Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
о њима умерено мударствовати и не високоумствовати, на исти начин и своје недостатке и слабости знати, овде лежи узао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Босанској крајини „завеже мати или бабица новорођеном дјетету на оном комадићу пупка што ће отпасти мртви узао, па кад дјетету буде седам година, даје му да узô одријеши и дијете ће бити много напредније и јаче“.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим. Али шта ћу сад без ватре! Кресиво сам имао, али нема дрва!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим. Али шта ћу сад без ватре! кресиво сам имао, али нема дрва!
Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим. Али шта ћу сад без ватре! Кресиво сам имао, али нема дрва!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Загазио сам, ’ајде напред! Трудољубије у друштву с постојанством многом послу дође на крај. Ови се узао не да пресећи као Гордијев. Сам Александер овде да дође, морао би га размршивати; мач његов не би му ништа помогао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим. Али шта ћу сад без ватре! Кресиво сам имао, али нема дрва!
Ћипико, Иво - Приповетке
Дође на ред и старица. Разријеши узао на једном крају од мараме, извади новац и плати потпуно, а чудо ми што се не тужи.
Ћипико, Иво - Пауци
— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. — Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи.
— Боље пијмо! — јави се к'о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? — Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да
Доктор таман погоди и покаже узао друштву. Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.