Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
баци па понесавши и једно уже оде са слугама иза града на језеро, и онде дигне један камен па рече слугама, да га на ужету спусте доле, па кад задрма уже, да га вуку горе.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Највише, најопасније да се она љуља, издиже. И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе,
Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост. Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. А тада је била баш и јесен.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Наравно, Прохор, ко би други. Видим га сасвим јасно у тамнозеленој магли, виси о свом чудном ужету исплетеном од трака мантије. То уже. То невероватно уже које ме је толико пута бацало у тескобно неспокојство.
То ми је тек сада синуло у главу. Сад знам да је и преплетај струка био изведен без и најмање погрешке. Ништа на том ужету није било урађено површно и ошљарски, иако је била ноћ. На својој смрти Прохор је дакле радио темељно.