излаз био кад би први муж повео бракоразводну
Да, греду, али ако ми греду извучемо, срушиће нам се цела „Илирија” на главу. СПАСОЈЕ: Ужасно! ЂУРИЋ: Још ако је... имате ли ви случајно телефон? СПАСОЈЕ: Ето вам га при руци.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Новац за биоскоп нико и није тражио од њега. То сигурно не би ни добио. Због тога смо сви имали потребу за ужасно много свезака и уџбеника којој је он доскакао довлачећи у кућу читав отпад поцепаних и одбачених књига целог једног
Одједном сам ужасно желео да је видим. Девет и петнаест! Још је, можда, у месарници. Појурих као суманут према месари код Тошиног бунара
Затим је видео како се неки људи с огромним главама нагињу над њега. Помислио је да су ужасно ружни. Рекли су му да је то само по његовим мерилима. Онда је помислио како они могу да знају шта он мисли.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца
Њено срце вене. Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце. Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће
Њега избере госпођа Матилда. Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном. Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно. Шамика га само гледа па глади бркове.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одлазио је у рат, у нешто потпуно несхватљиво и ужасно за мозак госпоже Дафине, коју је, при самој помисли на онај његов страшни ожиљак од сабље, препадала мука.
Отворивши широм очи, она тек сад виде да се није за времена спасла из мрака, који је беше опколио, а којег се тако ужасно плашила.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Приходи му се стога ужасно умањише, и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе. И он се опет некако ућушка у државну
— пита га Јова. — О, ја, да играмо. Али нема крадиш жандарм? — условљава Кристијан — јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре. — А, боже сачувај! — вели Јова.
Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора, с којим се Јова ужасно мрзео. »Е, просто ми се не мили живот због њега«, — тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.
»Е, просто ми се не мили живот због њега«, — тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом. Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.
писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих »трумбетен-хозен«.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Моје име носи ова нагрда! ШАЉИВАЦ: Због које сте се толико жестили, и мене чаушом називали. ДОКТОР: Ужасно, ужасно! МАНОЈЛО: Па знате ли, господине, како је човек човеком само через разумну душу и како је душевна рана у
Моје име носи ова нагрда! ШАЉИВАЦ: Због које сте се толико жестили, и мене чаушом називали. ДОКТОР: Ужасно, ужасно! МАНОЈЛО: Па знате ли, господине, како је човек човеком само через разумну душу и како је душевна рана у неизмериме
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Е, па тај Зоки, један ужасно расејан тип, прочита у новинама да лопови лети обијају станчуге и мажњавају све што стигну, у огромним количинама.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ију!... САРКА: Шта ти је, море? ГИНА (ужасно узбуђена): Ју, тако сам се препала! САРКА: Шта имаш да се препаднеш, нисам ја покојников дух. А одакле ти, бога ти?
Трај, ла, ла! СИМКА (крсти се): Бог те видео, Сарка, певаш у овој кући! САРКА (ужасно збуњена): О, господе боже! (Обазире се лево и десно и најзад у очајању баци пакет на фотељу, па клонуло и малаксало
ПРОКА: Рецимо. Али замисли мени 3.000, три хиљаде! Па то је ужасно! ГИНА: То таман колико свећу да му упалимо. МИЋА: А шта ја тек да кажем? Две хиљаде динара.
СВЕ ЖЕНЕ: Па за кога? АГАТОН: За адвоката, за оног њеног адвоката! СВИ: Шта???!!!... МИЋА: Па то је ужасно! АГАТОН: За њега, јесте, и ето сад можете разумети откуд ја овде, и ја вам у име њено и у име адвокатово кажем:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Уза зид земље седео је наслоњен темпирач, мртвачког лица, очи му ужасно разрогачене, уста отворена, као да вапије, али шишти, и грчевито савијеним рукама придржава своја рођена црева.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
обузела је дрхтавица. Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она... Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Страшан је то посао. Бродови се љуљају, чекрци шкрипе, а муљ, ужасно блато са дна морског, пуно мртвих, ситних риба, разлива се по палуби, тако да се људи лепе.
Ох, на крају је све навика, а дно је сваке навике једно ужасно лудило. Мања позоришта „дес Артс“, чудна су и смешна. Много је воде протекло Сеном и Парижани су много штошта видели,
Целу ноћ, док смо јурили кроз Бретању, пљуштала је киша. Блато, неко ужасно, црно блато измазало је све куће, улице, и све пристаниште; само су по крововима, над градом, стресали се осунчани,
Небо нас оловно покрива, као грдно, нечујно звоно, што, ипак, као да ужасно звони. Вратио сам се, кад се смркло. Јурили смо у залив и гледали како, дугим конопима, извлаче лађе, кроз воде,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно! Грозно!
Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих
Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!
одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак.
! Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране. Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. — Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.
Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако.
И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.
Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!
Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био.
А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком. А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да
— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. — Ама, председниче... — Молим!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Море стење под силом небесном, колебљу се у мору небеса; волна волну ужасно попире, о бријег се ломе обадвије. Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Кад допаде мукло Све црно друштво, ужасно и дивље, До ње, до гроба, — страх ледени проби Душу и срце, зле слутећи коби, А суро небо затрепери живље.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ријечима талијанским али осакаћеним и изговараним ужасно): „Вуците се већ, конте и ви остали! Та дошли би већ с онога свијета, сакрррамент!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Непоњатно и ужасно је и помислити, докле ће онакови прекрасни, хитри и храбри народи и у онаки мести само за незнање и слепоту ума у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе јекну и поче да тоне. Ништа више није чуо, само му је од падања звиждало у ушима. Није га било страх. Ужасно га је болело у стомаку. Па онда све постаде — ништа. Пробуди га дрмање за ногу.
Хода, пуши и сам себи говори. Нећу одавде. Све што почиње од апсанских зидова осећа као своју смрт, ужасно срамотну смрт, гору него да су га убили затекавши га у крађи. Сам. Окреће се, звера. Прозорче је исцурило око.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Царица гневно набра обрве. — То је ужасно! Још горе: то је недопустиво! На царској одећи лик некакве бедне везиље! — Царица затопта ногом, упореди лик девојке
Птице су поново могле да му се диве, али јаје се више није радовало. Ту горе, на самом врху планине, осећало се ужасно одбачено и усамљено. А шта ако би и оно кренуло за лепотицом, макар котрљајући се?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Страшна судба првијех небесах, о којој је помислит ужасно, она даде смјелом грабитељу случај згодан те простор завлада, и присвоји име свемогуће својом вољом, својим
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Праћен том групом, упути се Грилус са осталом господом на рибљу пијацу. Али га овде чекаше ужасно разочарење: пијаца беше празна, без робе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
О СРБИМА 309 САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ УТУЉЕНА КАНДИЛА У ГОСТИМА Човек прича после рата 1 Господо, ужасно сам био нервозан.
И не заборавите кутију са жутим ималином као прошли пут, тако вам Бога.. Па онда грунем у таштину собу и ужасно је препаднем.
Нема организације, нема средине у коју човек може да уђе без резерве. А после: ја сам се разочарао, ужасно разочарао; немам више вере.
Зар је морало да дође до тога да се човечанство унесрећи па да се постигне, ужасно, само тај резултат: да рат није вођен сасвим узалуд!?“ Истина је, тако сам, углавном, рекао.
Па болница је ово, господо! Овде мора бити мир, савршен мир мора бити, разумете ли! ... Ах, псссст, пссст, господо, ужасно, за име Божије... шшшт, забога. И најзад, на једвите јаде, павиљон попушта, утишава се наједанпут жагор. — Је ли, а?
— Кад сам мислио да је дошао моменат састанка, устанем опрезно, предвостручим се, као завио ме ужасно стомак, огрнем шињел, па кад сам био близу врата, бацим врло обазриво поглед на команданта.
је заборавити док траје овај варљиви живот) сељанка се саже, и док сам ја, предосећајући да ће ми се догодити нешто ужасно, жмурео свом снагом, на моме образу пуче један гласан као шамар, глуп, широк и пљаскав сељачки пољубац. — А-ла!
Па ипак, зар и мој егоизам није исто онако бескрајно дубок, необуздан, ужасно одвратан? Колико јуче сазнао сам о својој несрећи, која је скоро сасвим уништила разлог моје радости и наде за
И онако исто као оне ноћи, уочи дана кад је ужасно рањен у кичму, бегао је од невидљиве неке опасности, од које се нигде није могао склонити, хтео да виче из свег гласа
Из свих шупљика онога веза извиривало је хиљаде челичних иглица што су живо, сложно И муњевито одскакале својим ужасно заоштреним шиљцима да ме боду, да ме смртно убадају усред самога срца.
Не знам ни како је тада изгледало моје јадно лице, али оно, што сам видео на другом крају витла, било је ужасно. Тај смртни ужас на лицу мога старијег брата и данас ми је пред очима. Онда је витло зашкрипело.
Ох, ја сам тада, тога часа, тога страшног часа, преживео сав свој живот. Наједанпут, витло је понова зашкрипело. Ужасно је обртање попустило, малаксало, док сасвим престаде, па се ја, са главом пуном олова и страховитим вриском, сруших на
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Јој... Јој... Гаспађин дуôктор, то бôљи, страшно бôљи, ужасно бољи... Милост, милост, гаспађин дуôктор!... А публика се сладила мукама човјека, и још трбушаста човјека, уз то
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На то сам га упитао: - А на шта друго да мислим? Ужасно ми је кад помислим на оне страшне зелене флуоресцентне вакумске цеви, о Х-зрацима, флуоресцентним засторима, скелетима
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Не мислим, али је врло могуће. Компромитован је, а то може повући непријатне консеквенце. ДАРА: То би било ужасно!
ЖИВКА: Шта каже? ВАСА: И каже да си га ужасно осрамотила оним што је изашло у новинама. ЖИВКА: Па нисам ја то писала.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Отворивши широм очи, она тек сад виде да се није за времена спасла из мрака, који је беше опколио, а којег се тако ужасно плашила”; „Загушена од мрака, није могла да викне, а, премрла од страха, није могла да се макне.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Па како све ово ужасно смрди, како ужасно смрди!... И неки душевни бол ужасно те трза, душа се грози и ужасава и ти би да бежиш, да бежиш
Па како све ово ужасно смрди, како ужасно смрди!... И неки душевни бол ужасно те трза, душа се грози и ужасава и ти би да бежиш, да бежиш далеко, од ових
Па како све ово ужасно смрди, како ужасно смрди!... И неки душевни бол ужасно те трза, душа се грози и ужасава и ти би да бежиш, да бежиш далеко, од ових крвавих пољана смрти и развалина, где
Тада те обузме нека језа, и ти се грозиш и бежиш док за тобом не остане далеко смрадно и ужасно бојно поље, пуно стрва, трулежи, крви и костију.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја останем с јадом мојим У ужасно вел’ком свету Сам; Сунце с’ диже, спушта, зађе, — То се зове дан. Све се тиша, све се мири, — Свет је канда сад
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И нама се коса диже од страха, јер све мислимо, сад ће међу нас. Њено дејство на морал оних у рову мора бити ужасно. После једне такве експлозије, четворица Бугара искочише из рова и нагоше бежати.
Нешто ме занија, поведох се држећи се за жицу, онда опустих руке и падох на нечије тело. Али ја као да још не схватам ужасно стање. Као хтео бих да идем, и то напред. Али ме нека сила прикива за земљу и као да ми вуче ноге наниже.
Он се сада испе на ров и остаде усправан. — Поклаше их ка прасце! Иако сам тај догађај представља нешто страшно и ужасно, осетио сам се на један мах примирен. Пролаз је сада слободан.
ова два збивања, од којих је једно телесна потреба, а оно друго, осећање према Арлети, као неопходност душевна. Ужасно би било заиста да је све усредсређено на једној личности. Али, де!... Шта сам могао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Непознати песник ПЈЕСН НА МОРОВУЈУ БОЛЕЗН У 1796-м ЉЕТУ БИВШУЈУ О, ужасно времја и несносни дневи: Церкви затворени, народ возмушчени жалосно вопијет.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ ти си, душо, божји анђео; Па док си сишла доле на земљу, У лету ти је планула крв, Па сада сањаш — сањаш ужасно! ЈЕЛИСАВЕТА: Е, сан је, сан!
не сећаш — Кад оно страшна сила удари На кршну земљу Иван-бегову, Да је обори, да је разори — И силан паша рикну ужасно Храпавим грлом шесет тисућа, Да мачем своје зверске јарости Колевку тврду српске слободе Са блатом ропства браће
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Без крика, без циља летеле су вране. Црне, истоветне, страшну причу зборе, Како је ужасно с другим једнак бити. Тишина: пролазност И вечност се боре. Све крај мене пада у њихове нити.
Тишина: пролазност И вечност се боре. Све крај мене пада у њихове нити. Ала је ужасно с другим једнак бити! Крик један, пун страсти, зачу се у ноћи. То вран један крикну. Јато за њим грну.
Ћипико, Иво - Пауци
— Што ме гледаш? Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити. А ужасно се на одијело троши, немаш појма! Срећа, де ће ме, зафаљујућ' пресвијетломе, ова комисија окрпити. Ма пожуримо!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
из дана у дан, па мало здравља, младалачког смеха и живота није ту наодмет, да Бог не помисли како је створио један ужасно несрећан свет од кога само вапај допире.
Неки су тврдили како ће, после свих милошта које му буде пружила, тај големи трапавко постати ужасно љубоморан, све из страха да не изгуби такво благо. Љубомора ће га учинити сумњичавим и опаким.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем. Аја, то не иде... Познато је ово, Треба штогод страшно, ужасно и ново.
Кмету ћу ја тебе, зверко.“ Зборећи ужасно тако, Он стеже Амора малог, мада је последњи плахô И отимао се дуго. Кића је преплашен ћутô, Но туга Звездану узе и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Под пазухом држао сам још увек свој кожни портфеј, он је био, додуше, већ ужасно отрцан, али је одебљао. У њему је лежао, потпуно довршен, манускрипт мога дела.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прошло је око три минута до звиждука: ужасно много времена. Госпа Нола је за то време рекла сама себи шта је тамо у соби чека. Не дозивајући никога, ушла је.
Паланка се разочарала, мотив је био просто човечан: Јулица се показала жена са ситним али ужасно упорним каприсима, и с мало увиђавности за оправдани ред у кући који је њен муж хтео завести.
Жилавије расе од јеврејске нема!... Ја већ пуну годину дана марљиво учим њихову историју, и ужасно ме занима! — Кад ти све то читаш и учиш, Бранко, ако Бога знаш! — То је врло просто.
Сви се људи боје ноћи. Живот, то је као човек који негде подалеко треба да стигне, и ужасно жури. Гута друмове; прескаче потоке; падне у ледену воду, али исплива, окашљави само, али с кашљем заједно даље жури;
А оно о разликама између Јевреја и других народа, и кад је позитивно, ужасно усамљује Јевреје. — Да, усамљује. Читава једна тема, и теза би могла бити разрада чињенице: Јевреје издваја, с једне
Кад дечко почиње, или мисли да почиње прелазити у одраслост, он се ужасно збуњује у манирима. Учитељ је то, наравно, знао, и он је свога јуначића добро разумео, и љубазно га испратио рекавши
магистрату туче дванаест; те ноћи цела паланка броји ударце; и не само у једној породици људи налазе да је „дванаест” ужасно дугачак одброј, и мисле да би то требало некако реформисати.
је много и страшно” — рекао би неко поштено и искрено, и јурнуо улицом даље, као да бежи од тога што је тако много и ужасно.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Доцније сам сазнао да је мој отац био један од напреднијих људи, те ужасно мрзео онај остатак варварског обичаја — давање мираза уз девојку.
— поче он сасвим мирно и хладно разговор. Ја се ужасно збуних и поцрвенеше ми уши као архимандритски појас. — Ја... овај — почех да муцам — да... госпођа је врло љубазна...
Дух човечји после смрти ужасно беспосличи и једина му је забава да посећује своје драге на сну и да се јавља женама на спиритистичким седницама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На сваком другом месту гледали бисмо равнодушно. Али се чинило ужасно погинути сада. Луди страх обузе људе. Заклона нигде нема.
Сви ми који смо преживљавали такве моменте, знали смо како тамо мора сада бити ужасно, и уживали смо у самртним мукама непријатеља. Такав је рат. Људи су постали бездушни.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сва ноћ, нека ноћ ужасно смешна: Тениса се играју велике војске на размаку од 100 км. Магдалена умаче своју босу ногу у облаке наше
Просјак проси: дај ми пару, Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице! Веруј драги, ужасно је - манометар - срце моје Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.
Е добро, а те очи са слике твоје на самрти, ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити! никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.
И то тако, да кад се повратим себи од тог чудног стања, догађај је већ прошао; и зато што ми нешто, ужасно громким гласом и радосно, каже да је прошао, ја сам и дошао себи.
Како је за мене много занимљивији човек, који рецимо нема хитрог разума, што се у данашњем друштву ужасно презире, но човек који нема расуђивања сексуалног или желудачног итд.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.
И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво! Уједе се за усну јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је
И она му дође ужасно немилосрдна и гадна. И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.
Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај подстрекивао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако
Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*. Овде ни три недеље није остала. Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.
мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала. Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.