Употреба речи узвишице у књижевним делима


Африка

Жедан сам, задуван и врео, још и на двадесетом километру одатле. Чопори камила, шатори мароканских номада, узвишице, шумарци, брегови и кршеви који су чудније осенчени у вечери која се лагано спушта.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Чим би се дохватио са њима неке узвишице, задржао би их и распоредио да трче, пуцајући, у долину, а чим би стигао са њима у долину, задржао би их и распоредио

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ту, са једне узвишице, могао је Марцелус да сагледа целу варош. Обузе га туга кад помисли да ће је његова војска опљачкати до голе коже, јер

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када су дани били изузетно ведри, био сам сигуран да сам са узвишице, на којој се налазила Мекмиленова колиба, на падинама планине Гоут Фел Маунтин, могао да видим диван фјорд Фирт ов

Петровић, Растко - АФРИКА

Жедан сам, задуван и врео, још и на двадесетом километру одатле. Чопори камила, шатори мароканских номада, узвишице, шумарци, брегови и кршеви који су чудније осенчени у вечери која се лагано спушта.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Кров, спољни зидови, па и сами бокови узвишице, обложени су полираним челичним плочама које се сјаје као венецијанска огледала, јер не рђају због недостатка ваздуха.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Леп положај узвишице и јевтиноћу земљишта утврдио је марвени лекар, који је почео туда да пролази у нови логор стоке за клање; а понекад се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

И зачудо пешак наједном заћута и заузе став „мирно“. Све чешће застајемо. Хладно је и тупкамо у месту. Са једне узвишице видимо како колоне гамижу са свих страна и сливају се на ову уску упрту стазу којом се ми крећемо.

Ево ти писмо за команданта пристаништа. Поведи војнике и три товарна коња. Идите одмах и јавите му се. Са једне узвишице угледасмо море... нашу наду, наш спас.

Коњи сваког часа падају, те људи товаре ствари на себе или их просто бацају. Са једне узвишице угледасмо наједном море, залив, огромне бродове, трговачке и ратне... Валонско пристаниште... Крај наших мука...

Од села Доњи Врбени разлеже се убрзана пушчана паљба. Чују се и митраљези. Са мале узвишице, где нам је осматрачница, опазисмо како непријатељ налеће на село у густим редовима, који се валају као таласи једни

Командант заокрену коња, и у покрету заустави батерију. Са једне благе узвишице угледасмо непријатељски пешачки пук, како наступа журно у развијеном строју. Командир отвори паљбу.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ено их! Припуцали су и одвише касно, бјегунци су се већ били сјурили с друге узвишице, али им убрзо запријети нова опасност. Прогониоци су већ викали на сав глас: — Ехеј, зови овамо Талијане!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности