Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Пртеном врећом огрнут Неготин, Београд са шлемом на рањеној глави, Ужице с рана разгонећи вране, Обреновац на носилима.
ОПЕТ ВОЈНА Пала Пољска, скоро ће и Москва. Нема соли, брашна, гаса, воска. У Ужице натиснула војска. Људска лица дошла као згуре. Вију барјак ветруштине суре, барјак изнад крајскомандантуре.
Као да су кроз Ужице прошли неки мишеви што не једу само, ко други мишеви, сланину и сир, него мишеви који једу восак, амове, седла,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
су кнезове и кметове, узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они, сами војници, у Ваљеву остали.
’ Ја му на то одговорим сасвим весело, да смо и’ отерали чак у Соко и Ужице, а неке чак преко Дрине. — ,Гут!’ одговори цар смешећи се, ,а колико је до Ужице, Сокола и до Дрине од ваши’ места?
— ,Гут!’ одговори цар смешећи се, ,а колико је до Ужице, Сокола и до Дрине од ваши’ места?’ — Кажем му ја, да од наше нахије до Сокола има 4 сата, до Ужица 7, а до Дрине 8
сам казати, да су Турци Ваљевци, одма како су кнезови посечени, своје жене и децу одселили у градове, у Соко и Ужице.
” — Ми: „Јест твердиња Смедерево, хиљада пет стотина; Шабац две тисјашчи; Сокол хиљада пет стотина; Ужице 4500 — толко думајемо”. — Он: „Јест там болших пушек?” — Ми: „Јест довољно”. — ,,А Сербов колко?
И одма је послао овога Омер-агу у Ужице за муселима, и да купи од Босне војске, да буде готов, док и он у Београд пође.
и џебаном пођем, најпре јавивши Јакову и Милану, да ћу ја преко Маљена у Пожегу, јербо за топове нема друга пута на Ужице, но да се они старају, да не би̓ ја изненада на Турке нагазио.
Но ево сад нешто новије! Нећу ја тога хата, него хоћу онога хата кога је Осман-ага Фочић дојашио у Ужице, тј. белога крхата, јербо је његов брат Фочић, када је мога оца посекао, мога коња одвео.
Поставио Алексу Поповића из Субјела за ужичке нахије војводу. Огласимо да сваки Србин слободно долази у Ужице — а чаршије нема, јербо је све изгорело — и ко има шта продавати.
године; датум не памтим. Сад у два месеца, ми освојивши и попаливши Карановце, разбивши Ужичане многобројне и Ужице попаливши, разбивши силну војску Афиз-пашину, трима славним победама опојени, сваки Србин и Српкиња песму пева гордо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
XИВ, Београд 1909, с. 97. ⁵ Тешић, М., „Обичаји из околине Пожеге (рођење, детињство)“, УЗ, 6, Титово Ужице 1977, с. 274. ⁶ Филиповић, М. С., „Мађијско разбијање судова“, у: Трачки коњаник, Просвета, Београд 1986, с. 252; уп.
Тешић, М., „Обичаји из околине Пожеге (рођење, детињство)“, УЗ, 6, Титово Ужице 1977. Тешић, М., „Гашење угљевља“, Развитак, 6, Бања Лука 1938. Тешић, М.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Свршио је гимназију и историјско-филолошки одсек Велике школе у Београду. 1884. отишао је за предавача гимназије у Ужице. 1885. учествовао је у српско-бугарском рату. 1889. премештен је са службом у Ниш. 1893—1894.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Узалуд тржем прозукле жице у вражјем колу около пања. Огласе струне трзај ужице: много је збиље, грозе, хроптања. Засветли небо и прхну птице кроз јасну сузу у бела сјања.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Брале Нико, кад ме нико неће. Кога хоћу, а он мене неће, Кога нећу, а он мене хоће.“ 135. Асан-ага низ Ужице сађе, Гледале га ужичке девојке, Гледале га, па су говориле: “Мили Боже, да чудна јунака!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРУГА ГРАЂАНКА: Баш сте ми нашли време за позориште! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Није вас стид! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Ужице се црни од црних застава! ДАРА: Сваки дан хапшења, рације, стрељања, а ви се овде играте позоришта!
Али на терену крајскомандантуре Ужице, на коме сам ја надлежан, сваки илегалан наступ биће третиран по окупацијским законима!
Ставите бели шешир, обуците беле рукавице, раширите бели сунцобран! СИМКА: Ви бисте хтели да ме Ужице каменује? СОФИЈА: Могао би неко казати да се шалим, али ово је за мене било заиста пријатно, као најлепша гозба!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Једни стигоше у Бихаћ, други у Ужице А неки залуташе у Лајпциг и у Лужице. Од Рима до Гетеборга, од Москве до Магреба Свуд су по један, по двојица, и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
као Кусадак дуванџијама; као Водице продајама; као Глибовац пустим кућама; као Чачак дулецима; као Пожега дињама; као Ужице шљивама; као Вучитрн делијама; као Софија спахијама; као Стари Влах кметовима (две куће, па из треће кмет).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Бранко Стефановић; — у Требињу: Вук Врчевић, ц. к. козуларни агент. — у Турији: Вељко Поповић, учитељ; — у Ужице: Ђорђије Р. Пантелић, предсједник окруж. суда; — у Шибенику: Теофан Поповић, свештеник и учитељ. у Бечу 16.