Употреба речи узбрдици у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Сад му се приближаваху као да миле. Коњи, на последњој узбрдици, набрекнуше. Иза својих кола, Павле угледа, на видику, у даљини, високе врхове и стене Бескида, које су се дизале до

Црњански, Милош - Сеобе 1

Исакович, батргајући се по једној покошеној и косој узбрдици, наслањајући се десном руком о земљу, испаде са својим слугама на друм, који се провлачио кроз воћњаке, и угледа, при

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Као да чујемо неко роморење људских гласова. Или то ветар дува. Ослушкујемо... Затим се пењемо по благој узбрдици, наиђосмо на раван плато, јер ветар поче јаче да дува. Застадосмо...

Али иза једног гребена зазвиждаше куршуми, те брзо сјахасмо и пођосмо пешке. Ишли смо прво косином, по благој узбрдици. Свакога момента зазиремо од куршума што, одбијени од земље, зафрчу изнад наших глава...

Да му само измакнем са очију. Изван села на узбрдици успорисмо мислећи да су сељаци задржали команданта. Али, на наше запрепашћење, угледасмо га да нам се приближује.

Ћипико, Иво - Пауци

Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон. Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Мој коњ једва је мицао. Сјахао сам и повео га. Али он се тако споро кретао да смо га морали вући. На једној узбрдици сасвим стаде. Ноге су му дрхтале. Само што не падне. — Не вреди!... — прошапута сеиз.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности