Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А гле, Пупавца! — извикну један младић одвојивши се од гостију и ступивши преда њ. На тај узвик многи се гласно насмејаше. — Где си, Пупавче, болан? Охо, ко би се теби надао?!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. — Аих! — зачу се узвик. Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри -
дурбиљ — поглед ђакотје — послужење, посластица ђаур — неверник, погрдно име за хришћане ђорда — сабља ејвала — узвик захвалности, од: еј валах — добар је Бог!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце! Он ће дати ономе. Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: — Јаој, моја мајко! Ах! И књига живота поче ми се отварати.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Исакович му показа прво узвик имена Марије Терезије, затим поздрав у његову част са заставом и виком његовог имена и титуле, које су војници, крај
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Значајна је појава Русоовог (Ј.—Ј. Роуссеау, 1712—1778) трактата о васпитању. Његов узвик на почетку Емила: „Не познајемо детињство!” одјекнуо је далеко и силно.
Само њему једином, било је дано да буде просветни песник: био је први, позван и прозван. Узвик Дижите школе, деца вас моле!” песнички је танушан, али смешан и бесмислен није.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Изгледа да и код њих има засукане чељади као и код нас. Кркљанац код џамије одједном процијепи нечији снажан узвик: — Не дајте, браћо, однесоше ме!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Стано? — Ти? — викну тако силно и уплашено, да се препадох. Док сам жив тај узвик слушаћу. Само не могу да га опишем, како у њему нечега и престрашеног, и болног, и очајног бејаше. Беше ђипила.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СВИ (општи узвик): Уа!!!... АГАТОН: Чекајте: ова кућа са целокупним намештајем рачунајући ту и будилник... САРКА: И будилник и
(Један општи узвик изненађења и запрепашћења. Сви испуштају кофере и пакете, а све надмаша врисак Симкин на степеницама, која се враћа и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стрељачки строј, поравнан као на вежбалишту, сручи се наједном иза брега. Трже ме отегнути узвик: — Марррш, марррш! — Окретох се и видех како војници четврте батерије извлаче топове на врх брега.
Он се придиже, обухвати његову главу и остатак воде сручи му у уста. Рајко отвори очи, а из уста му се оте узвик блаженства. И нама као да лакну. А Станоје темпирач прича: — Не могадох више. Па куд пукло да пукло, помислих и пођох.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
- ружна грохотати - смејати се грохотом, из свег гласа; звечати, звонити, тандркати, шкрипати Даворија - песма, узвик дворба - дворење, послуживање; удварање делибаша - заповедник делија; најбољи јунак делија - 1. јунак; 2.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Море је прешло у боју дубоког ултрамарина. Тада са другог брода одјекује узвик: „фора“ и мрежа је сва отишла у дубину. Звиждимо једно другоме и тако дајемо знакове.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И мене одушеви тај бујни народ пун грађаске свести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик: „Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!” „Ха, ха, ха, ха!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад ће!« Наједаред учини ми се да загрме крај мене гром. Изненади ме снажан, јасан и одсечан узвик Љубишин: — Предај се! — Натраг, коме је мио живот! викну онај из трња јасним но узбуђеним гласом.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ТУГА У ведрој ноћи, покрај мене, Чује се часом вапај тајни Ко уздах целе васељене, Патнички узвик, крик очајни. Час неосетно, тихо струји Ко један трепет тужних жица, Час страховито кобно хуји Ко јато црних
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код хаџи-Трифунових беше на слави!
И Софка осети како су те њене речи последње. Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И оста тако неколико тренутака, држећи луч у руци. „Боже мој! добри мој Боже!“ рече цура. У тај прости узвик нагомилало се много. Бјеше ту и молитве и срџбе и очајања, колико би једну књигу написао.
„Сједи, молим те... сједи. Реци ми што си наумила, сједи!“ Она нагну главу, као да се увјери да његов узвик није пробудио чељад, па наелак извукавши руку из његове, настави: „Ја бих те свјетовала.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
друговима у школи и ту има стан и храну) алфавит — буквица, азбука, алфабет, абецеда алфа — а (грчко слово) аман — узвик преклињања и вапаја или милости и опроштаја; побогу, забога амвон — проповедаоница; узвишено округло место у средини
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Све је тако чисто у благости јунског ваздуха, и опрано од сваке слутње. Изненада као да се са дна тог зеленила подиже узвик: гласови јачају, уобличавају се, долазе до њега и не доносе ништа добро.
На његов узвик, заробљени низами су се отргли и потрчали својој касарни, Ђорђе из Ниша је јурнуо за њима, пушке су запраштале а
искосила у својим безданима, занемели су дахови свих понора, као да се зачула она песма, Васа је полетео а његов узвик „За мномте, браћо!“ пробио је тескобу таме.
Као да први пут удише ваздух, дечак је викнуо и тај узвик се брзо истрошио под пролећним облацима. Само му је једна овца, тврдоглаво, лизала сузе док је дечак, смлаћен тим
Песма је престала, ћутање се затезало од многих узнемирености а онда је наишао узвик: — Лажеш! Мук се згуснуо. Неко је, бесомучан, надирао са дна просторије и, у ходу, пробијао зидове туђе устрашености.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер грозни пророчки звуци грунуше над њима силно К'о тутањ подземља мрачног, к'о узвик гњевнога Крона. И затим тише и тише јецаху сребрне струне, И премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Исак појури у двориште да види ко је дошао. Убрзо затим чу се његов радосни узвик: „Ујко, драги ујко!“ „Мој брат!“, викну радосно госпођа Смит.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И зато је на докторову благу и припремну реч могао да испусти само један једини узвик, као неко питање на које одговора није ни тражио. „Свршено?“ — обратио се он доктору.
ужаснога часа кад је дрвени ковчег конопцима у земљу спуштен и кад му се из душе опет отео онај исти болно потресајући узвик: „Свршено је, свршено.
“ (узвик, или рефрен који је, уосталом, имао тесне везе са пропашћу филијале оптуженога, у Липолисту). Све је то, дакле, несумњ
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. — Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!..
И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце ...
— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... У исти мах зачу се неки узвик споља. Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: — Пазите! Жена се пробуди, за њом и деца...
у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно... У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно !... У глави нека тежина, али не мари! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— ићи од руке, бити могућно батерисавати — расипати, траћити имање баџа — баба врачара, отвор на димњаку бе — узвик којим се изражава одобравање, похвала и чуђење безбели — заиста бели — зацело доиста, богме, баш бендати —обзирати
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И притисне очај, сам, без моје воље, Цео један живот, и њиме се креће; Узвик га пролама: ''Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће''. И ја жалим себе.
Ћипико, Иво - Приповетке
Док ме угледала, диже се и снажним гласом, што иза себе оставља дубок узвик јека, поздрави ме и погледа у очи. — То је Антица! — помислим у себи и погледам је боље.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ту је негде и већма узвик и жеља но што је гола констатација Андреја Белог: „Сва култура је израсла из песама и игара“.
Говорни низ испресецан оштро сучељеним, готово дијалошки драматизованим интонацијама (тврдња, узвик, питање, сумња, колебање), појачава напетост све до пригушивања ритмички уједначеног тока.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Живео наш собни старешина! — виче промуклим гласом Пера „Ђеврек“. Остали прихватају узвик. — А... Ш’а каже?... Поредак!... А, управник мисли, ја сам жандар. Ха!... Манири позадине...
Сви се журе да би се још пре зоре вратили у равницу. Опет се чује онај стари узвик: „Држ’ десно!“ — јер је ноћ сасвим мрачна. Нигде се унаоколо не види светла искра.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и намјернике што у зиму прелазе преко Змијања, лизну широк и висок пламен запаљене сламе и чу се снажан, протегнут узвик: — На десно, браћо, на десно!
са срећом, благословено (ти било) алалити (халалити) — благословити, опростити аман — милост; вера, задата реч; као узвик значи преклињање; баш, управо ардовић — буренце аршин — стара мера за дужину (између 65 и 75 см) аскер — турски
Ћипико, Иво - Пауци
Овога пута узвик „живио” јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета”, али друштво преврну и оте „Много лита сритан
И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Стењао сам и тресао се од паничног страха, али нисам смео да вичем. Знао сам да ће Црни Стеван и на најмањи мој узвик, па чак и шапат, померити своје предње ноге ближе моме врату.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
јуначки клефта на пљачку се спрема, Где се вите куле са обала беле, И топови стрше с мрачне цитаделе, Чудан неки узвик задрхта у ноћи И потону глуво у тавној самоћи. з.
Јер грозни, пророчки звуци грмнуше над њима силно, Кô тутањ подземља мрачног, кô узвик гневнога Крона И затим, тише и тише, јецаху сребрне струне, и премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста,
Ал' он је вукао звона И као господњи узвик свечано грмљаху она У мраку и олуји... Но, пре нег олуј дође, Кметица лепо се спреми и онда у забран пође.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
), што у слободноме преводу значи: „У добри час!“ или: „Но, хвала богу једанпут!“ Изгледа да је то заједнички узвик и универзитета који се опрашта студента који му је досадио учењем, и студента који се опрашта универзитета који му је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са нама је седи Краљ... — Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео! — прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица, чак до објавница
Са нама је седи Краљ... — Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео! — прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица, чак до објавница непријатељских.
— Ех, да хоће још само овако да „ни презентирају земљу“ — каже један послужилац. Зачу се опет онај стари узвик: — Прими!... Код коња! — Ама они само „вранцуски“ говоре! — добацују послужиоци.
Лице му упало, усне помодреле и испуцале. Дише брзо и при сваком издисају испушта узвик „Ах“. Изгледало ми је као да видим себе, па сам се стресао и окренуо да га не гледам више.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Како је крупна! — чу нечији узвик и отвори очи. Ој, чуда чудеснога! Као златна вртешка окретало је Сунце небо, гонили се облаци лакши од морске пене,
— Маслачак? — не верујући узвикну мама сунцокрет. — Маслачак? — поновила су браћа њен узвик. — Маслачак? — узвикнуо је и бркати поглавица златне сунчеве војске.
— Гле, какав је! — узвикнула је мравица-бабица. — Је ли мрав? Њен узвик сакупио је сав мрапљи народ, али су мишљења задуго била подељена.
Дворани су га нетремице посматрали. Затим се из грла окупљених изви узвик дивљења кад птица насликана на платну поче да покреће главу, залепрша крилима и полете увис. »Нису лагали!
Сликар у први мах не чу дечаков узвик. Његова четкица прелазила је преко платна брзо и вешто. Млађа и лепша него икада пре смешила се Царица са платна.
Унезверени и бледи згледали су се дворани и доглавници, а онда дечак опет узвикну: — Зевалица на зиду! Тај узвик као да разбуди гомилу окупљених дворана. — Којешта говори дечак! — рече Царичин први доглавник.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
хазур азурати — опремати аја — узвик којим се пориче нешто (значи: не) акреб, акреп — скорпија акшам — четврта муслиманска молитва, после сунчева
али — или... или Алил Гојени — в. Хрња Мустаф’-ага аман — узвик којим се тражи милост, поштеда аманет — остава, заштита, што се коме да на веру да чува амиџа — стриц Андрија
— „у Србији и Босни“ — каже Вук — „зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) баша“; титула јаничара бе — (узвик) одлази: Бе, не лудуј, каурине Марко!
бе аферим — узвик којим се изражава одобравање и похвала, каткад подсмех бег — господар над једном области (ова реч у знак почасти
братанац деспотице Јерине (а постоји и мишљење да је то цар Манојло Комнен или Манојло Палеолог) давори (давор’) — узвик који најобичније показује жалост, а уз то често и прекор, ређе претњу, радост, чуђење даворије — свирка, песма дажд
— нож од гвожђа каљена на пламену нојца — ноћца, ноћ ноћи — (значи и:) ноћу: и ноћи и дневи — и ноћу и дању нуто (узвик) — гле Њемадија — Немачка њојзи — њој обезнанити се — изгубити свест, пасти у несвест обикнути — навићи (се)
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Опа! — оте се Стрицу одушевљен узвик. Учитељ и сам појури према прозору, вирну напоље, па се окрену разреду и љутито повика: — Хватајте га! Сви за њим!
Док је тако сједио невесело оборене главе, трже га из мисли Стричев престрашени узвик: — Ено је! — Шта је?! Ко је?! — поскакаше дјечаци. — Она! Она главом! — Зар лисица? — ускликну Ђоко.
баш у ономе страшном часу кад су угасили лампу и у истом тренутку поново чули из подземног ходника онај тајанствени узвик: — Еј, еј! Дечацима се следише и укрутише ноге као оне камене свијеће које су висиле са стропа пећине.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— „Леле, што су пристали једно за друго!... Јаги!“ „Асли како плави зумбул и зелена кàда!... — оте се многима узвик кад их видеше једно до другог како играју.