Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Никола, а на страни једна дуга пушка и један ножић. Ножић беше зарђао, па му скоро и не личаше да стоји уза ону сјајну пушку на којој се све сијало.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нашем архимандриту хоповском, Хаџи-Захарију, болну, дође на посјештеније старац Вуја из Ирига, пак уза сваку реч: „Моли се богу, господине”, док се оном досади, пак онако болестан стане викати: „Та прођи ме се, старче
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Поређају нас везане уза зид, пуцају у нас, - прска нам лобања, прска цеваница, подлактица, коска, отежасмо од олова у телу. Дође и вече.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
разреде се: спа̓ије на Видин-капију, везирова тевабија на Стамбол-капију, мој отац с ваљевском војском на капију уза Саву (онда није било покрај Саве кућа), и у један ма̓ јурише и Видинлије истерају из вароши.
априла), а његове две лађе уза Саву Немачком до Брчкога, а једна му се лађа са пртљагом потопила. Сад кад она моја два Турчина из Шапца послата дођу
И отиђем уза Саву. У Грабовцу ноћим, пораним; дођем у Орашац, одакле из планине видим, гди Турци из Дрена терају говеда и прочу
се, и да је под Михаљевићем из све Србије било осамнаест хиљада момака, који су се сви егзерцирали и против Турака уза сав немачки рат на Турке војевали. Само шабачка нахија није фрајкора давала.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: — Их, баш сâм јечам!... А они уз њега додаду: — Погани Цинцари!...
Гледам ја — баш ватра! Гори лепо као год с огњишта. Сељаци ударише у смех. — Та то је био чпорет — повикаше неки уза смех. — Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи...
Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом. Док се чуше срећом и петли... Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну. Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.
— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују. — Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!
селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...
Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера... Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен.
Упознао се са мном лане још у Пожези, па се једнако лепи уза ме кад ме види. Дошло је већ крајње време. Пупавцу остало врло мало пара у кеси.
Дође пандур и јави то капетану Паји. »Чекај«, вели му капетан, па узме неки зборник и стане прелиставати, заинтачивши уза сваки лист: »Пожар, пожар, пожар!« Пандур у нестрпљењу жури га: »Господине, шта ћемо — гори тамо!
Ту ти се напијало у здравље попу, кмету, Страхињи и свему Зарожју. Ту су се метале пушке уза сваку здравицу. Вечера беше давно прошла. Неко је доба ноћи. Гости се веселе пред кућом.
Пројурише већ поред 3мајевца, и таман да се приме горе уза страну пошав Голоме брду, док ти учесташе пушке по Овчини и диже се вика од куће до куће: »Хај, не дај!
— затворити, уставити, спречити болест враџбином загојаћен — запрљан запис — исписане чаробне речи које се носе уза се ради заштите од болести или зла заструг — дрвени суд за храну са заклопцем заувар — од користи захира — храна,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А то издевање имена беше тако духовито!... Ако је ко добио падимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.
Лазар се диже. њега је било стид овог света. Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка. Он виде како му сви весело трче и руку пружају...
Је ли готово? — Јесте, тајо! — одговори снаха. Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали. Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.
Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара. Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно... Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти.
Сад треба да се ти заузмеш за Лазара... И онда је Иван Миражџић твој!... А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена. Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. — А гдје је Лазо?
Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... Па притеже шару уза се и упути се лугом. Премишљао је: — Сад идем Деви... Он ће ме упутити... Он ће ме поучити...
Беше им жао једног од првих људи. Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе. А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” — Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин.
Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. — Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!
Тако и сад. Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи... Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И много пута, у јутра, без моћи, Пренем се као из оловних уза: Ја не знам шта сам сневао те ноћи, Али ми очи мутне, пуне суза.
Кад сврши ропство два начела Духа и тела, зла и добра, Пашће тад уза свих почела У задњој берби коју обрах. И постајући безобличан, На повратку свом старом путу — Теби ћу бити опет
И ослобођеној од смрти, без уза За све око себе — сад нови пут сија: Кад познамо чари покајничких суза, Тад постане љубав једна религија.
ПЕСМА ТИШИНЕ Зборим ти несталој, док жалосно плави Мртви сјај месечев на планинској рти. Ти си још уза ме; врата су љубави Увек отворена, као врата смрти.
Тако ослобођен и себе и других, Гледам како пада и последња уза... И горд сам у часу искушења дугих Што бар не зајецам кад ми пође суза.
И док је све мрачна безуветност стегла, Има једно место где је прсла уза: То је горки простор у који је легла Та наша самотна и исконска суза.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ти си моја, — рекох ја — ма шта да си. Она се припи уза ме. Ишли смо даље. Мени је било необично пријатно. То је било крајем марта.
Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе. Мисли су ме пријатно галичале. Непрестано је била она уза ме, весела као грлица. Ја почех себи давати рачуна о свему томе, — нисам се могао прибрати.
А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој. Осетих да се неко прислони уза ме. Тргох се и угледах њу. — А гле! — рекох ја весело. — Нема никога у кући, па ме страх. — А ти седи код мене.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Не могу, мајсторе, не могу — одбијао би уплашено. Колико пута би га нашли, а обично уза зид, у ћошак испред какве ћеране1. А то обично за време ручка кад сви радници изиђу да једу.
И за чудо како је био леп, наочит. Само кад иде, иде згрчено, кријући се, све уза зид и једнако трепћући и шмркћући као на плач.
узела за руке, одвела у његово собче, тамо водом освежавала, умивала, полагала у постељу увијала и остајала да стоји уза њ док се он не би потпуно смирио, престао да се унезверено тресе и муца: — Жижа! Жижа!
чим се задани ето њега где онако слеп, висок, с лулом у устима, у дугачкој колији и са такође дугачким штапом иде све уза зидове пипајући испред себе штапом и вичући: — Е, деца, деца!
Африка
Либанац, који, као и сви белци, комбинијући своје кретање кроз савану са ловом, држи непрестано пушку уза се, спреман је да пуца чим се на домак појави каква дивљач. Љут што не наиђе и на што веће, он пуца и на птице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Какве су у њега само ручурде и ножурде. Сељачина.“ Док је силазио уз Енгелсхофена, Грк је био притиснут уза зид, тако да је, својим велуром, опајао зид степеништа.
Енгелсхофенови официри се нису нимало трудили да буду љубазни према тим, бечким, концепистима и аудиторима. Уза зид било је постављено свега неколико чамових дасака, као клупа.
Енгелсхофен се свега тога гадио и, кад је сео, уза зид, на једну клупу, није имао нимало воље да помаже Гарсулију. Кад су из затвора изведени затвореници, окренуо је
Трифун, као у ветар, рече још неколико речи, жени. Затим стаде уза зид, поред слушкиња, које су се тресле од плача.
Послуга је, међутим, у трпезарији, разместила шпилтише за игру, али је Божич тражио да се гурну уза зид и да се прво играју игре, коју је он и ветеринар предложио.
Пришао је ближе једној, која је стајала уза зид, а којој се мала девојчица у сукњу скривала. Кад приђе ближе, учини му се да је та жена права лепотица.
Бацивши кесу са новцем и накитом, који је уза се носио, под јастук, Исакович отера Пфалерову собарицу, која се зачуди да је терају.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим тога су, уза сву „царску милост“, остали у крајњој беди. У току мојих путовања по балканским земљама нисам нигде видео толико
црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица, у здравље царско, у здравље софре; осим напијања уза сваку здравицу имају мали припјеви, које сви у глас пјевају“.
Са висине се види, како многобројне путање полазе из села пењући се уза стране и правећи небројене кривине да би се напослетку изгубиле у планини. Тек су 1914.
Тако су Мијаци променили занимање: готов новац се лакше сакрије но стадо и не мора се носити уза се. Мијачка ношња, нарочито женска, врло је карактеристична.
Многобројни су извори са Шаре и из планина. Осим понеких планина све је земљиште обрађено. А уза стране Шар-планине, нарочито од села Вратнице преко Тетова до Врутока у Вардареву изворишту, простире се воћарска
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пузале су уза зидове његове собе, спавале му на раменима и трљале му своје олињале хрптењаче уз колена. Прилог времена прошлог!
Чинило ми се да им чујем дисање кроз полуотворене капке прозора. Та шашава Рашида! Држао сам је припијену чврсто уза се и говорио јој нешто, а она се смејала, све док јој кликер није прорадио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се поштује као света ствар која има натприродне моћи које се преносе на њеног власника, а овај је зато увек мора имати уза себе као неку врсту апотропајског средства, односно амајлије.
Зато се кошуљица раздели на онолико делова колико има чланова породице и свако је носи уза себе (ушивањем у одећу) као амајлију.
¹⁵² Постоје у нашем народу многобројни предмети које деца стално имају уза се као амајлију која их штити од вештица. Још 1788.
Манојло Кордунаш, врше се и ове магијске радње: „У младу недјељу узме мајка дијете на крило, даде му сису, принесавши уза се краљачу.
новорођенчету отпане пупчић, завеже га мати мртвијем узлом, зашије у свој прслук, тканицу или што друго, па га носи уза се.
Милићевић каже да у сеоској породичној задрузи деца оба пола „чим мало одвркну, почну пристајати уза старије, и причувати се пословима који њих у потоњем животу чекају“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
да ради у недељи два дана пронијару, један да коси од јутра рана, један да у винограду копа; један по жези, уза летњу јару, да камење носи на друм цару; један да на жрвњу меље манастиру; један да поправља властелину слеме, један
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ни он. Нина примети мршавог проћелавог мушкарца четрдесетих година, који је погнуте главе јео сам за малим столом уза зид. Он је једини није ни погледао.
Матавуљ, Симо - УСКОК
онда му се Франц покори, даде му кћер за жену; а кад други цареви сломише Наполијона, онданак ћесар узе кћер натраг и уза њу приде Млетке и све што бјеше млетачко, па и Приморје!
Шта би му недостајало кад би довијека живио припростијем животом, међу слободнијем и поноситијем народом, уза жену каква би била Милица, а, разумије се, примивши и њихове навике и поглед на свијет.
“ Лабуд, поштапајући се, примаче се, па час једном, час другом тољагом стаде ударати по капи, уза смијање и халакање гомиле. Велика хитрост и присебност треба играчу да се у онијем покретима одржи у равнотежи!
Нека бог и за то излије свој благослов на твој дом и твоје братство! Од црквенијех врата па навише уза стубе, до краја ходника, људи се наврсташе на двије стране, да владика прође између њих.
Сутрадан врати се Крцун с Његушâ. Послије ручка њих двојица појахаше коње и отидоше путом што се пење уза стране близу брда Вртијељке и што води у Ријечку нахију.
Женске их дочекаше на врх поља још страшнијом запијевком и тако кроз мрак, уза страховиту вику, унесоше Крцуна у кућу...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
личних искустава помало опасно: лажна слика о ономе што чинимо и снујемо често нам је потребнија од истините. Уза све то, у свим важнијим покушајима упоређивања и уопштавања имао сам на уму појаву у целини, друге случајеве и туђа
Једино ми, деца, остајемо непоколебљиво уза њ и опчарано се хватамо за његове приче. Оне нам шире и продубљују свијет, пропињу га увис, у бескрај ведрина, и
на најпознатију свакидашњицу, иако се крећу довољно слободно да бисмо с пажњом пратили њихове судбине, ликови романа уза све то остају чудесно нестварни: сваки њихов поступак, свако прегнуће, све, па и имена сама, обавијено је неком
Али уза све то, магија сликова и даље је неодолива; одбациване од писане поезије, риме су почеле да се множе у говору, да се
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Цар је био верски толерантан и правдољубив, нарочито било му је потребно да у борби са Мађарима има уза се немађарске народности у Угарској, и зато је Србима учинио прилично уступака.
Милићевић, Вук - Беспуће
И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно
Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за
љубазности; његови гвоздени и чврсти покрети омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао се; уза све то што је био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, почасти и погости што боље може старију господу од себе
И он сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну. Инжињер, држећи један велики кишобран међу кољенима, хркаше и љуљаше се тамо и овамо.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— рече газда Радисав па устаде. А син разумеде добро тај покрет, и одмах се намести уза зид да склони леђа и све што је тим покретом очевим било угрожено и у опасност дошло. — Него доста је било комендије!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он је грли млађан жарко, Он је стиска уза себе: „Мила моја, сунце јарко, Благо мени поред тебе!“ Ал' му ево боно паде Уједанпут чедо красно, Боно паде, не
на све стране, Право шеће јунак ка стубама, Већ је до њих — гледну — богме Турчин, Земљи пао, пушку преко крила, Уза стубе главу наслонио, Па дријемље, ни за што не хаје. Милун крочи, бритким ножем махну, Утврди му санак занавијек.
Уто стиже у двор и дружина, Па с' одоше мудро разређиват, Ту осташе дивно на опрезу, А сам Милун уза стубе пође.
Не иде никуд, свету се не јавља, У изби седи, самац се забавља. Кадикад само, кад нојца притисне, Отвара прозор, уза зид се тисне, На руку чилу клонула му глава, На груди пала та коса убава.
Тако крчми већ дођоше, И унутра униђоше, Он у кута тамо једна Уза зида клону ледна, Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ легâ, Мисли што би са њим сада, Мисли, ал' не уназада,
Тако крчми већ дођоше, И унутра униђоше, Он у кута тамо једна Уза зида клону ледна, Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ легâ, Мисли што би са њим сада, Мисли, ал' не уназада, Јер отуда баш никака Не да њему
Миле с' сети куле и чардака, Плану срце, маче с' нога лака, Он се вину кули уза стубе — Несу часи да се лудо губе...
Још се не да најстари Милија. Бог је њега дивно сачувао, Још му ране Турчин не задао, Уза њ пристô братац Радисаве, А уз овог опет Владисаве.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А Дане се уза њ присошио, онако широк и незграпан, па само звјера, као да је затечен у туђем тору, и не умије ни да сједне, а камоли
Зађе тако дјед и у зиму, а из кревета се не диже. Најчешће нема с ким ни да разговара, па мене привлачи уза се. Док напољу пурњави мећава, а ја пишем своје задатке, старац ћути устурен на јастуке, па ти се истом изненада
Понио је уза се неку торбицу, џакче, а можда и врећу, нек се нађе при руци. Треба, брате, помоћи при евакуацији, само нека душманима
Кад смо, напокон, кренули напријед, сељачак се присоши уза ме и, кад се у разговору мало раскрави, он поче да се повјерава: — Јеси ли га чуо: имаш, вели, сто руку.
— Јесам ли те ја звао у партизане, а? Нијесам, боме, него си ти и мене навукао у овај пекмез, па чучим уза зид од раног јутра, нијесам се ни ладне воде напио. — Удри, Јовашу, божију ти куварицу!
Тршави дјечак приби се још више уза свога кума, ударајући му уз пут у ноге као ждријебе кобили. Дуго је ћутао, печалан и сплашен, па ће ти се истом
— Џабе ти је, кад мене зашкакља и некакви мрави уза ме крену, ја ћу њу спјевати, па је л гинути, јест. Откад је устанак почео, а Ђуро се „сврстао у редове“, увијек су
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме. Моја вас је мати радо имала.
— и онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уза зид. — Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш? Зар не видиш колика је и каква?
Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега. Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце седе ти сува, бледа и испијена.
Она се отима, извија, брани, али тако мало, малаксало, да му се баш тиме још више подаје и привија уза њ. — Немој. доста је, доста, слатки Стојане... — шапуће она и крије лице. Доста... видеће ко... ох! — Још, још. Дај!
Виле су се уза стабла, грање, те чиниле заклон, као колибу. Биле су то „гавранице“ и „дреновке“. Ту је била земља увек суха.
И Нушка је гледала цели дан. Покупила камење и трупове што је нашла по башти, наслонила их уза зид до вишње, и попела се на њих, те гледала оро. Био је силан свет у игри. Чак сам и ја играо.
— Хајдемо! И скину ме са зида, узе, пригрли још јаче на груди и пође, али кријући се, по сенци, уза зид. Одупро сам се о њу. А она сва врела, ознојена. И ја сам ознојен од ње.
Враћам се кући. Капија широм отворена. Двориште почишћено. Дрва под стрејом наслагана уза зид, дрвљеник бачен иза куће. Испод басамака избачено труње, крпе и остало што је било пре.
И седа насред собе прекрстив ноге. — Свири, бре! — заповеда Циганима, који су се збили уза зид. — Шта, газдо? — Домаћин шта хоће! — И показује главом на мене.
А са гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет. И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде. Али већ испред Итине касапнице мења ход.
се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело,
кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном! ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар. Задимио Селим-паша нештедимице, на прозору дим се вије чак до гредице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се а гајде под пазухо па крене овце н пође у град свирајући у гајде.
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред њега још у страху.
— Па шта ћеш јести, кад немаш уза се ништа? Мањ ако знаш гдје механу. — А, јок то! Него се ти не брини, већ ако си гладан, онда да ми чиниш друштво
Јазавац јој рече: — Кад дође ловац, ти се играј око њега, увијај му около нога и радуј се уза њ; он ће мислити да си ти однекуд питома лисица, па неће те убити. Па кад те пусти из гвожђа, а ти бјежи.
Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: — Знаш, синко шта је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ хајде да
Кад му је било већ око осамнаест година, онда га поведе уза се као ђака и пође амо у свијет да пише. Кад дође у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шумом се шуља лукави Ћосо, мудријаш тешки, нема му мјере. На вису расте чаробно просо, уза њ се дјечак на небо вере, док једна коза, погледај биједе, стабљику проса безбрижно једе.
Уз поток тама, слепа и глува, згаснуо светла последњи трачак. Низ тиху стазу, шапа за шапом, шуља се Жућа и уза њ мачак. Опрезно стигли на пешчани жал где тихо шапће лагани вал.
! Мирише, канда, врбино пруће и уза њ — крзно мачка и Жуће?! „Ту ли смо дакле! — Видран се смешка — Скована, значи, подвала нека.
„ Прексутра поштар не дȃ ми мира, стигао дечак чак из Сибира и уза њ писмо, у срце дира: „Најбољег ђака са реке Лене, шаљемо теби, нема му цене. Ах, наше туге несакривене!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА (прилази јој). Како да идем, забога, а тебе да оставим тако уза зид? (Хоће да је обухвати руком.) 'Оди, наслони се на мене! ГИНА (очајно): Не, не, ако бога знаш!
СВИ: Још сутра! АГАТОН: Него шта! ПРОКА: Па је л' пристао? АГАТОН: Кад сам га дотерао уза зид, кад је видео да нема где, а он пристаде. СВИ: Ама, сутра? АГАТОН: Сутра, дабоме! (Поносито.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ми смо то исто поновили вођама одељења, само мало строже, а ови, уза све могуће псовке, нишанџијама. И тако, сви смо тога дана били љути.
— Први топ марш! — рече командир, да би привели топ уза сам мост. Запеше рудни коњи и њихове копите зарише се дубоко у песак. Али наједном застадосмо запрепашћени...
Прибисмо се одмах уза штит. — Артиљерија, пуцај! — виче неко. — Кидајте мост, кидајте мост! — чује се нечији глас као урлик.
Коморџије привезале коње за ограду, а они поседали уза зид, скинули кошуље и требе се од вашију. На уласку у цркву запахну нас мирис тамјана и сагорелих свећа.
Коморџије беже вукући коње, а рањеници се прибили уз ограду. — Гађа нас... Ветар језиво звизну и ми се прибисмо уза зид... Као да очекујемо смртну пресуду... Али дужност... отаџбина... а командант вели: — Јављај: крећу на јуриш...
Пред нама одјекује тупарање нечијих ногу. — Причекај — рече мој вођа, а оне се прилике прибише уза зид. — Чувајте главу! — обрати ми пажњу. И тада изблиза угледах војнике који на раменима носе сандуке муниције.
И да виде да се бар неко стара о њима у овој мрачној и страшној ноћи. Прозебли и прокисли, прибили се уза земљу и чекали... Било је нечег великог у овим малим људима. Зора се тешко рађала.
Кроз дим и прашину видео се нечији леш без главе, са раширеним рукама... Уза зид земље седео је наслоњен темпирач, мртвачког лица, очи му ужасно разрогачене, уста отворена, као да вапије, али
Затекла их ноћ у вароши и ушли у прву кафану да се склоне и одморе. Чак и онај на стражи код врата, наслонио се уза зид и спава. Неко предложи да се вратимо у бивак на Бањици. Варош се била испразнила.
“ — запита ме. Крик се зачу и од стране гробља... Опет са цркве... Као да се дозивају. Сестра се припи уза ме и шапатом ми рече: „Слушај, то душа Николина вапије што смо их раздвојили“.
Чуо се само звек његових мамуза и фрктање неког коња. На вратима се заустави. Загледа се у једну лопату наслоњену уза зид. Погледа у дежурног каплара, затим у лопату, приђе журно и одбаци је ногом далеко испред штале.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тек понеки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се. И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и
Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити: — Ви не знате, а то је мени још из
Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као... — Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...
Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима... Припи се уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном И сневао најсрећније снове...
Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну: — Ах... Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.
никако да избијем мисао из главе... Гојко ми јадни једнако пред очима. Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...
Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем... Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Трећи вели: “И умро би’ за те!“ Проговара лијепа дјевојка: “Нити болуј, нит’ умири за ме; Скини фермен, па лези уза ме!“ 181. Богдан љуби девојку, Јело ле, Јело, добра девојко! Ој Јело!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Милун: Ја сам казо да се одложи оружје! ЈЕЛИСАВЕТА: Баци, ова будала мисли озбиљно! МИЛУН: Сви тамо украј! Уза зид! Ко ти је казо да спуштиш руке? Украј, чујеш ти, и нико да ми није ни писнуо! Имате ли аусвајс, или немате?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ме то чудно осветљење сред зиме, и зато сам, удаљено, премештао Одисеју, коју, из каботенства, на путу, увек носим уза се, из левог у десни џеп.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Рибар довесла до обале, прими новац по погодби и, пошто ја изађох на обалу, он одвесла натраг. Уза саму обалу, мало даље, улево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на
Једни, готово војничким корацима, иду пољаном, други се пењу уза стење, трећи силазе у јаругу, они прескачу преко клада, ови се провлаче кроз трње, шибље и коров, и цела та маса,
Кад се врати с левог крила, зауставих га да иде мало уза ме. — Бога ти, докле ћемо ми 'вако? — упитах га. — Вала сад ти ни ја не знам. Прођосмо капетаново урочиште...
Али сад беше мука пењати се уза страну. Ноге се отискују, а глава мора једнако да буде подигнута, да би се што даље пред собом видело, те и не можеш
Пуче још неколико пушака. Да ли од страха или радозналости, тек ми за час истрчасмо уза страну и нађосмо се у неком густом трњаку без горе. Почесмо да идемо пажљивије.
— Хеј, свече туњави!... Помињеш Бога уза сваку реч, а туђе отимаш, — рече му Спасоје подругљиво. Чича Пери клецнуше колена.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач.
»Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје.
Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом. А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мене никад још притисла није. СЕРДАР ЈАНКО А мени је она додијала. Свагда носим рена уза себе, и трнову драчу у оптоку; али од ње ништа боље није но пâс пружит одзгор сврх хаљинах.
Како тридест напуни годинах, сваки дође као бабетина, од бруке се гледати не може; како пођи мало уза стубе, ублиједи како рубетина а нешто му заиграј под грлом, рекао би, они час умрије!
КНЕЗ ЈАНКО Нема, бабо, овде духовника, нâко ћемо послат попа Мића, а он књиге уза себе нема. Него кажуј, ал' ћеш под гомилу; не варај се, друго бит не може!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће. — Седи, седи поче га нудити она дајући | му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.
Софка напослетку би готова. Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како
доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће сви- | рачи седети.
И онда се сасвим приви уза Софку. И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.
Ајде тамо... — Немој, Марко! — сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији,
Али тада се Софка диже и сама учини оно што је осећала да треба да учини. Сама пође к њима. Већ је био први мрак. Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.
је осети до себе, и то овако насамо, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да
И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових
— И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе. Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.
и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.
И тако и би. С пролећа већ је била увелико башта прекопана. Извађене и набацане уза зид белеле се гомиле камења. Земља се црнела мека и изривена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рекоше момци. „А мене ћеш оставити и заборавити, а?“ рече Стане, тобож ијетко. Дијете рашири руке, па се приви уза њу, да је тим увјери о противном. Весеље мало-помало стаде се помаљати у кући. „Богу јакоме да је за милост!
Около, по осталијем дуварима, висијаху слике руских царева и митрополитâ црногорскијех. Према иконама уза зид бијаше повелика трпеза, застрта зеленијем покровцем; за њиа диван, такођер зелене боје, а рубови му и наслони
Отуда с њиме у кола те право у онај велики двор, под високијем брдима. Овај пут једва се попе уза стубе, тако изнемогао бјеше. Људи у црнини, праћаху га засобице.
“ Ђакон застаде јер назрије гомилу људи преко поља од Бајичкога краја. Биће их било тридесет. Уза свакога стршаше дугачка пушка. Ђаконове очи да искоче, тако се избуљише.
“ Јован се одвоји од гомиле, па наслони дугу пушку уза повисоки зид од гумна, а малу пушку и нож положи при кундаку.
А мио ми бјеше како га видјех; нешто ми га крв дава. А и он, сиромах, душом бјеше прионуо уза нас, одмах с почетка, но зазор му бјеше, шта ли, да остане, те наваљиваше ’водите ме к Владици!
“ Поп наелак сједе. Наелак сними торбицу испод пазуха, па прислони уза чланак од ноге. Наелак стаде арбијом стругати лулу и пунити је, па кад му „снаша“ привали жеравак те пошто одби
“ Она је изговорила то на предушак. Лице јој се бјеше зажарило, а дисање јој бјеше учестано, као чељадету које се уза страну пење. Обоје мучаху и гледаху преда се.
“ понови дрхћућим гласом младић, раширивши руке и прививши њене чисте дјевојчине груди на своје. Усне се приљубише уза усне у дуги цјелив, у први свети цјелив љубави. Мјесец, стари лукави мјесец, још је мало шкиљио.
Па кад човјек тако далеко нешто назире, омјера вријеме а уза њ и надање му се протеже и чини му се да ће се оно оснажити како се даље одмакне.
Он, „човјек из свијета“, разумије се да је снажно прионуо уза њу дјевојку, из „сирове природе“. А он још имаде при себи највећу врлину за Црногорку: јунаштво.
који би се одрекао својих живијех и мртвијех а прибио се уз туђе огњиште, е томе би била брука довијека, а и нама уза њ. Али, жено, Јанко је човјек из свијета, кога је витешка невоља амо пригнала; човјек кућић а јунак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад се такве пословице причице користе „понајвише је обичај да се уза оваку пословицу цијела њена приповијетка најприје приповиједи“.
— На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине. — Једно се зло из другог снује.
— Стар се во не учи орати. — Тко је бога измолио, и море изловио? — Траг по трагу иде а крв по жилама. — Уза суво дрво и сирово гори. — Учувао нас бог од млетачке галије и турског балије. — Хајдучка мајка црна клупка смотава.
ЉУДИ МАЂИОНИК Мађионик је мало налик на вјештицу, али се не може као она претворити у другу животињу, него носи уза се различне мађије, као на примјер игле без ушију, сиједе длаке из главе, осјечене нокте, пређу која је сагрињала,
Ослобођени својих почињених грехова и својих уза, они ће се тек тада моћи окренути једио другом. Кажу да су се Јерина и Ђурађ, тако свезани и бачени у море, до сада
да су се уста одоздо могла ласно отварати и затварати, те је све клоцала; а ноге је имала чупаве и на дну као у тице. Уза њих је ишао човјек један с бубњем, те је у њ једнако ударао.
, а уза сваку напосљетку мора казати: „Себи на глас, а свој браћи на част!“ (тј. донио). Б) НЕВЕСТИНСКЕ ДАРОВЕ 1 Ево познаје
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се погача испече и изваде је из ватре, па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко! што је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ ајде да лажемо,
Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се и гајде | под пазухо па крене овце и пође у град свирајући гајде.
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред њега још у страху.
мараму, то све троје узми кридимице и не казуј никоме па хајде у ту и у ту гору, у њој ћеш наћи једну ријеку, па хајде уза њу док јој дођеш на извор, онђе ћеш наћи једну ђевојку сјајну како сунце, просутијех коса низ плећи и голу као од
Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко, шта је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ хајде да
у башчу нејављајући ни оцу ни матери, кад али Ћели дошао змајевит коњ и донео му госпоско одело и оружје, и довео уза се троје четворо чељади те раде башчу, а Ћела се обукао у оно одело, те постао са свим други: није више ни ће | лав
После уђу обојица к девојци, и легну уза њу, један с једне, други с друге стране. Девојка се опет окрене Турчину, али од смрада и гада није могла трпети, него
путу слијепца ђе у једну торбу носи пуну крува а у другу гусле, пак сједе пред кућом једном и узме слијепац гусле те уза њих млого лијепу и красну пјесну испјева.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Па седиш у кујни пуној тигања, кутлача, шерпи! Асталчина уза зид, около клупе, а за асталом ташта и таст, шураци, трудне свастике, трудне снаје, зетови, њина деца, пашенози,
ИКОНИЈА: Не знам шта си се ускопистио! Уза сваког се пришљамчиш и притандрчиш! Ако ти се пије, седи и пи, остави људе на миру!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Лево и десно око куће лиснате воћке. Уза стубове, и уз доксат, чак до крова, пењу се лозе, чардаклије. Летње јутро.
(Пријатељима): Овамо! (Пење се с пријатељима и варошким свирачима, иза Софије која им светли уза степенице; Софији): За нас горе гуменџу, и кафе, одмах! А деда -Трифунове чаше и зарфове стамболијске!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сијасету са мном, пак почне у своје говорење латински мешати, (од кога сам ја онда као и прочи сватови чист био) и уза сваку реч „пробо мајорем, него минорем” виче.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња је мислио како је лијепо бити фратром! Како је лијепо јахати добра коња, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког
Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет. — Јесам ли ја међу браћом или међу ајдуцима ноћас? — поче фратар. — Мој добри, вра-Брне, молим ти се, чуј ме!
Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу. Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ. зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриље и комади опека.
Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше. — Он, он — настави Мачак ђацима. — Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека. Ајме мени! Ајме мени! Како нисам умра на мисту!...
Бујас и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља што за десетак лаката везује цркву за кујину. Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.
— пак нагну шаком пут уста да га подсјети на пиће. На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.
— Држи, Грго, држи! Букар вуче што игда може, тако да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало. Коњ оте мах и потече у сав трк. Онда видјеше чудо. Видјеше гдје човек трчи упоредо с коњем! — Пушти га!
Једва сам и довле допра! Стоји ми врка у дробу, кâ кад купус ври! — и пође лагано уза стубе у своју ћелију. За њим оде и Дувало.
Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета чатећи
Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12—13 година. Бакоњи срце заигра, те се боље надвири. У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.
Ту је коњушар и кувар, али има више врата. Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића...
ако није шенуја. — Ма није, брате, него здрав и паметан човик. Дојâ је на свом коњу и још води момка уза се. Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сећао се, знао је из прича како то они раде, а шта је ово с њим? Прислонио се уза зид. Он не може да хода, и није било као што Тола и други причају. Зато што је он много мањи од њих, и мршав.
— Браћо, убијен је Чакаранац! — љутито рече да би смрскао мук, и клону уза сама врата. У глави му звекну реза, шкргутну катанац и по мозгу засекоше речи: — Ех, добога!
Њој се избриса осмех с лица, у чуђењу јој се згрчише уста, па. се уплашено, клонуло, прислони уза зид и помеша очи с дукатима. То никада неће моћи да заборави. „Ово је твоје ако ми родиш сина!
Ћорђе мачјим корацима дође до прозора и прислони се уза зид. Ништа не чује, хучи му у ушима, притиска уво и образ уза зид да њиме пробије у собу и чује. Ништа.
Ћорђе мачјим корацима дође до прозора и прислони се уза зид. Ништа не чује, хучи му у ушима, притиска уво и образ уза зид да њиме пробије у собу и чује. Ништа. Само се од ушне шкољке сипкају зрнца сувог креча.
врати и рече да му је Роза лично рекла да ће скоро, он се без речи дошуња До Симкиног прозора и као бршљан се припи уза зид. ...А зар се чуда не догађају? Можда је дете баш Ђорђево? Ех, кад би тако било!
Зашто ли ћуте? трже главом Рака. апсанџија, три пута коракну, пободе врхове опанака уза зид и начуљи уши. Ако о политичним стварима шапућу, траже му пет дуката.
Рака апсанџија прислони главу уза зид ближе одшкринутим вратима, љут што не чује о чему Катићи шапућу. Како то они шапућу кад их он на два корака не
Јурнуо је у кућу и приковао се уз довратак: мајка је гола стајала уза зид, танка, сува, а Аћим је, ћутећи, тукао мокрим конопцем. Ни он ни она нису видели њега на вратима.
Тад се он суљнуо низа степенице и до угла куће четвороношке, брзо вукао уза зид, разбијајући колена о ситну калдрму, док му се у очима грчила издужена и истањена мати.
спрема ствари да изиђе, поздрављајући се и обећавајући осталима да ће се на слободи заузети за њих, Аћим се усправи уза зид, стреља га очима и ћути. Овако као сада Ђорђа.
Сироти... Била су то добра деца. Ђорђу се причини да ће га отац песницом ударити по глави, трже се и припи уза зид: — Ја теби нисам никакво зло учинио. — Аја нисам знао да је смрт тако скупа.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Такве гласове чуо је још кад је онај први брод тонуо. Докле ће га пратити? Дрхтећи, он приви сина уза се и угледа како се у таласима беласа тело морске виле. »Откуда она?« — помисли.
Опет му надохват руке дође црвена звезда и он осети како лагано тоне у сан, стави коцку са жабом уза се и леже. Био је то сан без снова, али када се пробудио, виде како га, једва педаљ удаљена, пажљиво посматра црвена
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И снивај само! Биће мање суза И више св'јетлих и спокојних ноћи... Свикни на одмор под теретом уза! Истина једна и сама ће доћи! Зови се Љубав!
П' онда збогом, тамбурашу! Збогом, крчмо, за навека! Ћ. Јакшић XВИИИ Љубим ли те... ил' ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара? Љубим ли те... ил' ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара? Љубим ли те...
И много пута, кад у јутро сиво Тргнем се из сна - к'о из тешких уза, И к'о из олова - који ме покрив'о Очи ми беху мутне, пуне суза. Ј.
без среће и мете, Односећ' свој део страдања и суза, Као гаврани ће крај нас да пролете, И не покидавши ни једну од уза Што нас вежу и сад за прошлост, што стоји За нама и гледа на нас к'о Медуза. Ј.
меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мис'о на далеко лута, И поглед блуди сањив, благ, и мио. Уза њ' тек малко на шиљтету ниже, К'о симбол среће, наша мајка бдије; За скори Божић кошуље нам шије, И каткад на нас
„Ми здружујемо душе луди свије'! Мртве са живим вежу наше нити; И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! „Пригрли ова јата благодатна!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Краћи крак полуге, који је изнад балвана стрчао у вис, носио је тежак терет, привезан чврсто уза њ. Чим се тај положај равнотеже пореметио, покренуо се дужи крак полуге, под дејством оног терета, нагло у вис, па се
Онда ми показа један мали такав калем у којем је изазвао индуковане струје, прислањајући уза њ челични магнет, а затим и једну малу гвоздену карику на коју је намотао два калема, изолована један од другог, а
згодно је смештен сточић са микроскопом, а поред њега ормарић за микроскопију и сецирање и округла столица на вијак, уза зид наслоњена је велика полица са књигама, а пред њом се пружа дуга столица са меким душеком и јастуком, подешена тако
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Прибили се Срби уза оне мокре маслине, покрили се шаторским крилима, све по десеторица под једно, па, поцрнели, помодрели и мршави као
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Има много, веома много људи који не пристају сасвим и потпуно уза се, који не стоје читавом својом тежином на својој страни; људи који имају своје мишљење, али који помало
Тад сам је замолио да ми је донесе у собу. „Нећу свирати, тек тако, да је имам уза се”. Удовољила ми је. Касније сам разабрао да је о том мом интересирању за виолину одмах причала младом доктору, и да
— Ерна — говорио сам јој на концу пастозним очинским баритоном — ја се само питам што је то што тебе веже уза ме? Све је то једна твоја аутоилузија, која нема стварнијег ослонца у реалности.
А што је најглавније, све је ово на твоју очиту штету. Ето видиш и сама!... Не разумијем што те држи везану уза ме!... — Некад си разумијевао.
Поред нас су — а опет тако далеки. Држе наше руке у својима, хтјели би да буду сасвим уза нас, сасвим с нама, да осјетимо њихову топлину — а опет их од нас дијели нека танка неуклонива опна.
Често је уза ме бивала болничарка. Затим сам опет западао у дријемек, из кога су тек ту и тамо искрсавали поједини моменти.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: — Измакни се малко натраг.
И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
је он наредно, а он онако гладан примаче се па се оне разне ђаконије нађаваса, а оне пусте суховине стаче на ватру, па уза њу леже и заспа кô заклан.
Цар се мало промисли, па ће му: — Тако је суђено. Дајем ти је, само под тијем уговором да останеш уза ме. — Лијепо, честити господару, само ћеш ми дати узун да одем по матер, да је обрадујем и овамо доведем.
Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме, а хрте уза се, а гајде под пазухо, па крене овце и пође у град свирајући у гајде.
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме, а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред њега још у страху.
Она бјеше весела кад га видје с дјевојком, те пусти да ју узјаше, а уза се приљуби цуру, и одоше путем натраг до цара у кога бјеше златан коњ.
Везировић јој повјерова и сада, а она, чим виђе да га је задобила, запита га какву има сад мајсторију уза се. Он јој показа свиралу, али јој рече да јој не да.
себе, али кад он рече да је неће излијечити док му не дадне три туђе ствари: јаспрену ћесу, гаће и свиралу, што их има уза се, признаде она све и даде му све три ствари.
„Ма дај само се примири, молим те, док заспим.“ А кад се вјетар не хтједе умирити, он устане ла се успуже уза стубац, те скине онога, премота га и метне под главу, па онда леже и заспа.
свануло, устане он и види их, али га ни бриге није, него узме свиралицу па стане свирати, кочија окрене ићи, а њих три уза њ скакати.
робу, па кад виде цуре да скачу, ухвати сваки своју за груди, и одмах и њима руке приону те и они почну скакати уза њих. Наш јунак се обазре па види, али га ни брига није, него само једнако свира, и кочија иде.
То све троје узми кридимице и не казуј никоме, па хајде у ту и у ту гору. У њој ћеш наћи једну ријеку, па хајде уза њу док јој дођеш на извор.
Јазавац јој рече: — Кад дође ловац, ти се играј около њега, увијај му се около ногу, и радуј се уза њ; он ће мислити да си ти однекуд питома лисица па неће те убити. Па кад те пусти из гвожђа, а ти бјежи!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Какав добар изговор да бих се забављало са девојкама и момцима у Кориу и уживао у њиховим младалачким лудоријама! А уза све то, говорио сам себи, нисам ли заслужио потпуну промену духовне и физичке активности после онога што сам постигао
Ћипико, Иво - Приповетке
Где—где уза зид, око трга, прислонило се двоје—троје тежачких младића. Смеју се, заћуте, па одједном углас запевају.
—Ругају се, бона не била! — брат ће сестри. — Берекинци! — настави, прислонивши се опег уза зид. Оним јогунцима завртило. Враг им не да мира, те ће из даљега, измичући, у један глас: —Еј, хоћеш доћи?
— мирно избаци Загорац. —Убиј Загорца пред вратима од цркве, — умеша се неки од младића што је с другима уза зид био прислоњен. —А зашто? — примети сажално други. —Носе нам крух! Да ни њих, двоструко би добивали. —Би?...
Већ је наступила пуна ноћ. Охладан ветар пропухује и завија између кућа. Загорци се шћућурили уза зид, ћуте; очекују да их ко унајми, или да их срећа намери на добра крщћанина да им понуди конак да се до сутра
Леђима се прислонише уза зид што је од жестоког огња био врућ. Осете по телу струјање угодне топлине и тако задуго погнути стајаху.
Од несташице смочних јела чисто се пред очима блешти а колена клецају. Па ипак, уза све то, најгора је мука што се нешто мора јести, ако се и не добива.
—Има, има још, — пожури Цвета, — но мокра су. — Осушите их... Видићу ја. Уљегоше у кућицу. Огледа се и опази уза зид наручај наслаганих дрва. —Изгорите прво ово... А имате ли уља? —Има нешто... Мутно је и каљаво.
А кад их жандари предадоше тамничару и овај их затвори у једну ћелију, остадоше дуго један поред другога прислоњени уза зид.
А није била ничему узрочна. Свом дјетињом вољом и душом приону уза свога поочима, свога хранитеља и једину своју утјеху. Али он се не одазва њеној дјетињој љубави.
Де, соколови! Цвијета слуша његов весели глас и сјетно се на њ осмјехује, а уто се Спасоје диже, пожури уза стубе, и вели им: — Да вам конак приредим!
Дјевојка се нагло диже. Навреше јој сузе на очи, па, да их сакрије, инстинктивно пожури уза стубе. Чуо си... Није за ме, а није ни онаква какву сам је замишљао... Ма неће са мном штетовати!
стоком у пашу ишла; а примирила би се тек кад би нашла које младо чобанче на осами, жељно друштва као и она; сјела би уза њ и часом се с њим упознала.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Што време више пролази, и уза све разлике, све више му се враћам. У разматрању српског језика са књижевног становишта ја сам се од почетка освртао и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А будући да је, уза све то, Станковић у првој верзији приповедање композиционо заснивао у јунакињином сећању, и да је у каснијем тексту
и може реализовати као поступак који очигледно појачава, а не квари, Станковићеву особиту синтаксичку стилизацију. Уза све то у истој реченици, само на њеноме почетку, стварно постоји истоврсна метабола: у обрту „он, њен отац”.
се, наиме, приказује са осетне удаљености ако рачунамо - а морамо тако рачунати - од Софке, која се у том часу налази уза саму дворишну капију, а Тодора „поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи”.
дан живота у ефенди-Митиној кући, испуњен већим бројем догађаја, а од раног преподнева па до мрака Софка се час пење уза степенице час спушта, час гледа одозго на мајку и Магду час силази међ њих.
све више крије, потискује своје тело и „све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма”, па „све уза зид брзо иде.
Најпре, у ВИ глави, сељаци не седе у гостинској соби као остали свет, него клече уза зид. Касније, на свадби, Маркови сељаци такође клече или леже, и не у кући, него напољу.
у XXИ глави Софка запажа да „овамо до кућњег зида, клечале су жене”, а у XXИИИ да су старци „тамо иза куће, поређани уза зидове лежали”. Клечање уз кућни зид појачава се у XXВИ глави, и развија се у мало шири опис.
другачије понашају: „И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се [. . .
и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо, на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече. А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе [. . .
У Софкиној кући, пошто седе на миндерлуку, људи су такође поређани уза зид, али са унутарње стране; овде сељаци не седе, него клече уза зид са његове спољње стране.
пошто седе на миндерлуку, људи су такође поређани уза зид, али са унутарње стране; овде сељаци не седе, него клече уза зид са његове спољње стране. Кад је овако реконструишемо, слика је заиста морала изгледати чудно.
Куће - куће из „старих дана”, из „пустог турског” времена - оронуле су, уза земљу се припиле, али су „топле”; док су „нове”, из „данашњег” времена, високе али „тврде”, „оштре”, „ боду очи”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И од ракије и од новога осењавања. Обема рукама се ослони о колена, врат подави, запе и подиже, дижући уза се и оклембешену избезумљену Богдану.
Тако ми Бога, на кулу ћу! — подвикнуо поп ово на арнаутском, па мимо домаћине јурну на врата и уза степенице на горњи бој. Високо попово обличје у осветљеној пространој одаји одиста за час збуни и госте и домаћина.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Да се само може остати мирно приљубљен уза заклон. Те мисли пролазе кроз све који леже за малим заклонима од земље и камења.
Петровић, Растко - АФРИКА
Либанац, који, као и сви белци, комбинијући своје кретање кроз савану са ловом, држи непрестано пушку уза се, спреман је да пуца чим се на домак појави каква дивљач. Љут што не наиђе и на што веће, он пуца и на птице.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Опет невољи!.... Па, бако, кажи каква је голема невоља што је уза сваку спомињеш?... Да и ја могнем везиру казати... СТАНА: Јединац ми је овде доведен...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Завезао образ неком прљавом пешкирином, кроз коју му просанула крв, па чачка своју металну симсију. Уза се држи пушку са прслим и расцветаним грлићем. Кад пођосмо ми, пође и он с нама.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Уз љубицу, или уз ружицу, Међу крином, Ил’ међ рузмарином? XИВ Љубим ли те... ил’ ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара; Љубим ли те... ил’ ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара; Љубим ли те...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дижи шаторе, пушку на леђа, па хајд узбрдо. Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ. Пушке праште без прекида негде напред.
Сваки други био је у клечећем ставу пред пушкарницом, а остали су седели наслоњени уза зид и спавали. — Ко их одређује да се смењују? — запита мој друг артиљерац. — Они сами. Прекаљени су то борци.
Требало је више од једног километра проћи кроз ватру па да стигнемо до наше чете. Људи се прибили уза стене или претрчавају од камена до камена. А сунце осваја и нека трептава јара подрхтава са голих стена.
Озбиљни и мрачни, поздрављали су ме нехатно. Гр-у-у! Прибио сам се уза зид. Срећом не беше никога да ме види. Ослушкивао сам.
— Пошто ја ноћу морам да се дижем, то лезите ви уза „зид“ — реч ми наредник Драган. — Имате ли ствари? — Остале су ми у земуници код командира.
Изволте. Напољу нас запахну хладан планински ваздух. У саобраћајницама срели смо куваре са казанима. Они се прибише уза зид, те морадосмо да прескочимо казан. Осетио сам мирис пасуља.
Да не бих погрешио пут, пропустио сам Драгана напред. Нешто лупи... Претрнуо сам и прибио се уза зид. Драган је ишао мирно, руку завучених у чакшире. Потрчао сам за њим.
Стиснутих вилица и сав згрчен, стајао сам прибијен уза земљу. Дах ми је стао. Нешто се сломата покрај мене. За њиме други, трећи. Ракетла сину.
Прибили смо се уза зид. Није била стопа земље на коју није ударила куглица. Земља је прпорила од удара. Ракетла сину.
Сунце се клонило. Високе сенке јабланова угибале су се преко речног корита, извијале уз обалу, и као да су пузиле уза зидове кућа на супротној страни. Прешли смо реку и упутили се беговој кући, где је био стан капетана Радослава.
Капетан Лека нашао се у чуду. Његово изненађење било је још веће када је угледао војнике који су стајали уза зид. — Је л’ те, бре?... Јесте ли ви те комите због којих дигоше мене и моју чету ноћас?
Њена глава била је на мојим грудима. Моје су руке клизиле преко њених рамена. Она се грчевито припијала уза ме, говорећи: — Ви сте разрешени часне речи... Тако ја хоћу, хоћу. Драгиша, схéгі, примите ме.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
до веома раног, али због његове исецкане повремености недовољно израженог и неиживљеног, као понорница ћудљивог, а уза све још и као некако стидљивог подражавања народној песми, — колико у важној околности да се сва наша поезија тога
У тој књижици, у којој је штампана ова једина песма уза сваку од седам строфа има са леве стране у некако барокно каприциозном и компликованом, особито наглашеном поретку од
постранце положеним словима изложен кратак као садржај, или основни мотив, сваке поједине строфе, и ту се казује уза строфу И: Опшче всјем; уз ИИ: Цар.
и власти; ИИИ: Духовенство все; ИВ: Учени вси; В: Војинство все; ВИ: Јуност и дјети; а уза строфу ВИИ, као врховна животна мудрост и утешна моралистичка поука и охрабрење: Совјест не бојит еја.
Прошчајте — Терлаич.” — У Летопису (стр. 144. и 145), уза ст. 1. ст. 11, има овакав Трлајићев коментар: И (ка ст. 1): „Листопадом у славјанских праоцев наших називаше сја
До сада најподробније и најпоузданије коментаре уза стихове Мушицкога в. у књизи Одабрани стихови Лукијана Мушицког. Приредио Васа Стајић, Бгд 1938, стр. 1—136.
ОДА НА РАТ (166). Штампано у Летопису МС за год. 1826, част 5, стр. 71—4 (потпис: С. Стеф.). Уза стих 14. уредник је (Магарашевић) дао овакво објашњење (стр.
Она се и певала, а о томе има више доказа. Ево неколико. У Сремчевом Поп-Ћири и поп-Спири поп-Спира, уза срамежљиво забашуривање гђе Сиде, подсећа како су у младости певали и ову песму, па скоро читаву прву строфу и отпева;
185). Текст преузет из Даворја, 1854, 13—7. — Песми је Стерија дао ове коментаре: 1) уза ст. 16: Србљи и Власи баснослове о чудесама која је Јоргован у Мехадијским топлицама починио; 2) ст.
дата о појединим песницима, када су била позната или их је било могуће утврдити; она су сва по старом стилу. Уза сваку песму стављена је година када је објављена, односно написана; то није чињено само онда када се ови подаци нису
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— загрми' ја и напери' штуц. Он сјâ и стаде ко укочен, онијемио од стрâ. — Бацај све што имаш од оружља уза се још! Побаца све. — Узјаши, Турчине! — вичем ја и увијек држим наперен штуц — није штуц већ мајку своју.
Висока, четвртаста и очађела кула Светог Луке што се оштро диже измеђ ниских кућица, прибијених уза стрму страну; огромни и у трави обрасли градски бедеми са осутим, проваљеним зидинама; мрачне, влажне, студене
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чело пуно змија кô страшна Медуза, Клецаве су ноге, спарушкане дојке, Црне жиле — оков самртничких уза. * Уцвала је лоза, миришу девојке, Црвене се тела, блеште мушка бедра, Кикоћу се, слушај, лузима лепојке.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
У углу, иза ових врата, лимена пећ, од које чунак иде најпре право ка публици, уза зид, па се над столом г. Жикиним превија у колено и полази лево, те пробија зид над вратима практикантске канцеларије.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј. Страх, осама ме, уза ме ти. Заспала травка, сен из незнани, самотну ме о чуј.
3 И ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме. И уза стамен-стабло вита уз мене лоза да препузи свој век.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут. И то све уза зид, полако, мирно. Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да
прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Сем тога, жена ову траву треба да носи уза се (Глüцк у Wіѕѕ. Мітт. Боѕн. Херц., 2, 1894, 409; слично у ГЗМ, 19, 1907, 489). У народној медицини б. т.
је такође цвет који изазива или одржава љубав и то је један од разлога што се девојке и младе жене њиме ките и носе га уза се (упор.
Девојке, ако желе да их момци воле, треба да медом намажу лист од г. и носе га уза се (БВ, 11, 1896, 249). Г. се често спомиње у свадбеним и љубавним песмама, и то увек метафорички и симболички (в.
У Сарајеву су до најскорије прошлости носили стари људи уза се плодове д. к., верујући да их то чува од ревматизма (ГЗМ, 6, 1894, 372.
Д. је и врло популаран апотропајон. Против вукодлака добро је увек уза себе имати д. батину (ЗНЖОЈС, б, 150). Ради одбране од вештица и злих демона уопште наломе се на Биљани петак д.
З. има значаја у Ліебеѕзаубер-y ‹= љубавним враџбинама›. Њега носе уза се девојке да би се допале момцима, а жене да би биле миле мушкарцима (упор. још Плін. НХ, 22, 71). Чењеве од з.
још Плін. НХ, 22, 71). Чењеве од з. носе уза се као предохрану од чаме, грознице, и од »сваке немоћи« (ібид. Упор. и Плин.
Кад девојка пролази поред куће момкове, ако жели да је заволи, треба да уза се има стручак с. (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 189). У истом циљу употребљавају девојке и с. корен (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 191).
Цветове што са т. опадну покупи у повезачу и носи уза се (Беговић, 222). Према гранчици т., метнутој на Андрашево у воду, гата се о дужини живота: ако гранчица процвета,
песми пева вила седећи на камену: »Да зна женска глава Што ј̓ одољан трава, Свагда би га брала, У пас ушивала, Уза се носила« (Вук, Пјесме, 1, 223). Оман. Сади се у уљанику (СЕЗ, 65, 1952, 253).
Ћипико, Иво - Пауци
гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка
— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила. — А да, жеља те, као и мене!
— Таман се уза сламу приљубила, — помисли и исправивши се, вели јој: — Сада је све у реду, уђи! Божица се слеже, сребрени ђердан с
Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид. — Добро је, учинићу како желите! — вели писар уозбиљивши се. И пребира биљешке по остришцима хартије.
и љуби га гдје дохвати ... — Раде, опрости! Али не могу без тебе... — дрхти, и клоца зубима, и привија се уза њ... А ватра се гаси и говеда мртво полегла: чује се како преживљу, а с врата јаре вреба мјесечева свјетлост...
Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: „Лези уза ме, страх ме од времена”. —Их! — закликта једно момче. Била је тучна!... —Причај што би! —навали њих неколико.
Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути као да је нијема, и неће да га погледа. Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу.
Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу да њоме семе покрије, а приљубио се уза њу као да је хоће да обгрли и својим животом загрије; сунце му упрло у леђа — грије га. — Гледај божјег бика!
Шалиш се, господару? Газда не одговори, већ окрете се и остави га. Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и, изгубивши га с вида, стави новац у торбу, упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни
И већ, ето, у кућу се усели, и шета се по дворишту што се сучељује са његовим најбољим земљама. Прислоњен уза зид, премишљајући, упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.
А како је? — Ка' и увик, добро! Улази! Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна. Уза стубе узађоше оба на први таван. —Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. —Дошао је Иво, — одговори Марко.
Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат', — рече им и оде у своју собицу. Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван... Уђоше у чисту, обијељену собицу. Иво раствори стакла и капке.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лауш мисли да нас је притерао уза зид после оног несрећног Доротејевог испада, па жури да то искористи како би нас потчинио својој вољи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они су се поделили у три групе. Једна од њих посматра пажљиво Месец, друга Јупитер, а трећа Марс. Уза сваку ту групу посматрача стоје и писари, да резултат сваког опажања забележе оштром писаљком на свежој плочици од
ковчежић, а из овога Александров лични примерак Хомерове Илијаде; ту је књигу носио велики освајач свега стално уза се. Улазимо у другу просторију. У њој стоји статуа човека малога раста, танких ногу и сићушних очију. То је Аристотел!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У соби је слушкиња Стана са двема слушкињама. Стана уза зид клекла и пушећи надгледа шта ове раде. Једна брише и чисти рафове намештајући посуће, друга јастуке и ћилиме по
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тако је Бошко увек умео и друге усрећити и себи говети. Уза сав свој много лични живот, није био себичан. Имао је лепу праву памет, прозирао људе и ствари, па и себе, знао је
Такав је био ред. Откупљивали су се уцењивачима, па и разбојницима, оним што су носили уза се, у новцу или накиту, или су пуцали, застрашивали, рањавали, па и убијали, и сами били убијани.
Пожури да заврши посао, гурне своју фабричицу уза зид, улази у цркву и он, и остаје у њој подуже. Тако завршава дан и рад редовно.
Кад грдим, њега нигде на земљи нема, и ватру поједу други. А кад идем на бал — балове снива човек! — онда је Шваба уза ме... Море, не зна човек шта га чека; може се десити да ме он у старости не остави и до гроба додвори...
Мало касније, фрау Роза узела на стан два ђака, два богаташка детета са салаша, и та су деца била тако добро држана — уза све друго и од Павла поучавана — да су тронути родитељи сами понудили да више плаћају, и још засипали фрау Розу
Сем чисто паланачких језика и чисто паланачких истурених прозора који су по дну имали стаклену плочу тако да ни уза зид приљубљена мачка не би могла проћи неопажена; сем тога двога, а можда и још десетак других ствари, паланчица је
али ето, уза све то светско, свет тај није ишао даље но до Беча, до професора-диагностика, а затим, сви из ситих времена и у
чаша, боље две, три чаше пива недељом и празником, и дебела дипломатска цигара: „пушиш, пушиш, и не можеш да попушиш”. Уза то је Мирко гајио најпростији, али и најсложенији сан: рад и леб, жена и деца, и мир, мир.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али на колену Ђурином светлуцао је бајонет са пушке. Уза степенице је ишао неко. Чуо се звекет мамуза. — Господине потпоручниче, јавља командант да нећемо остати овде, већ
Оставили смо Косово и Метохију, напустили своју земљу и сада се прибили уза саме планине, које се нагло издижу као огромни бедеми небу под облаке.
Понекад застану наслоњени уза стену или дрво, са којих цуре танки млазеви воде, као сузе, и тек подигну главу. Преко оштрих серпентина Трешњевика,
Затим три кошуље, „шлофијанку“, „цивилни прслук“; ова вунена џока, блуза и шињел. Уза све то, пребацио је Милан кувар преко рамена још два ћебета и шаторско крило. И увек је на челу пука.
И баш пред њом заустави се наш мали бродић. Искакали су сада војници, вешто и хитро се пели уза степенице. — Чудан ти је овај наш свет — размишља потпоручник Драгиша. — Брзо се свикне на сваку ситуацију.
Батерија сто-ој! Батерија сто-ој! — командовао је капетан Лазар. Возари нас сатераше уза сам зид. Отуда су налетали нови возови, не видећи препреку, и направи се незамислива гужва. Господа му милог!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Све тањи бивао је измучени дах детета. Мора му наћи лека. Слепа и без косе истрча она на улицу, стискајући сина уза се, молећи сваког кога је срела да јој Варалицу нађе. — Само док Месец из млађака у пун не пређе имам времена.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Под је застрт великим ћилимом са везеним Соломоновим словима. Око ћилима, уза зид, миндерлуци, покривени дугачким ћилимом и јастуцима црвене боје, т. з. »чупавцима«.
(Бије Цигане.) Сви беже. АРСА зауставља Гркљана, Салче. КОШТАНА и ОСТАЛИ (одлазе). САЛЧЕ и ГРКЉАН (се збију уза зид дрхћући преплашено). АРСА (предишући од беса, уноси се у Митку): А? Па сад? А... а? Шта је ово?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мисô надалеко лута, И поглед блуди сањив, благ и мио. Уза њ, тек малко на шиљтету ниже, Кô символ среће, наша мајка бдије; За скори Божић кошуље нам шије, И каткад на нас
Ми здружујемо душе људи свије'! Мртве са живим вежу наше нити: И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! Пригрли ова јата благодатна!
Но док се они лију, Падају и дижу, Уза њих, озго с високих скела, стижу И бију, Кô звона друга, Удари чекића многих.
сукну, под мурвом крај пута, Прекрстио ноге на рапавој плочи, И ту ломи комад хљеба отврднута И главицу лука уза њ слатко смочи.
небеса прели — Бијела ватра по грању се просу, И кô да небо раздроби планету, Сав Мостар драгим камењем се осу. Уза ме, топла, ти се приби јаче, И мени бјеше кô да нас у лету Анђео један златним крилом таче. 1911.
1912. ЗВЕЗДЕ Поред мене река трабуни и спава Уљуљана позним тичијим цвркутом. Ноћ уза ме ступа и свиленим скутом Сјајне капље руни са процвалих трава.
Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни. Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô сребрн шушањ звијезда далеки'.
двору чара, где кристал стрепи, Сада је витез био; Као кип стоји, гледа и слепи Од блеска што се свуд лио, Но ипак уза њ нимфа је била — Витез је женик, а нева вила; Ту цитре звони звук мио.
Стара се љубав јавља, Из царства смрти се буди; Уза ме седне и плаче И моје гане груди. 38 Слике покојних дана Из свога устају гроба, И покажу ми у твојој Близини
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
имају споредан значај), и што је та тема, уза све противречности, увек схватана и развијана у једном правцу: у правцу борбе за одбрану и ослобођење од поробљивача.
Босански беглербег Сархош Ибрахим-паша Мемибеговић саградио му, заволевши га, камену кулу у Великој Кладуши, и привеза уза то агалук да стражи на Крајини и да сузбија провале хрватских крајишника. Мујо је био буљубаша, тј.
У трећем примеру, непосредно уза сваку појединост о Момчиловој горостасности стављен је детаљ о Вукашиновој сићушности (да би се ова што рељефније
Што бијаше ришћанске господе, посједаше те пијаху вино: уврх совре стари Југ Богдане, с десне стране уза рамо своје сједе зета Страхинића бана, и ту сједе девет Југовића, низа совру остала господа; ко л' је млаћи, двори
Оде Марко цару на дивана, седе цару до десна колена; самур-калпак на очи намиче, а буздован уза се привлачи, бритку сабљу на крило намиче.
Зашто калпак на очи намичеш? Што л' буздован уза се привлачиш? Што ли сабљу на крило намичеш?“ Ал' беседи Краљевићу Марко: „Поочиме, царе Сулемане, ако пијем уз
Ако калпак на очи намичем, чело гори, с царем се говори. Што буздован уза се привлачим и што сабљу на крило намичем, ја се бојим да не буде кавге; ако би се заметнула кавга, тешко оном тко ј'
“ Оде Туре у кулу бијелу, те довати коња дебелога, и у руку оковану ђорду, и уза њу пет стотин’ дуката: „На то тебе, царева делијо, те ме немој ка цару водити“.
им има скроба овсенога и дебела меса овнујскога; ал’ ти ђецу ја послати нећу док ми не даш брата Милутина, и уза њга три товара блага, јер су скупља два банова сина од једнога сужња из тавнице“.
Кад то чула Хасанагиница, старјешини свата говорила: „Богом брате, свата старјешина, устави ми коње уза двора, да дарујем сиротице моје“. Уставише коње уза двора.
Уставише коње уза двора. Своју дјецу л’јепо даровала: сваком сину ноже позлаћене, свакој ћери чоху до пољане; а малому у бешици
данас могу виђети само у слијепаца (па и они морају учити у њи ударати, и многи не пјевају песама, него само богораде уза њи), а други би се људи врло стидили слепачке гусле у својој кући објесити; и тако по тим мјестима јуначке (или, као
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР Био једном један Петар Шнајдер молер и тапетар Секретар за јужни ветар Носио је увек метар Уза се Мерио је авионе Бомбоне и луфтбалоне Примадоне и салоне Па и своје панталоне Низа се Имао је Петар стила
Па и своје панталоне Низа се Имао је Петар стила Ципеле од крокодила Кошуљу од розе тила Са флекама од мастила Уза се Имао је збиља дара Правио је квар до квара Волео је сок од нара Ал највише да одмара Низа се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дружина се тек била искупила у Тепсији и почела да ларма, кад Јованче устаде, приђе старој букви и стаде уза само стабло, свечан и озбиљан. Галама одмах престаде. — Нешто се спрема — прошапута Стриц. — Дјечаци! — поче Јованче.
Та шта му ко може! Уза њ су Јованче, дугачки Стриц, Вањка, Ђоко, Ник, а ено, сасвим на крају, и Николице с кујом, с љутом Жујом!
— Е, онда смо пропали, открила је логор. Сви потрчаше оној букви и сјатише се око дјевојчице, која је стајала уза само стабло и скромно и стидљиво притискивала лице уз глатку кору дрвета. — Шта радиш ту? — строго поче Јованче.
Сирота куја, преварена тако на брзину, почела је да цвили и да заскакује уза стрме зидове. Николица је узе тјешити: — Лези само, Жуја, лези, ето нас ујутру.
Хм, хм, баш сам радознао. Штета што више немам уза се ракије да нешто паметно смислим н да подвалим овоме спавачу. Поћутао је мало, а онда се ипак одлучио: — Поранићу
„Изгубљени“Стриц у то исто вријеме баш је стражарио сакривен за једним жбуном уза само раскршће и очекивао Јованчетов повратак.
Стриц је говорио праву истину. Послије неколико дана прорадио је у Липову омладински курс и уза њ одсјек за курире. У будуће курире доспјела је читава Јованчетова чета.
Зар сам неког више волио него њу? Кога, реци ми? Луња се још више приби уза њ и протепа: — Откуд ја знам, та ти увијек само ћутиш. — Да, ћутао сам — признаде дјечак.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
теписи и сандуци седефски стамболски пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша. Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.
Овој си је наше женско знање!“, па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!“ а он тада полете и викну на њу из свега гласа...
Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа. Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.