Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали. Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и бесмертно име, паче свију земљедржаца, који су пре њега на свету били, задобио; славу народа свога до сами[х] звезда узвисио и својим благополучним и високомогућим наследником, који буду по његовим богоуправљајемим стопам ходити, пут к
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
хрватског цвећа, које на нашој гори расте, у крило просипа”), извештај се завршава овако: „По свршетку слова овог узвисио је мили парох наш Чокерљан глас свој, и не само да је сузе из очију наших измамио, но и на већи прилог Матице српске