Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јок, да тражимо воденичара! — рече Срдан. — Да чувамо сами! — виче Ћебо. — Аја!... Да развалимо ову! — узвикује Ђилас. — Нећемо! — вичу једни. — Хоћемо! — деру се други. — Полако, људи, народе, браћо! — стишава их кмет.
Африка
Франсис Беф лагано удешава да ме примами на једнонедељно бављење. Кад посумња у свој успех, узвикује очајно: „Је ли то за живот пријатељство; за живот?!
на шта Н. узвикује: „Зар можете и помислити: краљ поред жена! Пре уз робове!“ — он, смешећи, се сасвим љубазно, долази да се постави.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Млади човек је одвуче мало даље, у страну, а шта јој је мрмљао, није допирало до Павла. Чуо је само да госпожа узвикује: „Боже мој! Боже мој! Меин Готт“ Агагијанијан му, после, рече да она то и у постељи понавља.
Док је другу четворицу прегледао, у једном, непомичном, реду, у мртвој тишини, на ходнику, Павле само чу како Шевич узвикује имја и чин лајтнанта Бурке Гајича и Михаила Гајдаша, а за тренут му се причини као да сања, као да је у Темишвару, као
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Биће, ваљда, неко жито или, можда, чак и само месо. — Охо-хо, добро би било да га онда опљачкамо! — узвикује водени миш и чујем га како се лупка по трбуху.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ГЛАВА XВ У којој један психиијатар покушава да излечи Ану од љубави на први поглед; док она храбро узвикује: „Живео пољубац на челу са пољупцем у чело!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Шта је ово ?... Има ли у свету правде и истине!... Докле ће ова страдања и муке ?... Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен уз брвна, ослања се
Истина, сам он није постао министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава. »Божја правда !«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А Марко се опет мрштио и мумлао својим загушеним гласом: : — Белаја!... узвикује он (у младости је волео узвикивати: »до ђавола!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Потезаше крсташе, Хајдуке и ускоке, Док се не добатргаше На руб јаме дубоке. Узвикује Хиљада: „Све то мени припада!” А Тисућа: „На тој међи Изгибоше моји пређи!
” „У тами свог бола скупљам ведрину: Да макар кум-Ђока однекуд бане!...” „Да видимо личну карту дедину”, Узвикује џамбас из јабане, Пипа му бубреге, јетру, слезину, И тражи да увис дигне табане.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у манастир! — Срећно, срећно! — радосно узвикује Мијат и помаже Аћиму да се попне у седло. Као у сну, Ђорђе гледа за оцем што одлази на белој кобили.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И окрећући се енергично оној страни која се још није умирила, подижући глас, он узвикује: „То није пекмез, то није сулц, већ је то права целулоза!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ено је, гледа га и шта оно ?... Па то је она и довела ове курјаке !... Јест, ено опет показује !... А-а-а !... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..
— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. — Једанпут се мре! — довикује други.
Ко ће то знати... Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« »Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље...
Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... — Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. — А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему.
»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине... Краљ може...« — Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. — Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар.
Петровић, Растко - АФРИКА
Франсис Беф лагано удешава да ме примами на једнонедељно бављење. Кад посумња у свој успех, узвикује очајно: „Је ли то за живот пријатељство; за живот?!
на шта Н. узвикује: „Зар можете и помислити: краљ поред жена! Пре уз робове!“ — он, смешећи, се сасвим љубазно, долази да се постави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зато пазите.“ При поласку поздрависмо се. „Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи да му помогнемо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
136—42) то „дознао из уста неумрлог Вука”, као и то да је песма написана 1810. год. „Нечувено је и рећи: 1810!”, узвикује одушевљени Рајковић; „та ни 1880. не пева се у нас лепше!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Има лепу плату, има посилног и има официрску част. Командује, свира му музика и иде на параде. — А рат? — узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности према ратовима.
— брани се средња тетка. — Ију, ију! Сад ће још изаћи да смо му ми казали да напише песму! — узвикује најстарија тетка, која је иначе у души била врло задовољна песмом и која ће извесно ту песму пустити у циркулацију,