Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И, заиста, један од старих злочинаца није могао а да му том приликом не узвикне: „Синовче, од тебе ће човек бити!... Хајдук, коме се неће раван наћи!...“ Ђоша се вратио у село да — ништа не ради...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Чита тако у канцеларији новине, па тек узвикне: »Ао, мој брате, овај, боме, одвали!«, или: »Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу! Ко ће сад с њим!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сада је дошао ред на Суленцета да се запањи и да од збуњености, савршено без икаквог разлога, узвикне: — Перите зубе авионима ЈАТ-а!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (збуњено и тупо посматра све редом, он никог не чује и никог не разуме и најзад очајно узвикне): Доле влада! СВИ: Доле! СРЕТА (публици): Е, сад је постављена свака ствар на своје место!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!... Еј !«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
средства која би непосредно изражавала Дафинин емотивни набој (као кад се на једном месту да одушка том набоју, па она узвикне: „Умрећу, умрећу”), него се за њега ствара књижевни аналогон преуређивањем говорнога низа, преразмештањем синтаксичких