Употреба речи узвикнула у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

собом ту, скоро голишаву, лепу, црну, жену, која јој се учини сасвим непозната, па се трже, и поче, брзо, закопчавати. Узвикнула је да мора кући. Неки лудачки страх био ју је обузео сад у тој кући, иако јој домаћица приђе, да је задржи, и пољуби.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Да их нема, постало им је јасно тек кад је царица узвикнула: — Гле, како је овде тихо као да нико не свира! — Па, и не свира! — тргао се цар Жуто Ухо.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— КО је дошао? — Бог богова. После је повирила нека жена и узвикнула: — Боже, па то су све мртви. Онда се грохотом насмејао старешина апсане и дрекнуо: — Ауф!

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

после једнога бурнога дана, када ме је општински пандур, због неке ситнице, довео за уши кући па мајка три пута очајно узвикнула: „Што га нисам задавила чим је запиштао, него сам још задојила разбојника!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

А мајка узвикнула: - О, кћери! И обезнаниле се обе у поноћ када прођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Када је умро кревет

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

У истом часу искочио је из јајета мравић другачији од све остале мравље деце. — Гле, какав је! — узвикнула је мравица-бабица. — Је ли мрав? Њен узвик сакупио је сав мрапљи народ, али су мишљења задуго била подељена.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности