Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Он почиње да је фарба, ту ограду, мислим, и фолира како му шљакање причињава феномеланал провод. Толико се уживи у то фолирање да му остали дечаци из улице поклањају своје најдрагоценије стварчице, као што су, на пример, цркнуте
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу. Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.